АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
26.11.2017. КРЕЋЕ ИСПЛАТА ОБЕШТЕЋЕЊА ЗА ОДУЗЕТУ ИМОВИНУ
Београд -- У децембру наредне године треба да почне обештећење грађана којима је имовина одузета после Другог светског рата.
ИЗВОР: ТАЊУГ НЕДЕЉА, 26.11.2017.
ОБЕШТЕЋЕЊЕ СЕ ОДНОСИ НА ОНЕ ГРАЂАНЕ ЗА КОЈЕ НЕ ПОСТОЈИ НАЧИН ДА ИМ БУДЕ ВРАЋЕНА ИМОВИНА, КАЖЕ ДИРЕКТОР АГЕНЦИЈЕ ЗА РЕСАТИТУЦИЈУ СТРАХИЊА СЕКУЛИЋ.
Он је за Тањуг рекао да ће обештећење бити у обвезницама, које доспевају у року од 12 година, а да је максимални износ који власник одузете имовине или наследници могу да добију пола милиона евра, без обзира на тржишну вредност имовине.
"По слову закона у децембру 2018. године треба да почне исплата обештећења. Ми смо у току ове године заједно са Пореском управом проценили имовину која не може да се врати и за коју ће ићи обештећење", рекао је Секулић за Тањуг.
Процењена вредност имовине је 13,6 милијарди евра, а Секулић каже да је законом предвиђен фонд за обештећење од две милијарде евра и да је то максимум који држава може да исплати.
Влада Србије треба да донесе коафицијент за обештећење по којем ће се обрачунавати конкретни износи за исплату бившим власницима.
"Две милијарде су огроман новац. Влада Србије може да донесе другачију одлуку, ако процени да у овом тренутку наше финансије не могу да издрже тај терет. Може изменом закона да се изнађе неко друго решење, које би било прихватљивије за наш буџет", појаснио је Секулић.
Он је додао да нико неће остати без неке врсте компензачије, али да сигурно неће бити сви задовољни, јер "ниједна држава која је радила процес реституције није успела да уради реституцију 100 одсто, односно да врати колико је одузето".
До сада је у поступку реституције враћено око 6.000 пословних објеката, станова и кућа, готово 30.000 хектара пољопривредног и шумског земљишта и то само у грађевинској реституцији, док је у црквеној реституцији враћено више од 50.000 пољопривредног и шумског земљишта.
"Прва фаза реституције је при крају, то значи враћање у натури, што је у режиму јавне својине што може да се врати, враћено је. На прагу смо следеће фазе, а то је поступак обештећења", нагласио је он.
У Агенцију за реституцију стигло је више од 86.000 захтева само у грађевинској реституцији и до сада их је решено 64 одсто.
"За пет година очекујемо да све првостепене одлуке буду донете и још две године је потребно за другостепене одлуке", навео је Секулић и појаснио да би реституција требало да буде завршена за седам година, а да 2024. године престаје рад Агенције за реституцију.
Србија је једина земља, додаје, која није забранила враћање имовине Немцима, али примећује да је од "фолксдојчера" стигло мало захтева.
Тиме што није забранила враћање имовине Немцима Србија је, сматра, преузела огроман ризик, јер су све земље у окружењу то забраниле.
Враћање земље странцима у Македонији је забрањено потпуно, Хрватска нема реципроцитет у пољопривредном земљишту, Словенија је дозволила, па ограничила враћање имовине, у БиХ и нема реституције, подсећа Секулић и додаје да су сви налазили начине да ограниче враћање имовине странцима.
"Србија није забранила врћање имовине странцима и добро је што није, јер нисмо претрпели штету због тога, а показали смо моралну спремност у односу на остале. Србија, која није богата, дала је пођеднаке шансе свима", оценио је.
У Краљевини Југославији, подсећа Секулић, живело је 340.000 "фолксдојчера", у чијем је власништву било 600.000 хектара земље у Војводини.
|