АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.04.2017.
МАШИНОВОЂЕ БОЛУЈУ И ЗБОГ ПЛАТЕЗ.Р. | 10. април 2017. 16:20 | ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Запослени у "Србија возу" упозоравају да су у неравноправном положају у односу на колеге у другим јавним предузећима. Током марта чак 91 радник био на боловању. Шефови наредили ванредни лекарски преглед
* Фото: Зоран Јовановић
МАШИНОВОЂА који превози путнике, дању и ноћу, дежура на државни празник месец заврши са платом од око 50.000 динара. Његов колега по имену радног места, коме је послодавац једно друго јавно предузеће, а уместо грађана превози угаљ, у истом периоду заради скоро три пута више. У Удружењу машиновођа Србије тврде да је положај њихових чланова у "Србија возу" далеко лошији од запослених у другим јавним предузећима. У прилог тешким условима рада, које прате мала примања, наводе и чињеницу да је током марта готово 100 машиновођа морало да оде на боловање.
У Удружењу кажу да су под притиском шефова и директора машиновође почеле да се враћају на радна места иако неки нису ни здрави, ни способни за рад.
- Писали смо дописе директору и Министарству саобраћаја, у којима тражимо повећање коефицијента и промену шаблона обрачуна радног времена - прича Миодраг Станић, председник Удружења машиновођа. - Професија која је локомотива предузећа има јако лошу зараду у односу на посао који обавља. Нама не желе да повећају плате, а у исто време, дизани су коефицијенти за друга занимања у предузећу и то без промене Колективног уговора. Положај је неравноправан и у односу на колеге које обављају исти посао у другим фирмама, попут Електропривреде Србије. Тако машиновођа у ТЕНТ-у месечно заради и до 120.000 динара, а у "Србија возу" је основна зарада 31.222 динара. С тим што у ЕПС-у машиновође возе у пару, јер раде у двопоседу, док је овде по један радник распоређен на то место и за све одговоран.
У "Србија возу" су потврдили да је од 17. до 25. марта 91 машиновођа отворио боловање и то највише у "Секцији за вучу возова Београд", где се разболело 56 радника. Они наводе да је до сада 65 машиновођа закључило боловање и вратило се на посао, тако да се преосталих 26 сматра нормалним бројем одсутног особља.
На питање "Новости" да ли је тачно да је радницима који су на боловању запрећено да ће бити позвани на ванредни лекарски преглед да би се утврдило да ли је одсуство са рада оправдано, у "Србија возу" одговарају да су то урадили због бриге за раднике.
БРОЈКЕ
453 Машиновођа је запослено у "Србија возу" 55.000 Динара је просечна нето зарада машиновође у "Србија возу"
- С обзиром да је неуобичајено велики број машиновођа започео боловање у истом временском периоду, а највише њих у Београду у првом тренутку смо се забринули због могућности појаве заразне болести - наводе у овом предузећу. - Потом смо посумњали у оправданост разлога одсуствовања са рада. Обратили смо се Републичком фонду за здравствено осигурање, како би првостепена лекарска комисија, у складу са Законом о раду и Закона о здравственом осигурању обавила додатне прегледе.
Станић тврди да због услова рада, готово сваки машиновођа може отићи на боловање по више основа, јер су ретки они који немају здравствених проблема. Он упозорава да би притисци на раднике могли значајно да се одразе на безбедност саобраћаја, јер људи неће смети да иду на боловање, нити ће лекари смети да им га одобравају.
* Фото: Зоран Јовановић
ПРОФИТ КРОЈИ ПЛАТЕ
У МИНИСТАРСТВУ државне управе и локалне самоуправе кажу да у оквиру јавног сектора, а у смислу Закона о платама запослених у јавном сектору, нису обухваћена јавна предузећа. - Зараде запослених у јавним предузећима не би могле да буду уређене по истим критеријумима и методолошком приступу као у јавном сектору, јер на зараде у ЈП кључно утичу захтеви тржишта и профита, односно њихово пословање које треба да опредељује запосленост, елементе зараде, додатке, увећање и остала примања - објашњавају у ресорном министарству. - Из тог разлога финансијски планови и програми пословања ЈП значајно утичу на висину зарада њихових запослених и зато зараде неретко варирају од једног јавног предузећа до другог. Важећи Закон о платама запослених у јавном сектору је инструмент којим се уређују плате у пружању државних услуга, којих углавном нема на тржишту, па не могу да се вреднују ни оне, ни запослени, простим поређењем са тржиштем.
|