АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
25.02.2019.
БЛИЦ / БИЗНИС / СТРАТЕГИЈАСАЗНАЈЕМО - ИЗ ЈАВНОГ СЕКТОРА ЗА ТРИ ГОДИНЕ ОТИШЛО СКОРО 30.000 ЉУДИ, А ЕВО ОДАКЛЕ НАЈВИШЕ
Н. Говоруша
25.02.2019 ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
У периоду од 2015. до 2018. године број запослених у Србији је порастао за 156.250 радника. Ипак, у тој статистици постоји и један негативни тренд - запослених у јавном сектору је мање за 29.102 у поментом периоду, сазнаје "Блиц".
Запослених у јавном сектору 2015. било је 635.220, а сваке године године тај број се смањивао, па је на крају године за нама било 606.118 радника у јавном сектору.Будући да се јавни сектор дели на јавна предузећа и буџетске кориснике, занимљиво је посматрати где је дошло до највећег смањења.Према подацима које је "Блиц" добио у посед, број буџетских корисника је смањен у поменутом периоду за 12.560 радника, од тога највише у администрацији на нивоу државе - 5.715 радника мање него 2015. године. Велики број, њих 5.111 је отишао са позиција у државним здравственим установама, док је број у просвети смањен за 2.806 наставника, учитеља, професора и помоћних радника.
ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА / РАС СРБИЈА
Ипак, највећи број људи отишао је из јавних предузећа. За три године колико је било мерење, јавна предузећа је напустило 16.541 радник и то 9.471 запослени из јавних државних предузећа и 7.072 радника из јавних локалних предузећа.
Све ово је директна последица одлуке државе о забрани запошљавања у јавном сектору која је ступила на снагу пре неколико година. С тим у вези могло би се рећи да је рационализација успешна. То отвара питања и које би могле бити мане и предности одваквог смањења запослених у јавном сектору, али и шта још могу бити разлози за смањење поменутог броја.
- Добра вест је да је смањен број запослених, али и то доста зависи од тога у ком сектору је дошло до смањења. Сведоци смо да смањење у здравству није добро, јер сваке године велики број здравствених радника одлази у иностранство због бољих услова рада. Такође, доста возача јавних градских предузећа одлази, али њих можемо лакше да надокнадимо, док за формирање само једног доктора треба много времена - објашњава економиста и професор на Економском факултету Љубодраг Савић.
Он додаје да је рационализација на појединим местима била неопходна, али да је исто тако потребно нека места попунити стручним кадром, какви су на пример послови инспектора.- Велики део тог смањења су одласци људи у пензију и то се третира као смањење броја кадра у укупном збиру, док су на њихова места долазили људи са привремено повременим уговорима - наводи Савић и додаје да је након овог смањења потребно да држава подвуче црту и сада ове одласке искористе добро за попуњавање онога што треба и обезбеђивања бољих услова за оне који остају како квалитет услуга не би опао са одласком кадра.
|