ДАН РУДАРА ПОД СЕНКОМ ОДЛУКЕ ТУЖИЛАШТВА О СТРАДАЊУ У РУДНИКУ "СОКО":
КАКО ЈЕ ЗАРАЂИВАТИ "ХЛЕБ СА СЕДАМ КОРА"

Економија
Аутор: И. В.
06. авг 2024

Shutterstock

Рудари у Србији данас, 6. августа, обележавају свој дан, који ће трећу годину заредом бити у сенци несреће у руднику Соко из 2022. у којој је осам рудара изгубило живот, док је 21 повређен. Упркос позивима да се положај запослених у једној од најризичнијих професија поправи, и даље су главни рударски и синдикални захтеви већа безбедност на раду и бољи материјални положај рудара.

Дан рудара Србије установљен је у знак сећања на велики штрајк који је 1903. године почео у Сењском руднику, најстаријој рударској јами у Србији. Непосредан повод за штрајк био је отпуштање са посла тројице радничких активиста. За девет дана штрајка, рудари Сењског рудника изборили су се за повратак на посао двојице отпуштених радника, скраћење радног времена и бесплатан олај (уље) за осветљење.

Побољшање услова рада, а пре свега унапређење безбедности, тема су број један и више од 120 година касније. На тежак положај оних који мукотрпним радом, зарађују „хлеб са седам кора“, уочи 6. августа, подсетио је и Савез самосталних синдиката Србије у честитки рударима.

"И ове године су запослени у рудницима остали у сенци опште полемике да ли у нашој земљи треба дозволити копање литијума. Иако је та тема, разуме се, од изузетне важности за будућност земље и њених становника, о положају оних који свакодневно доприносе енергетској стабилности земље и њеном економском напретку мора се указивати свакодневно, како би та тешка делатност постала мање ризична. Па, ипак, и даље су главни рударски и синдикални захтеви – већа безбедност на раду и бољи материјални положај", наводе из СССС.

Да је безбедност рудара и даље упитна сведочи низ несрећа у рудницима у Србији и ове године.

Крајем јула дошло је до несреће у руднику Чукару Пеки, приликом које је живот изгубио кинески држављанин З. С. (31). Средином фебруара у несрећи у борском руднику повређено 10 радника, од којих је један задобио повреде пршљенова, а други отворени прелом ноге, док је само две недеље раније један рудар погинуо у руднику олова и цинка "Велики Мајдан" код Љубовије.

У свим овим случајевима покренута је истрага која би требало да открије како је дошло до несрећа и ко је за то крив, али о резултатима истраге јавност није обавештена. У једном другом случају који се тиче највеће рударске несреће у Србији у 21. веку, 2024. остаће упамћена као година у којој је јавност дочекала правни епилог.

Наиме, Основно јавно тужилаштво у Алексинцу је, по трећи пут за непуне две године, одбацило пријаве за покретање кривичног поступка за несрећу у копу рудника лигнита "Соко", 1. априла 2022. године у којој је погинуло осам рудара, а повређен 21, уз образложење да "не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности".

Несрећа у руднику угља догодила се када је из дела копа, приликом обрушавања зида, дошло до цурења опасног гаса метана. Живот су том приликом изгубили рудари Дарко Златковић (43), Ненад Тривунац (37), Петар Петровић (31), Радован Грујић (47), Бранко Чокорило (57), Бранислав Златановић (54), Братислав Живковић (59) и Бојан Стајић (34). Тужилаштво је за несрећу окривило "вишу силу".

Адвокат породица страдалих Братислав Стојановић најавио је подношење жалбе Уставном суду, те да ће тражити да се укине одлука тужилаштва о одбацивању кривичне пријаве и предмет врати на поновни поступак или да се правним следбеницима страдалих рудара због претрпљених душевних болова исплати нематеријална штета у износу од 50.000 евра по породици.

Најтеже рударске несреће у Србији

У истом руднику 1998. године догодила се још једна од несрећа које ће остати забележена међу најтежим у историји рударења у Србији.

Отровни гасови који су избили у руднику "Соко" том приликом изазвали су несрећу у којој је страдало 29 рудара, од којих је десет било изложено топлотном и механичком удару експлозије, а 19 рудара се угушило јер није било довољно кисеоника.

Две деценије раније у овом руднику су се догодиле две несреће у низу. Прво је због експлозије метана 1974. године настрадало 15 рудара, а већ следеће, 1975. године, услед избоја гаса и материјала погинуло је пет рудара, пише РТС.

Највећа несрећа на нашем простору догодила се 17. новембра 1989. године у Алексиначким рудницима. Због пожара у северном ревиру на дубини од 700 метара изгубљено је у једном дану чак 90 живота. Страдала је цела прва смена, а извлачење тела трајало је 25 дана.

Шест година раније, 1983, алексиначке руднике потресла је још једна велика несрећа када је страдало 35 рудара.

Следеће 1984. године у руднику Рембас, у јами Стрмостен у Ресавици, погинула су 34 рудара, због квара на електричној мрежи, чиме је дошло до застоја у раду вентилације.

Извор