АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
14.08.2022.
БЛИЦ/ВЕСТИ/ДРУШТВОКАКО ЖИВИ ПРОСЕЧНА МЛАДА ОСОБА У СРБИЈИ: НЕ ВЕРУЈЕ ПОЛИТИЧАРИМА И ИНСТИТУЦИЈАМА, РАДИ НА ЦРНО, ЖИВИ КОД РОДИТЕЉА, А ПАРТИЈСКА КЊИЖИЦА ЈОЈ ЈЕ КАРТА СПАСА
Више од 40 одсто младих у Србији није изашло на изборе ове године, сваки пети није гласао јер сматра да избори не могу ништа да промене, а готово 80 одсто њих не верују ниједном политичару.
Пише: Милица Марковић 14.08.2022. 23:16
ФОТО: SHUTTERSTOCK млади
Ово показују резултати истраживања о положају и потребама младих за 2022. годину, које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС). У истраживању је учествовало 1.117 испитаника узраста од 15 до 30 година, а ово је иначе шеста година заредом како КОМС континуирано прати положај младих у нашој земљи.
У односу на прошлогодишњи извештај, млади су показали нешто већу заинтересованост за политичка дешавања, што се могло и очекивати с обзиром на недавно одржане изборе. Тако се скоро 48 одсто младих изјаснило да су заинтересовани за политику, али веома мали проценат редовно прати политичка дешавања на локалном нивоу (свега 14 одсто). Више од 88 одсто испитаника нису активисти неке политичке партије, а 38 одсто сматра да политички систем у Србији уопште не омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке.
Подаци неспорно показују да окружење и систем демотивише младе да буду активни грађани и грађанке и покретачи промена у друштву, каже за "Блиц" генерална секретарка КОМС Миљана Пејић. С друге стране, како додаје, оптимистично је што се млади труде и учествују колико могу у свим политичким процесима.
ФОТО: SHUTTERSTOCK
- Добра је ствар да су млади изашли у великом броју на изборе. Ове године је постојала интензивна кампања за излазак на изборе, пратили су се политички актери да ли се и како обраћају младима и верујемо да су овакве иницијативе утицале да велики број младих изађе на изборе. Такође, младима су често ближи други облици активног учешћа, попут потписивања петиције/народне иницијативе - 75 одсто младих у претходној години, или учешће на протесту организованим од стране цивилног друштва - скоро свака друга млада особа је прошле године имала искуство са овим механизмом активног учешћа. Не можемо спорити да политички систем Србије обезбеђује велики простор за утицај на процес доношења одлука, али приметно је да се институције, што националне што локалне, отварају за младе и укључују их у процес консултација и креирања политика намењених младима. Ипак, треба имати у виду да у нашој земљи демократска култура није на завидном нивоу, те стога ни инстутуције не ослушкују, а понекад дестимулишу партиципацију младих - сматра Пејић.
Не верују институцијама Општи је закључак да млади немају поверења ни у једну од институција. Наиме, ниједна од институција испитиваних у истраживању нема просечну оцену изнад 3, на скали од 1 до 5 (1 - уопште немам поверење, 5 - имам велико поверење). Са најмањим поверењем се истичу политичке партије са просечном оценом 1,44, затим медији (1,47), Влада (1,59), а млади су слично неповерење изразили према Народној скупштини (1,61) као и према председнику републике (1,62).
Традиционално, млади најмање неповерење имају у војску (просечна оцена 2,88), затим у цркву (2,72) и канцеларије за младе (2,33).
- Може се рећи да се поверење младих у институције не разликује претерано од ставова опште популације. Војска и црква, као најдуговечније и традиционалне институције, увек су уживале одређену дозу поштовања међу људима, па тако и међу младима. С друге стране, нимало не чуди да најмање поверења млади имају у политичке институције, имајући у виду да им се институције, али и политичари ретко обраћају на њима прилагођен начин, а још мање креирају јавне политике у консултацији са младима и према њиховим потребама - објашњава Пејић.
Све мање подржавају ЕУ
Приметно је да је, у поређењу са претходном годином, порастао негативан став младих према Европској унији, као и противљење чланству Србије у ЕУ. Тако 30 одсто њих каже да им је прва реакција на појам ЕУ негативна, што је у односу на прошлогодишњи извештај КОМС повећање за 5 одсто. Неутралну реакцију према ЕУ изражава 49 одсто младих, док је позитивна и даље на последњем, са тек 21 одсто.
Такође, 41 одсто младих не подржава улазак Србије у ЕУ, и то је раст противљења чланству за 8 одсто у односу на 2021. За улазак Србије у ЕУ је 33 одсто младих, док 26 одсто каже да не зна да ли подржава чланство.
ФОТО: РАС СРБИЈА / РАС СРБИЈА
Мишљење младих је да Србија још није постала чланица ЕУ јер не жели да призна Косово (60 одсто), док нешто више од 53 одсто њих каже да је разлог тај што наша земља не жели да се одрекне добрих односа са Русијом и Кином.
- Сматрамо да је тренутна геополитичка ситуација на Балкану и Европи, реакција ЕУ, нарочито према Србији у контексту кризе у Украјини, довела до тога да опадне поверење младих у ЕУ. Истраживање је показало да највећи број младих сматра да је признање независности Косова предуслов за чланство у ЕУ, а ове године значајно је доминантније мишљење младих да на потенцијално чланство Србије утиче и став наше државе да не жели да се одрекне добрих односа са Русијом и Кином. Ове године, нешто мање младих је сагласно са ставом да је Еу уређен систем у коме се знају правила. Иако млади подржавају став да би се уласком у ЕУ поправио њихов положај, и даље су изузетно сумњичави према процесу европских интеграција - подвлачи Пејић.
Радије би изабрали исток
Резултати истраживања показују и значајнију приврженост младих према Русији и Кини у односу на ЕУ и САД. Тако 26 одсто испитаника каже да би Србија требало највише да се ослања на Русију и Кину приликом креирања спољне политике, 14 одсто је за ЕУ и САД, док највише њих (43 одсто) подржава политику балансирања између Истока и Запада.
Ипак, у хипотетичкој ситуацији у којој политика балансирања не би била доступна, 57 одсто младих каже да би Србија требало да се определи за Исток пре него за Запад (43 одсто). У односу на прошлу годину, наклоност младих према Истоку порасла је за 5 одсто.
- Вероватно је рат у Украјини и сама реакција ЕУ, као и притисак на Србију, на младе утицао тако да ове године имају нешто негативнији став према Западу. Иако је и претходних година, већина младих у хипотетичкој ситуацији опредељивања за "једну столицу" у спољној политици, већински била окренутија Истоку, сада је та разлика додатно порасла са 52 на 57 одсто - наводи наша саговорница.
Додаје да свакако постоји више фактора који су утицали на то зашто су млади више приврженији Истоку.
- Један од њих може бити свакако историјски, односно добри и пријатељски односи између Србије и Русије. Такође, многи ставови, међу којима се налазе и они политички, неретко вуку корен из породице и ближег окружења, где млади упијају различите информације и садржаје од старијих пријатеља и породице. Имајући у виду да је старије становништво више евроскептично, али и конзервативније, могуће је да се део ових ставова прелио на младе. С друге стране, дефинитивно постоји разочараност извесног броја становништва, међу којима су млади, о путу Србије ка Европској унији, који се одужио, а 2025. година која се спомињала као потенцијална година уласка, делује као неизводљива и недостижна - сматра Пејић.
Када је реч о ставу младих поводом рата у Украјини, чак 73 одсто је против увођења санкција Русији, 19 одсто сматра да Србија треба да уведе санкције само ако би последице по нашу земљу биле превелике, а 8 одсто подржава увођење санкција Русији без обзира на последице. Занимљиво је и то да младе жене у нешто већој мери подржавају санкције (29 одсто) у односу на младе мушкарце (23 одсто).
Радикални око повратка Косова
Као и у прошлом извештају, највише младих сматра да би Србија требало да настави да ради на повлачењу признања Косова (24 одсто). Међутим, забрињавајуће је да у готово истом проценту млади сматрају да у одговарајућем тренутку Србија треба да поврати власт над Косовом војним средствима (23 одсто). Приметно је да је за опцију повратка Косова војним средствима скоро 32 одсто мушкараца, док је код жена тај проценат 15 одсто, а додатно забрињавајуће да најмлађи испитаници (15-19 година) највише подржавају ову опцију (28 одсто).
- Можемо са сигурношћу да кажемо да су млади током претходне године много мање безбедни, да се јавни и политички дискурс радикализовао, нарочито по погледу решавања конфликтних ситуација, а да се врло ретко, ако и уопште говори о алтернативним начинима решавања спорова и укључивању младих у њихово решавање, као што налаже УН Резолуција о младима, миру и сигурности, коју је и Србија усвојила. Верујемо да је рат у Украјини, прича о војном року и наоружању, која је актуелна током читаве године додатно утицала на екстремизацију ставова код младих - каже Пејић.
ФОТО: SRBIN.INFO / YOUTUBE
Тек нешто више од 16 одсто младих сматра да Србија треба да ради на помирењу између Срба и Албанаца, а да питање статуса Косова остави за касније.
- Сви, али образовне институције посебно, би требало да афирмишу вредности мира и мирног решавања спорова, толеранције и регионалне сарадње. Мањак контакта са припадницима албанске националности на Косову као и уврежени стереотипи утичу на екстремизацију ставова младих, па и на само виђење проблема и начин његовог решавања - истиче Пејић.
Противљење младих било каквој сарадњи Србије са НАТО-ом повећано је у односу на 2020. годину (са 51 на 58 одсто), а истраживање показује да је мишљење младих подељено када је реч о враћању обавезног војног рока - 44 одсто подржава ову иницијативу, док јој се 46 одсто противи.
Сваки пети ради на црно
Према подацима Националне службе за запошљавање, број младих који су незапослени у мају ове године износи 86.575 (прошле године у априлу је било 115.533), што представља укупно 19,20 одсто од укупног броја незапослених. Дакле, готово петину укупно незапослених у Србији чине млади узраста од 15 до 30 година. Добра вест је да је, у односу на прошлу годину, незапосленост младих опала за 25 одсто.
Ипак, истраживање КОМС показује да 8 одсто испитаника добија минималну зараду или мање од ње, 9 одсто зарађује мање од 50.000 динара, а чак 57 одсто уопште не зарађује. Додатно, близу трећине незапослених младих је незапослено дуже од две године.
- Овај податак сматрамо изузетно забрињавајућим и управо из тог разлога КОМС учествује у развоју програма који би младима омогућио и олакшао проналазак посла (програм "Гаранција за младе"). Циљ програма је да се предупреди незапосленост код младих, тако што би постојала обавеза државе да младима понуди избор - да ли желе да се запосле, наставе да се образују, похађају програм праксе или се додатно обучавају - наводи Пејић.
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
Како каже, незапосленост је један од кључних проблема са којима се млади у Србији данас суочавају.
- Иако смањење незапослености код младих јесте охрабрујућ податак, и даље постоји веома велики проценат младих који нису запослени, а за значајан број младих који су запослени не можемо да тврдимо да имају сва радна права загарантовано, највише због типа уговора који закључују са послодавцима - напомиње она.
Наиме, 35 одсто испитаника наводи да има уговор о раду на неодређено време, 24 одсто има уговор о раду на одређено време, док чак 19 одсто каже да ради "на црно". Додатно, више од половине младих (57 одсто) наводе да су били на неком програму праксе, а посебно је забрињавајуће да чак 74 одсто њих није добило накнаду за свој рад на пракси.
Плата окидач да напусте земљу
Будући да плата, неизненађујуће, представља најважнији фактор код запослења - скоро 93 одсто младих сагласно је са овом тврдњом, важно је и колику плату млади сматрају довољном за пристојан живот у Србији.
Тако највећи проценат (42 одсто) младих сматра да је плата од 80.000 до 100.000 динара довољна за пристојан живот. С друге стране, 34 одсто младих сматра да је за пристојан живот неопходна плата од 100.000 или 150.000, а тек 11 одсто сматра да је просечна плата довољна.
- Имајући у виду актуелна поскупљења, која су присутна готово из дана у дан, не сматрамо да су ова очекивања нереална. Како би млади могли да се осамостале неопходно је да имају пристојну зараду која то може да им омогући, као што је случај са њиховим вршњацима у Западној Европи. Виши животни стандард је број један разлог због чега не отписују одлазак у иностранство и јесте им доминантан мотив да се преселе - наглашава Пејић.
ФОТО: SHUTTERSTOCK
У вези с тим, 32 одсто испитаника наводи да се одселило из свог места, а највећи број каже да се одселио због образовања (54 одсто), затим због посла (22 одсто) и због породичне селидбе (14 одсто).
Оно што посебно забрињава јесте да више од 22 одсто младих планира да се иселе из земље, док близу 27 одсто планира исто, али још нису ушли у сам процес планирања исељења. Свега 11 одсто испитаника каже да неће да напусти Србију, а 40 одсто каже да не планира али ни да не одбацује ту могућност. Као главни разлог да напусте земљу млади истичу виши животни стандард (32 одсто), следећи разлог је достојанственији живот (28 одсто), док се највећи проценат испитаника (44 одсто) не би одселио због породице и пријатеља.
Половина живи код родитеља
Истраживање показује да тек 12 одсто младих станује у свом стану, велика већина (65 одсто) живи у породичном стану, а више од 15 одсто у изнајмљеном. Такође, тек 10 одсто испитаника изјашњава се да су брачној или ванбрачној заједници. С тим у вези, млади доминантно сматрају да мере подршке оснивању породице од стране државе нису довољне. На скали од 1 до 5 (1 - не помаже уопште, 5 - помаже значајно) млади су овој мери подршке државе дали просечну оцену 2,45.
- Стамбено питање младих је још једна врло важна тема. Ситуација је таква да мањи проценат младих станује у сопственом стану, док велика већина њих живи у породичном стану/кући. Ова чињеница свакако утиче на стварање окружења у којем ће се млади касније осамостаљивати и одрастати, стварати породице, а уједно је и показатељ да би питање становања младих требало да буде један од приоритета омладинске политике, али и још једно важно државно питање. Важно је да се приликом креирања политика подршке за стамбено осамостаљивање мисли на све младе, не нужно да се ограничава само на младе који одаберу одређени стил живота, како је до сада била пракса са младим брачним паровима - поручује Пејић.
Спремни да раде ван струке
Истраживање показују и да је додатно порасло незадовољство младих образовним програмом, те је проценат оних који нису задовољни износи нешто више од 41 одсто док је претходне године износио 35 одсто.
- Из истраживања видимо да су млади најмање сагласни са тврдњом да су високо образовани појединци најелитнији део друштва, а највише са тврдњом да се у иностранству знање више цени. Још један од разлога за незадовољство и неповерење младих у образовни систем је и став младих да је високо образовање потпуно дискредитовано лажним дипломама и фантомским приватним факултетима. Овакви ставови младих су, верујемо, допринели да млади буду незадовољнији образовним системом - каже саговорница.
ФОТО: SHUTTERSTOCK
С друге стране, више од половине (58 одсто) испитаника наводи да није запослено на позицији за коју су се школовали, а тек сваки четврти (25 одсто) ради на позицији за коју је стекао образовање. Да нису сигурни у корисност образовања које стичу, потврђује податак да је 90 одсто њих и даље спремно да ради ван струке.
- Чињеница је да постоје предрасуде о томе да су млади незаинтересовани за послове, не желе да раде и слично. Подаци из нашег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији показују да су млади и те како спремни да се прилагођавају условима тржишта рада - било да је у питању рад ван своје струке или спремност да се преквалификују, што свакако иде у корист побијања оваквих и сличних предрасуда које постоје о младима - закључује Пејић.
Више их пробало марихуану него што се вакинисало
Када је реч о здрављу и навикама младих у вези са конзумирањем психоактивних супстанци, више од 94 одсто испитаника каже да су макар једном пробали алкохол, 79 одсто цигарете, 55 одсто марихуану, 18 одсто седативе, а 14 одсто кокаин. Подршка младих легализацији марихуане је са прошлогодишњих 49 одсто порасла на 53 одсто.
Када је реч о пандемији ковида, значајан број испитаника каже да је пандемија снажно утицала на њихов живот (41 одсто), а 59 одсто истиче да се није ваксинисало против короне.
- Млади су се, као и остатак становништва, сусрели са бројним информацијама током пандемије које нису биле једнобразне, што је вероватно изазвало одређену дозу неповерења према струци и вакцинацији. Најмлађи млади (од 15 до 19) су у мањим процентима вакцинисани у односу на старије младе, те снижавају укупан проценат младих који се вакцинисао, и тај проценат јесте нешто нижи у односу на општу популацију. Такође, рестриктивне мере које су биле примењивање током пандемије, сигурно су у доброј мери утицале на младе као популацију са специфичним начином живота - сматра Пејић.
ФОТО: SHUTTERSTOCK
Подсећа да млади од свих вредности, највише цене личну слободу, а управо је она прилично била угрожена током пандемије.
- На питање да ли је пандемија имала мали или велики утицај (на скали од 1 до 5) на њихове животе, 32,5 одсто младих је дало оцену 1 и 2, док је 41,4 одсто младих изразило да је пандемија прилично утицала на њихове животе (оцене 4 и 5). Од пресудне је важности да о вакцинацији говоре искључиво компетентни стручњаци, али језиком који млади могу да разумеју како би донели информисану одлуку, не само о вакцинама против ковида, већ и против рецимо ХПВ вируса, које су од недавно доступне бесплатно младима до 19 године, а које могу да драстично смање ризике за добијање рака грлића материце код девојака - напомиње саговорница.
Партијска књижица карта спаса
Чини се да се ништа значајно није променило ни у погледу фактора које млади сматрају важним за добијање посла, па тако и даље верују да су најважнија лична и породична познанства и контакти, као и чланство и активизам у политичкој партији.
- Овакви подаци нас не изненађују, баш из разлога што услови младих на тржишту рада никако нису повољни. Имајући у виду да 19 одсто младих у Србији ради на црно, односно без уговора, као и да готово четвртина младих са послодавцима има уговор о раду на одређено време, што код младих изазива осећај несигурности и неизвесности - каже Пејић.
|