АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
22.07.2022.
ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО БДП - ДА ЛИ ДА МУ СЕ КЛАЊАМО?
Нова економија
22.07.2022. 10:06 Нова економија, штампано издање
БДП је као бикини, "све показује, али главно скрива". Наиме, ми добијајући податак о величини БДП-а не знамо шта је допринело његовом стварању, али ни како је исти расподељен. Са друге стране, у домаћој јавности створено је уверење да је бруто домаћи производ (БДП) не само кључни показатељ успешности у процесу раста и развоја једне привреде, већ и крајњи циљ тих процеса, јер већи БДП значи и бољи живот и виши стандард.
При томе се често или заборавља или прећуткује чињеница да се у светској литератури већ деценијама расправља о БДП-у као показатељу искључиво раста економије, док се као главни показатељ развоја користи Индекс хуманог развоја (ХДИ) који поред БДП-а укључује у анализу и социјалне, образовне и показатеље квалитета живота у једној земљи.
Као главне мане БДП-а као показатеља наводи се да он "све показује, али главно скрива, као бикини". Наиме, ми добијајући податак о величини БДП-а не знамо шта је допринело његовом стварању, али ни како је исти расподељен.
Дакле, у обрачун БДП-а улазе и процене о сивој економији, доходак створен криминалним или коруптивним активностима, доходак који је производ малолетничког (често и присилног) рада као и онај део БДП-а који је настао деградацијом природних ресурса уз често неповратно изгубљен квалитет животне средине. Са друге стране, не знамо каква је дистрибуција дохотка који је створен, да ли је она уравнотежена или су резултати раста присвојени од мале групе (најчешће привилегованих) појединаца, колики је проценат сиромашног и маргинализованог становништва итд.
Такође, посебан аспект представља компарација БДП-а са бруто националним дохотком (БНД) који представља, упрошћено објашњено, онај део БДП који је коригован на више за приходе које су остварили наши резиденти у иностранству, а умањен за износ дохотка који су странци остварили код нас.
Показатељ БНД је, као што се види из табеле, у Србији константно нижи од БДП-а уз тенденцију раста у разлици, што значи да све већи део дохотка који је створен у нашој земљи припада странцима по основу њихових улагања. Тај део дохотка није у домену доношења одлука домаће политике, јер странци слободно одлучују да ли ће остварени профит реинвестирати или изнети из Србије.
БДП по становнику порастао свега 3,5 пута за 20 година
Када се погледају подаци о БДП по становнику увиђа се да је он порастао свега за око 3,5 пута за читавих 20 година: 2001. био је 1943,9 € по становнику, а 2020. 6783 €.
Међутим, Србија је по овом показатељу још увек на самом зачељу европских земаља и може се поредити само са неким земљама нашег региона: Северном Македонијом, БиХ, Црном Гором и Албанијом. Од земаља чланица ЕУ само је приближно том нивоу Бугарска, док су све остале земље далеко изнад што показује јасне предности чланства у овој организацији (што су посебно искористиле земље Вишеградске групе и Румунија).
Гледано према производном приступу, односно изворима из којих се генерише БДП долазимо до податка да око 83-84% БДП-а чини стварање бруто додате вредности (БДВ), док су остатак порези на производе и субвеније. Када се анализира структура стварања бруто додате вредности (а то је есенција стварања БДП-а) увиђамо да је ту најзначајније (према међународно усвојеној класификацији делатности) неколико делатности.
Прва је прерађивачка индустрија која има опадајуће учешће у стварању БДВ, смањена је са 15% у 2014. на свега 13,3% у 2020. За разлику од тренда у Србији, у многим развијеним земљама ЕУ прерађивачка индустрија постепено све више поново добија на значају, поготово у условима пандемије и прекинутих ланаца снабдевања и несигурности коју то доноси.
Друга по вредности је делатност трговине на велико и мало као и поправка моторних возила и мотоцикала са стабилних 11-11,5% БДВ у укупном БДП-у, а према некадашњим конзервативним схватањима трговина чак и није стваралац нове вредности, већ само врши прерасподелу вредности које се стварају у "реалном" сектору.
Некретнине гурају привреду
На трећем месту је пословање некретнинама које чини чак 7-8% укупног БДП-а што потврђује тврдњу да економија Србије све више постаје рентијерска економија (рент сеекинг ецономy), а у условима нереално ниских каматних стопа на штедњу, уз растућу инфлацију и обезвређивање штедње у "реалној" валути (енормно наштампаним еврима или доларима) све већи део ситних штедиша своју штедњу претвара у некретнине које се рентирају, што гура цене на овом сегменту тржишта незаустављиво навише.
Следећа делатност по значају за привреду Србије је пољопривреда са шумарством и рибарством која чини од 6,3% БДП-а у 2020. до максимум 7,1% на почетку посматрања 2014. И овај показатељ говори да смо ми и даље економија високо зависна од пољопривреде, а обзиром на услове који код нас владају у овој делатности - високо смо зависни од временских (не) прилика.
Све остале делатности имају учешће у стварању БДВ код БДП-а ниже од 5% што говори о њиховом мањем значају и утицају.
Када се изврши даља дезагрегација стварања БДП-а Србије увиђа се да само четири индустријске гране имају учешће изнад 1% и то су: производња прехрамбених производа, производња кокса и деривата нафте, производња производа од гуме и пластике и производња металних производа осим машина и уређаја. Дакле, нема ни једне гране индустрије која се може сврстати у високо технолошку, високо иновациону делатност која обезбеђује значајну конкурентност и профитабилност на међународном тржишту.
За разлику од Србије, земље ЦЕЕ као нпр. Словачка, Чешка, Мађарска значајно су измениле структуру стварања свог БДП-а уз пораст учешћа тзв."креативних" индустрија (медији, филмска уметност, "ентертаинмент", дизајн итд.) као и индустрија заснованих на високим, иновативним технологијама. У тим делатностима могуће је остваривање високог и стабилног профита, ради се о глобално траженим производима и услугама и њихов тренд константног раста је очит у свету. Често се то појашњава примером: кунемо се у извоз малина као нашег традиционалног извозног производа. Извоз смрзнуте малине креће се од године до године од 200 до максимум око 500-550 милиона евра. Извоз ИТ услуга кретао се пре десетак година на нивоу нижем од извоза малина, данас је то преко 1,2 милијарде евра уз тенденцију сталног раста. Перспективе су јасне.
Ко види вајду од раста
На жалост, ни расподела створеног дохотка није значајно побољшана, чак напротив. Подаци показују да су привилеговане групе у друштву (по било ком основу, пре свега политички) учешћем у пословима са државом обезбедиле себи присвајање убедљиво највећег дела раста дохотка, док су њихови "подизвођачи" делимично укључени у ту расподелу, али са далеко мањим ефектима.
Огромна већина прекаријата не осећа бољитак од увећања БДП-а кроз раст животног стандарда, а што се очитује кроз плате које су и даље међу 3-4 европске земље на дну лествице. Долазак страних инвеститора није побољшао стање, јер су и они усвојили принцип давања минималца + неких 10-15% изнад тога. Са доласком СДИ углавном у производње ниског и средњег технолошког нивоа (производња текстила, обуће, мотање каблова итд.) није се могло боље ни очекивати.
Са друге стране увиђа се да је показатељ дистрибуције створене вредности, такозвани Гини коефицијент, чије теоријске вредности иду од 0-100, с тим да што је виши износ коефицијента то је степен неједнакости у расподели већи (што је карактеристично за неразвијене земље пре свега Латинске Америке и Африке), у периоду 2013-2015 значајно повећан да би након тога све до 2019-20. био у паду.
Две Србије
Када се сагледа регионални распоред раста БДП-а може се говорити о најмање две Србије: на једном екстрему су Београд, Нови Сад и још неколико већих урбаних средина (од скоро и Ниш) који стварају главнину БДП-а и БДВ Србије, запошљавају највећи део радне снаге, привлаче највише страних улагања, остварују доминантно учешће у спољнотрговинској размени, иновацијама, примени нових технологија итд.
Са друге стране налазе се огромни територијални делови Републике, махом пригранични и рубни, које карактерише страховита емиграција становништва (изразито негативан природни прираштај), недостатак посла и могућности за запошљавање, поготово креативно и добро плаћено, недостатак квалитетне индустријске и социјално-комуналне инфраструктуре итд.
Неке анализе урбаниста показале су да се ту ради о "проклетству крста који дели Србију", а ради се о визуелном крсту који чине реке Сава, Дунав и Велика Морава и њихово укрштање у Београду односно нешто низводно низ Дунав. У региону слива ових река ствара се највећи део БДП-а, па и БДВ Србије, то је извор запошљавања, релативно високог животног стандарда, могућности за остваривање идеја, креативно деловање, стварање и примену високих технолгија итд.
Потрошићемо БДП на екологију
Дакле, када се анализира кретање на плану БДП-а Србије у последњих десетак година, може се закључити следеће:
Раст дохотка био је врло умерен и нестабилан са епизодама пада, на једној страни, и убрзавањем стварања дохотка у појединим годинама. На жалост, поред објективних околности на које нисмо могли да утичемо (поплаве 2014. пандемија Цовид-19 2020-22. ратни сукоб у окружењу итд.) има доста и субјективне кривице узроковане дефектима успостављеног система. Мисли се пре свега, али не и једино, на лоше функционисање институција, правну заштиту улагача, деградацију малих акционара на финансијском тржишту, нефункционисање судства,висок ниво корупције, сумњиво дефинисање и спровођење тендера при јавним набавкама (понегде и избегавање тендерских процедура уз разна оправдања о "хитности").
Упркос порасту учешћа инвестиција у расподели БДП-а са почетних око 16% на око 22% последњих година, чињеница је да расту једино стране инвестиције и инвестиције које спроводи и под директном су контролом државе (углавном за капиталну инфраструктуру). Приватне домаће инвестиције стагнирају или опадају што јасно указује на страх домаћих пословних људи и немогућност предвиђања догађаја у будућности. Такође, по овом индикатору Србија још увек заостаје за најнапреднијим земљама ЦЕЕ које имају учешће инвестиција у расподели БДП-а од преко 25-26%.
На крају, активирањем и јачањем капацитета у рударству, производњи и преради метала, урушаванем система производње електричне енергије и сл. активностима, Србија долази у ситуацију да постаје црна тачка на еколошкој мапи Европе. Како ти проблеми никако не могу бити локалног карактера, они постају предмет бриге целог окружења уз настојање да се обезбеди побољшање на плану: чистијег ваздуха, мањег загађења водотокова и земљишта. Србији тек предстоје озбиљни и изразито скупи потези на плану животне средине и у будућности ће све већи БДП који се ствара морати бити усмерен на решавање ових питања.
Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду
Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Независно удружење новинара Србије. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове НУНС и Амбасаде САД већ искључиво аутора.
|