АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.06.2018.
ЗНАЧАЈ СОЦИЈАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ ЈОШ НИЈЕ ДОВОЉНО ПРЕПОЗНАТ
ПР текст , Европски покрет у Србији ФОТО: ПРОМО
Свака десета пословна организација у Европској унији функционише као социјално предузеће, а сваки шеснаести радник запослен је у једном од њих. Иако је временом у ЕУ и признат и препознат њихов незаобилазан утицај на развој социјалних иновација, већи степен запошљавања теже запошљивих група и укупан развој предузетничке климе, у Србији такав вид иницијативе за сада није дао значајније резултате, а закон који би регулисао ту област не постоји.
Премда делатност социјалних предузећа може да буде разнолика и варира од пружања банкарских услуга до привређивања које се ослања искључиво на рад особа са инвалидитетом, њихов основни циљ се увек разликује од профитно оријентисаних компанија - она служе члановима, главна водиља су им принципи солидарности и узајамности, а јавни интерес увек на првом месту.
Процене су да у Србији тренутно послује свега око 400 таквих предузећа, а прва таквог типа у нашој земљи основале су деведесетих година избеглице које су на тај начин желеле да се прилагоде новонасталим животним околностима.
Док на нивоу Европске уније запослени у социјалним предузећима (око 11 милиона људи) учествују са око шест одсто у укупној структури запослених, у Србији је у њима запослено свега 0,6 одсто радно способних и она генеришу незнатних 0,2 одсто укупног БДП-а.
Већа промоција концепта социјалног предузетништва свакако би допринела већој социјалној инклузији, с обзиром на то да су у Европи значајнији резултати постигнути управо због тога што су интензивно развијани механизми помоћу којих би се међусобно умрежавала и на тај начин постала одржива.
Важности њихове социјалне и економске компоненте можда и нарочито илуструје чињеница да су у доба светске економске кризе једино предузећа таквог типа остваривала континуирани раст. Она су до сада широм Европе, делујући као микро, мала или средња предузећа, показала позитивне ефекте на степен заштите животне средине, јачање регионалног и руралног развоја, заштиту права потрошача и друштвену кохезију уопште.
У Србији се још чека на доношење правног оквира који би регулисао ову област, што због тога што је та тема на политичкој агенда маргинална, то и због чињенице да изостаје позив заинтересованој и стручној јавности да буде консултована о питању развоја овог сектора.
Подстицајан оквир би свакако подразумевао доследну примену одговарајућих закона, унапређење пореске регулативе, постојање мера финансијске подршке које одговарају потребама социјалних предузећа, респонзивне и компетентне институције (пре свега локалне самоуправе), доступне саветодавне услуге, као и грађане освешћене за учешће у раду социјалних предузећа и куповину њихових роба и услуга.
|