АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
04.02.2018.
ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ ЗАСТАРЕО, НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ: ПЕНЗИЈАМА ТРЕБА ДРУГА ИЊЕКЦИЈА
Јелена Скендерија | 04. фебруар 2018. 12:02 | Коментара: 28
Пензиони систем застарео, неопходне реформе да би исплате остале сигурне. Предлог: увести обавезно приватно осигурање. Стручњаци против, јер су просечне зараде ниске
Фото З. Јовановић
СИТУАЦИЈА у којој се живи све дуже а рађа све мањи број деце довела је до тога да су државне пензије код нас, али и у другим европским земљама, постале неодрживе. Систем државних пензија је, с једне стране, прескуп за државу, док, с друге, оне нису довољне и не могу да обезбеде достојанствен живот у старости. Стручњаци сматрају да свако одлагање решавања тог проблема већ угрожава 1,7 милиона пензионера, чија се примања смањују и чија ће реална вредност у наредним годинама само падати. Као могућност за превазилажења проблема помиње се увођење такозваног другог стуба пензијског система, то јест обавезно допунско приватно осигурање.
Катарина Станић, експерт за пензије и пензијске системе, каже да је увођење другог стуба експеримент с неизвесним и дискутабилним исходом у будућности.
- У ситуацији када се већ годинама мучимо с текућим финансирањем пензија, звучи невероватно да се о другом стубу уопште и размишља - каже Станићева. - То би значило обавезно плаћање доприноса у приватне пензијске фондове. Такав пензијски модел је деведесетих година дизајнирала Светска банка, а он практично, осим у државама Латинске Америке, постоји само још у источноевропским земљама. Њихова искуства су прилично неповољна, па су га неке земље, попут Мађарске и Пољске, већ и укинуле, док Словенија никад није ни пристала да га уведе.
ШТА УТИЧЕ НА ДРЖАВНЕ ПЕНЗИЈЕ
Систем државних пензија заснива се на принципу међугенерацијске солидарности, односно активни осигураници издвајају доприносе од плате да би се од тако прикупљених средстава исплаћивале пензијске надокнаде. Главни фактор који утиче на функционисање система државних пензија је однос броја радно активних становника и корисника пензија. Потребно је да буде од три до три и по пута више активних осигураника од пензионера, што је данас немогуће у ситуацији када је само 1,3 пута више радника од пензионера.
У развијеним земљама Европске уније "други стуб " не постоји, иако је у неким од њих улога приватног осигурања традиционално значајна, као што су скандинавске земље- Холандија, Швајцарска, Енглеска. И Светска банка је у међувремену прилично променила препоруке у вези с пензијским системом и на неки начин одустала од његове примене.
Професор др Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука у Београду, сматра да је реформа ПИО у Србији и региону, али и у другим земљама, изнуђена. Демографске промене и одустајање од тзв. државе благостања смањиле су средства за ПИО, а услови за одлазак у пензију се све више пооштравају. Ови процеси присутни су у Европи, а посебно су изражени у земљама у транзицији. У оквиру ЕУ, они су највише, најраније и најдрастичније наметнути презадуженој Грчкој, али су у мањој мери обављени и у развијеним чланицама ЕУ. У региону, реформе се одвијају по истом шаблону и диктиране су од стране Светске банке, а сад и институција ЕУ.
- Иако Србија није у ЕУ, она је принуђена да се реформише и у овој области, као један од услова за прикључење - каже др Новаковић. - Поред тога, Светска банка, преко аранжмана власти и ММФ, снажно врши притисак због начина и темпа измена система ПИО. Суштина измена је у мањим средствима из државног буџета за ПИО, продужењу година живота и стажа за стицање пензије, строжим условима за пензионисање, од инвалидских, преко старосних, до породичних пензија. Други правац промена је смањење односа пензија према просечним зарадама. Трећи је изражен кроз различите системе усклађивања пензија с трошковима живота и просечним зарадама. У суштини, све те мере су на штету већине постојећих и будућих пензионера.
Наша саговорница наглашава да су раније издвајана средства за пензије потрошена на разне начине и неповратно, тако да се постојеће пензије значајним делом финансирају директно из државног буџета. Притисак Светске банке и ММФ је да се тај проценат смањи на ниво од око 10 одсто БДП. Да би то постигла, држава је прибегла смањењу пензија, што је донело уштеде у каси, али је додатно урушило стандард најстаријих. Др Новаковић сматра да постоје други начини да држава уштеди новац за пензије - јача борба против сиве економије, бољи порески систем, другачије запошљавање...
Илустрација Тоше Борковића
У региону постоје слични пензијски системи, што наводи на закључак да добровољни или "други стуб" није заживео. Многобројни су разлози тога, а један је сигурно низак ниво зарада, од којих не може да се одваја за додатно пензијско осигурање, а и искуства земаља у развијеним капиталистичким земљама су слична.
- Раније предузете мере у области ПИО имале су своје позитивне и негативне последице - истиче др Новаковић. - Оне су готово укинуле перспективу и наду млађим радницима да ће уопште стећи континуитет у радној каријери и за живота остварити пуну или било какву пензију.
Социјалне последице досадашњих реформи ПИО су више негативне него позитивне. Рачуна се да су пензије реално опале у последње три године за 25-30 одсто. Са друге стране, није створен ПИО систем који не би зависио од државног буџета. Овако су створене прилике да се пензије квалификују не као стечено право, већ као социјална категорија, што, реално, све више и постају.
|