АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.08.2018.
МОЖЕ ЛИ ЗАКОН ДА СПАСИ ЋИРИЛИЦУ И ДА ЛИ ЈЕ ТО ВЕЋИ ПРОБЛЕМ ОД "БИТИ НЕПИСМЕН НА ДВА ПИСМА"
БЛИЦ - Наташа Латковић 12.08.2018. 19:22 Коментара: 17
ФОТО: SHUTTERSTOCK
Да би "спасила" ћирилицу, држава је одлучила да мења закон и уведе драстичне казне за све који се оглуше о нове прописе. Због тога се у јавности отворила оштра полемика - и док једни мисле да су предложене мере неопходне, други тврде да ћирилично писмо није угрожено, те да је далеко већи проблем неписменост огромног броја Срба.
Мали број држава у свету може да се похвали употребом два или више писма у оквиру једног језика. Тачније, српски језик је једини европски језик у којем се истовремено користи и ћирилица и латиница. Ипак, савремени трендови комуницирања, медијски садржаји, велики број станих компанија на домаћем тржишту... учинили су да званично српско писмо буде потиснуто, а судећи по статистици, и маргинализовано.
Због тога је Министарство културе и информисања изменама Закона о службеној употреби језика и писама предложило мере које ће органе власти на свим нивоима, установе, институција... па чак и медије натерати да уместо латинице, користе ћирилицу, која је у Уставу одређена као писмо у службеној употреби.
ФОТО: SHUTTERSTOCK
Обавезна ћирилица за ТВ кућу са националном фреквенцијом
Како пише у Нацрту измена Закона, целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да се обавља на ћирилици.
Исто важи и за образовне и научне установе и медије чији је оснивач држава или који имају државни капитал, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама.
Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталом, као и професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу.
Предложени закон дефинише латиницу као помоћно писмо, те ако се нешто исписује на оба писма, ћирилица мора да има предност.
У случају кршења ових одредби, одговорно лице биће кажњено од 5.000 до 100.000 динара. Казне за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист, биће од 500.000 до милион динара.
Ипак, овај предлог још није усвојен. Сагласност прво мора да да Влада, а у случају позитивног одговора о њему ће се изјашњавати и посланици. И док се чека њихово мишљење, у јавности се изјашњавају лингвистичари и филолози.
Да ли је ћирилица толико заиста угрожена да њену употребу морају да подстичу запрећене новчане казне? Није ли већи проблем у српском друштву чињеница да је огроман број (по неким истраживањима више од 40 одсто) становника Србије функционално неписмен?
"Није важно у ком је писму неко неписмен"
Лингвиста Ранко Бугарски каже да се стално говори колико је ћирилица угрожена, као и да је то постало опште место, а нико се не пита, додаје он, да ли можда није тако.
- Е па ја мислим да није тако. Зашто? Зато што без познавања ћирилице у Србији није могуће завршити основну школу. Мислим да је ћирилица јако заштићена већ Уставом, који каже да је у Србији у употреби српски језик и ћирилично писмо, док се латиница чак и не помиње - наводи Бугарски за Н1.
ФОТО: ЂОРЂЕ КОЈАДИНОВИЋ / РАС СРБИЈА Ранко Бугарски
Он истиче да су предложене мере "пуцањ у празно, уместо у очигледну мету језичког проблема".
- Први, основни прави проблем јесте недопустиво низак степен функционалне писмености међу становницима Србије и исто тако недопустиво низак ниво језичке културе, а то се неће решити форсирањем азбуке на уштрб абецеде. По мом мишљењу, није особито важно у ком је писму неко неписмен - каже Бугарски.
"На факултете долазе, а не знају ћирилицу"
Овом познатом лингвисти, бранећи предложене мере, одговара Александар Милановић, такође лингвиста и професор Филолошког факултета, који је као члан Радне групе учествовао у писању измена Закона. Он наводи да цени рад професора Бугарског, али каже да ове измене не доносе ништа револуционарно у односну на постојећи закон, већ се само разрешава дилема где ће ћирилица мора употребљавати, где не.
ФОТО: МИТАР МИТРОВИЋ / РАС СРБИЈА Александар Милановић
- Професор Бугарски сигурно зна да на његов и мој Филолошки факултет сваке године на пријемни испит дођу и ђаци који не знају ћирилицу, а желе да се упишу на Универзитет у Београду. Дакле, познавање ћирилице је нулта тачка функционалне писмености и у потпуности се слажем са професором да на таквој писмености сви морамо више радити - истиче Милановић и додаје да се низак степен функционалне неписмености не решава Законом о језику и писмо, већ радом у образовном и медијском систему.
"Ћирилицу угрожава и страни капитал"
За разлику од Бугарског, он сматра да ћирилицу угрожава непоштовање Устава и важећег закона, по којима је ово писмо једино службено писмо у Србији.
- Бројни су примери. То су чиниле чак и неке претходне владе, многа министарства, образовне институције и слично. Врло је прецизно наведено у Закону шта је службена употреба писма, само тај закон треба читати - окаже за "Блиц" Милановић.
Он чак тврди да "ћирилицу угрожавају бројне стране фирме чије државе у својој културној политици нису баш заљубљене у то писмо".
"Описмењавати ђаке у средњим школама"
И за академика и филолога Ивана Клајна нема никакве дилеме - мере за заштиту ћирилице се морају донети, али се упоредо мора радити и на функционалној писмености.
ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА / РАС СРБИЈА Иван Клајн
- На томе би требало да ради Министарство просвете. На сваком кораку видим разне огласе и сви су писани латиницом и сви имају правописне грешке. Мислим да је проблем рад са ђацима у средњим школама. На граматици се више ради у основној, а књижевност је доминантна у средњим школама. Ми смо још пре 15 година упутили писмо Министарству просвете да се то промени, јер можда основци нису довољно зрели да би схватили граматичке апстракције, али ништа поводом тога није урађено - каже Клајн за "Блиц".
И студенти неписмени
Осим тога, Одбор за стандардизацију српског језика, који годинама упозорава на запуштеност и угроженост српског језика и ћирилице, већ неко време предлаже увођење српског језика на све факултете.
Председник Одбора Срето Танасић скренуо је пажњу почетком године на то да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, а треба да током целог радног века обављају послове на томе језику.
- Када оду из средње школе, у којој српски језик није довољно заступљен, они се више не сусрећу са учењем српског језика и о српском језику. Зато врло лоше пишу документе из домена свога пословања и не знају да је у Србији службено писмо ћирилица - рекао је тада Танасић.
Због свега тога, почетком године створена је идеја да се српски језик као предмет уведе на све факултете, "јер су студенти доста неписмени, не знају основне ствари", како су и сами признали у анкетама.
Ћирилицом пише 36 одсто Срба
А шта каже статистика. Поражавајућа је у оба сегмента - и кад је реч о ћирилици и писмености Срба.
Према истраживању које је пре неколико година спровела агенција "Опен Соурс", 47 одсто испитаника користи латинично писмо, док њих 36 одсто пише ћирилицом. Разлика је још већа међу корисницима интернета, где 57 одсто њих пише латиницом, наспрам 29 одсто оних који ни у дигиталној комуникацији не одустају од ћириличног писма.
Такође, у Србији постоји око 99.000 рс. домена, док сајтова са ћириличним доменом срб. има свега 2.000. То показују подаци из јануара ове године.
Подаци о писмености су још алармантнији, иако је, према попису становништа 2012, број неписмених у Србији у односу ан 2002. преполовљен. Резултати су показали да је неписмено 165.000 становника (не знају да читају и пишу), али веома забрињава податак да је чак 850.000 грађана Србије без дана школе или са завршених свега неколико разреда.
Први по функционалној неписмености
Међутим, још су драматичнији подаци о функционалној неписмености, по чему је, тврде стручњаци, Србија прва у Европи. Функционална писменост је нешто више од писања и читања. Реч је примени знања, разумевању прочитаног текста, тражења одговора у њему, попуњавању формулара, разумевања извештаја о стању рачуна у банци...
Процењује се да више 40 одсто грађана Србије није у стању то да уради, односно да су функционално неписмени. Ако се на све то додају све већи захтеви савременог живота, као што је познавање рада на рачунару и страних језика, статистика је још суровија.
|