АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
07.06.2018.
РЕАЛАН СТРАХ ПРЕКАРИЈАТА
Бројне су препреке да се радници који немају стално запослење организују ради заштите својих права.
Пише: Иван Златић 09. марта 2017. 14.30
Практично све што савремени прекарни радник јесте, одудара од мукотрпно стечених вештина и добрих пракси синдикалног организовања, а "традиционални синдикати штите у правном и другом смислу само оне раднике који су стално запослени", каже наш саговорник Бранко Калајановић, председник Статутарног одбора Конфедерације слободних синдиката (КСС). "Али с обзиром да је на тржишту све више оних који су у прекарном радном односу, постоји потреба да синдикати покрију и ту област."
Конфедерација окупља претежно раднике у јавном сектору. Са којим облицима прекаријата сте се до сада сусретали?
БК: Пре свега са онима који раде по уговору о привременим и повременим пословима у јавном сектору, а таквих је све више. Број стално запослених се и у јавном сектору непрестано смањује. Рецимо кад се радило реструктурирање јавног сектора велике групације, они који су радили хигијену и обезбеђење, су под нашим колективним уговором прешли у нове фирме. Пошто да су они сада тамо у прекарном односу имамо та искуства. Они су, барем у првом периоду били одлично заштићени, јер је постојала обавеза заштите од пет година. Али они који су се после тога запошљавали су потпуно незаштићени. Имају право да буду чланови синдиката, али у руководствима тих синдиката су најчешће људи који раде у дирекцији, па мислим да је потпуно јасно какву ће радно-правну заштиту имати чланови синдиката кад су им руководиоци у сукобу интереса - и менаџери, и синдикални руководиоци. Такође све је већа групација људи који раде преко агенција за посредовање у запошљавању, и поред тога што не постоји закон о који дефинише рад ових агенција, већ оне раде на неке друге начине. Оно што су некада биле омладинске и студентске задруге сада постају приватне агенције. Процена је да на тржишту има око седамдесет хиљада прекарних радника који раде преко таквих агенција. Синдикати би морали да поклоне пажњу овим радницима јер их има пуно, па би њихово организовање помогло јачању репрезентативности синдиката, а за саме прекарне раднике би било још значајније да постоји субјект који штити њихова права. Постоји још једна група прекарних радника, који раде преко агенција које им траже посао у иностранству. Треба заштитити и њихова права, пре свега право на безбедан и здрав рад.
Како синдикати могу да утичу на положај прекарних радника?
БК: Један од начина је да се ти људи заштите проширеним дејством гранских колективних уговора у делатностима у којима они раде, то јест да се на њих прошири дејство колективних уговора које су на нивоу гране испреговарали синдикати за стално запослене раднике. Други начин би био да прекарни радници у својим предузећима буду под заштитом колективног уговора, па да тако нађу интерес да се учлане у већ постојеће синдикалне организације. Трећи начин би био да велике синдикалне централе евентуално формирају посебне структуре које ће дефинисати као синдикате прекарних радника, или синдикате агенцијских радника. Не знамо тачно како ће изгледати закон о раду агенција за посредовање, мада не можемо очекивати да ће дати пуно простора за организовање радника, знајући какви су захтеви "великог брата".
На кога мислиш?
БК: Да наведем само један од субјеката који значајно утичу на креирање радног законодавства у Србији, а и креирање неких других животних питања, то је Савет страних инвеститора. Поуздано знам да инсистирају да агенцијски радници у закону добију што мања права. Радна група за израду закона, у којој учествују и синдикати, и КСС као чланица радне групе, хоће да унесе у закон права из међународних конвенција, која је Међународна организација рада дефинисала у конвенцијама чији смо ми потписници. Једна од главних ствари за заштиту прекарних радника је синдикално организовање и потписивање колективних уговора. Уколико узмете конвенцију 181 видећете да су права на организовање и колективно преговарање под а и под б. Уколико би се то унело у закон о раду агенција за лизинг радника онда би било лакше да се то касније спроведе у пракси.
Где мислиш да треба да се установи право синдикалног организовања радника изнајмљеног на лизинг? Да ли у агенцији која га је изнајмила, или тамо где стварно ради?
БК: Има аргумената и за једно и за друго, што само значи да организовање ових радника не може личити на традиционално чланство у синдикату и да се морају тражити нови начини. у идеалном случају, ако би прекарни радници били организовани преко делатности, или гране у оквиру велике централе, онда би били покривени са заступањем на оба места, али такву ситуацију најчешће нећемо имати. Са једне стране, ако су ангажовани преко агенције онда очигледно не би могли да буду синдикално организовани код корисника где раде. А опет, са друге стране ако погледамо једно од најважнијих питања, а то је питање безбедности и здравља на раду, оно очигледно мора да буде дефинисано код корисника. Видећемо како ће закон да изгледа, па ћемо се и ми одредити како би могли да заштитимо ту велику групацију радника.
Шта је по твом искуству највећа препрека синдикалном организовању прекарних радника?
БК: Препреке су на сваком нивоу. Први проблем је што синдикати овако уљуљкани не прихватају те раднике, по оној старој изреци: "Сиротињо и богу си тешка". Руководиоцима синдиката који на сваки начин избегавају конфликте не одговара да чланови синдиката буду прекарни радници, јер то је дефинитивно извор проблема. Други проблем је што и ти млади људи углавном немају поверење у синдикате, мисле да синдикати немају довољно утицаја да их заштите код послодавца. И наравно увек је присутан и страх од послодавца, уколико потпишу приступницу синдикату да би могли да сносе последице, па чак и да изгубе посао.
Са страхом је најтеже борити се.
БК: Моје искуство је да је тај страх доста реалан. Власници агенција за запошљавање су људи из опасног миљеа. Или су блиски политичким структурама, или су контраверзни људи из бизниса. Обзиром да су код нас лабави услови за оснивање агенција, довољно је да се пријаве министарству и да имају минимум оснивачког капитала, онда нема ни неке посебне одговорности према људима каква постоји у озбиљним земљама, попут Словеније, где власници агенције морају да положе банкарску гаранцију у висини од 25.000 евра, па ако дођу у проблем са исплатом радника увек се повуче банкарска гаранција да се радници наплате, а агенција после нека види како ће она да се наплати по уговору који је склопила са корисником услуга. На тај начин би се отклонио један од разлога за страх. Посебно су уплашени људи који су храниоци породице, као и они који су подигли кредите. Најмањи страх је код младих и студената, који некада и желе да раде привремено и повремено јер им је новац тренутно потребан, па нису уцењени као радници.
Ако је страх реалан, шта мислиш о тајном организовању? Да ли је за тебе прихватљиво да се прекарни радници укључују у синдикат без знања послодавца?
БК: Да у првој фази, док се не стекне поверење радника у синдикат, и док се не види шта тачно да се ради, али код таквог тајног организовања крајњи циљ мора бити да они у одређеном тренутку формирају синдикалну организацију, региструју је, потпишу приступнице и приступе као организација некој грани или централи од које би добили радно-правну заштиту. За сваког запосленог је најважније да он за свој рад буде пристојно плаћен. Уколико се уговором, или законом дефинише оно што стоји у директиви Европске комисије 2008/104, да радник ангажован преко агенција има исту зараду колику и упоредни радник код корисника за исту струку и исти рад, онда би постојао простор за организовање и рад синдиката. Али уколико поред тога што је прекарни радник и што му је несигурно колико ће се задржати на послу, још буде несигурна и зарада, ако се његово право на зараду сведе на минималну цену рада коју дефинише Социјално-економски савет, која тренутно износи 130 динара по сату, а ни њу део послодаваца то не прихвата, о каквом онда мотиву за синдикално организовање можемо да причамо?
Текст је објављен у оквиру додатка Билтен за самообразовање и друштвена питања, Учитељ незналица и његови комитети, uciteljneznalica.org
извор DANAS.rs |