АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
22.02.2022.
БЛИЦ БИЗНИС/ВЕСТИИНФЛАЦИЈА У ЦЕЛОМ СВЕТУ УЗИМА МАХА, ПРОТИВ ГЛОБАЛНОГ ТРЕНДА СЕ НЕ МОЖЕ, АЛИ СРБИЈА ИМА СВЕГА ДОВОЉНО
Инфлација не посустаје. Поскупљења све више муче и најразвијениије земље света, а глобални раст цена енергената и хране неспорно се прелива и на остатак планете. Спољне притиске трпи и Србија, па и поред државних интервенција, немогуће је не приметити да нам трошкови свакодневно расту. Најновија статистика показује да нам поскупљују и храна и услуге, а упозорења стижу и званичних владиних кругова.
Пише: С. Л. 22.02.2022. 14:59
ФОТО: ДЕЈАН БОЖИЋ / РАС СРБИЈА трговина продавница воће и поврће
Међугодишња инфлација у Србији достигла је у јануару 8,2 одсто, а месечна 0,8 процената, објавио је данас Републички завод за статистику. У поређењу са прошлом годином цене су у просеку увећане за четири одсто.
- Током 2021. године, просечна инфлација је износила 4 одсто и она је проузрокована међународним економским приликама, пре свега због геополитичких тензија, енергетске кризе, проблемима у глобалним ланцима снабдевања, ширења омикорна. У целом свету су порасле цене енергената, индустријских сировина и хране, као и цене гаса и електричне енергије. Добра вест је да грађани Србије мање осећају те последице него грађани у другим земљама, с обзиром на раст зарада на ограничење цена основних животних намирница, као и горива, каже за "Блиц Бизнис", министар финансија Синиша Мали.
ФОТО: ВЕСНА ЛАЛИЋ / РАС СРБИЈА
Он је додао да се очекује да ће са смиривањем ситуације у свету и са новом пољопривредном сезоном годину завршити највероватније са инфлацијом од око 3-3,5 одсто.
- При томе, ако бисмо поновили пољопривредну сезону, какву смо имали 2018, 2019. или 2020. међугодишња инфлација би до краја године могла да се нађе и испод централне вредности инфлационог циља НБС, односно испод нивоа од 3 одсто, закључио је министар.
На врху лествице по расту и даље је храна, а иако је Влада делимично заштитила грађане од поскупљења и ограничила цене основних намирница. Оно што је извесно, јесте да до 8. маја неће поскупети уље, брашно, шећер, свињски бут и дуготрајно млеко. До 3. марта неће поскупљивати ни бензин нити евродизел. Шта ће бити после зависи и од глобалних кретања, али и од спремности државе да примени могуће механизме заштите.
Поскупљења у јануару 2022.
Говорећи о инфлацији и глобалним поскупљењима председник Александар Вучић рекао је синоћ да "што се тиче економије, биће проблема".
- Немојте да имате сумње да ће да расту цене нафте, угља, али и пшенице и кукуруза. Сада сам забринут, али желим да умирим људе, имаћемо хране и воде довољно за наше становништво. Ми смо на време реаговали, свега имамо довољно, али ће цене нафте и гаса запретити свима, и зато ћемо морати да повећамо количине нафте и гаса. Наш народ свакако нема потребу да гомила било какве залихе, јер смо ми као озбиљна држава све на време обезбедили - поручио је председник.
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
У продавницама, месарама и на пијацама највише је поскупело, кажу потрошачи, оно што највише купују - храна и средства за хигијену.
- Поред глобалног раста цена, имамо и други изазов, а то је већ две године слабију жетву пшенице и житарица, која доводи до додатног поскупљења", упозорио је Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије. Према његовим речима, цене житарица и производа од житарица, као и меса и месних прерађевина, највише су расле.
Трговцима ограничити и марже
Из ресорног министарства трговине кажу да ситуацију на тржишту прате свакодневно.
- Очекујем стабилизацију цена. Оно је базирано на ефекту који је постигла уредба о ограничењу неких цена, а која је довела до смањеног интензитета инфлаторних притисака. Значи инфлација је наставила да расте, али смањеним интензитетом - рекла је Јасмин Хоџић, помоћник министра трговине.
А уколико се раст цена не заустави, из Министарства подсећају да је у рукама државе још неколико механизама - на пример, да путем робних резерви интервенише на тржишту или да ограничи трговачке марже. С истим циљем ограничила је на 30 дана цену горива, које је један од кључних покретача инфлације.
Три разлога за поскупљења
На глобалном нивоу се десило крупних чињеница које су погурале инфлацију и цене. Једна јесте раст тражње који је настао због изласка из пандемије, а који понуда на многим тржиштима једноставно није могла да испрати.
ФОТО: PAVLO PALAMARCHUK / ТАНЈУГ/АП
Пандемија је на цене производа утицала и тако што је прекидала и отежавала спољну трговину, а што је додатно успорио и транспорт који је постао и компликованији и скупљи.
И треће у области енергетике, дошло је до наглог раста цене енергије, који није био само економског, већ и политичког карактера, што је директно утицало на цене хране.
НБС: Виша инфлација привремена
Поскупљења не спори ни централна банка Србије.
Народна банка Србије, на челу са Јоргованком Табаковић, први пут је пре тачно пет месеци и званично заоштрила своју монетарну политику. А, иза нове одлуке централне банке, за коју се тада рекло да је прва овакве врсте, стајали су управо појачани инфлаторни притисци.
Сада НБС поново не спори да предузима све мере како би реаговала на повећање инфлације. Како је истакла, од средине септембра реаговала је пооштравањем монетарних услова (повлачењем динарске ликвидности и повећањем основне каматне стопе). У централној банци истовремено наводе да инфлација добрим делом долази као последица фактора на које својим мерама не може да утиче".
Добра вест је да НБС, како су недавно рекли, у другој половини ове године, очекују повратак инфлације прво у циљани оквир на ниво од три посто, а затим и на ниво испод централне вредности циља.
Дугорочно посматрајући, из НБС наводе да анкета финансијског сектора и привреде указују на ублажавање ценовних притисака у привреди.
- Инфлациона очекивањима за две и три године унапред су и код финансијског сектора и код привреде нижа у односу на краткорочна и крећу се у распону од 3,0 до 3,5 одсто, за финансијски сектор и од 4,5 до 5,0 процената у сектору привреде. Овакви резултати анкете указују на то да и финансијски сектор и привреда садашњу вишу инфлацију дозивљавају као привремену, што је уједно и оцена Народне банке, као и већине водећих централних банака у свету, наводе из НБС.
Инфлација највећа у последњих 40 година
И најразвијеније економије Европе попут Немачке, нису имале већу инфлацију у последњих 40 година. Национална канцеларија за статистику у Великој Британији саопштила да је инфлација у јануару порасла на 5,5 одсто, амерички Секретаријат за финансије известио је о јануарском увећању цена од 7,5 одсто, Евростат је пријавио јануарску инфлацију у еврозони од 5,1 одсто, а Дестатист је пријавио 3,9 одсто стопу инфлације у Немачкој.
Турска, која је додуше изузетно специфичан случај, суочава се са астрономском стопом инфлације, од чак 48,7 одсто. Што се тиче региона у децембру је Хрватска пријавила инфлацију од 5,5 одсто, у Словенији се она попела на ниво од 5,8 одсто, док је у Србији пријављена инфлација у децембру 2021. износила 7,9 одсто.
|