АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
03.06.2018.
НАЦРТ ЗАКОНА О ШТРАЈКУ КРИТИКУЈУ И СИНДИКАТИ И ПОСЛОДАВЦИ
Аутор текста: Маја Ђурић
После 22 године, Србија добија нови закон о штрајку, који би ускоро требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије. Међутим, новине које Нацрт закона доноси наишле су на оштре критике супротстављених страна - и синдикалаца и послодаваца.
Извор: Н1
Док синдикати страхују да ће њихова радничка права бити умањена, послодавци траже да се у случају штрајка и њима дозволи - контрамера.
Од 1996. године до 2018, фабрике су се отварале и затварале, радно време продужавало, и за раднике се много тога променило, а радничка права се нису прилагођавала новим околностима.
За 22 године једно је, ипак, остало исто - Закон о штрајку.
Због усклађивања законодавства са прописима Европске уније и потребе државе - време је да се мења, стога је нови закон о штрајку спреман. Из Владе кажу да је модеран и ефикасан.
А шта су још новине?
Штрајк организује већина запослених или синдикат. Минимум рада утврђује Колективни уговор, ако њега нема, онда се формира посебна стручна комисија. Међу новим решењима је и институција солидарног штрајка који не сме бити дужи од једног дана, а могућ је само у различитим фирмама истог послодавца.
Законом се проширује и и круг оних који неће моћи да штрајкују - војска, БИА, хитна помоћ, контрола летења, припадници специјалне и посебних јединица полиције. И то није једино што је наишло на оштре критике из редова синдикалаца.
"Овај закон мора бити кровни закон, не може се донети Закон о штрајку а да се онда парцијално у сваком закону у свакој области утврђују посебна правила за штрајк. Не могу се прешироко утврђивати делатности у којима се утврђује онај минимум процеса рада који у пракси иде и до 70-80% укупне радне делатности. Не може само једна страна, односно послодавац, да утврђује правила о минимуму процеса рада и ко ће њима бити обухваћен то се често користи тако да и све чланове штрајкачког одбора гурнете у оне који морају да раде", наводи Зоран Стојиљковић из Удружених гранских синдиката "Независност".
Назадовољство и са друге стране. Послодавци захтевају да им се омогући да запослене који штрајкују - не плате, зато што - како кажу - не могу да им обезбеде нормалан рад. Или да имају право да обуставе производњу чак и ако је само део радника у штрајку. Скраћено - право на " lockout".
"Lockout је један однос који послодавац поставља под претњом штрајка, односно за време штрајка, да не би имао друге губитке, осим губитака који настају, због тога што нема производње и пословања. Лоцкоут смо имали прилике и у нашој земљи да видимо, када је био штрајк у Фијату, јер није желео да ради, онда је Фијат обуставио сваку производњу, из разлога што није желео да ради са делом радника", каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.
Јавна расправа је завршена, али ставови нису помирени. На питање хоће ли три стране - држава, синдикати и послодавци поново за сто пре него што закон оде у Скупштину, чему се надају и послодавци и синдикати, из ресорног министаства нема одговора.
|