АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.11.2013. ПРВА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЖЕНСКЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ МРЕЖЕ
0 коментара | Датум : 05. 11. 2013.
Прва национална конференција Жанске парламентарне мреже одржана је 1. новембра 2013. године у малој сали Народне скупштине Републике Србије. Конференција је окупила велики број учесника и учесница из читаве Србије. Било је приметно одуство мушкараца што није добро јер су позиви упућени свим градоначелницима као и коелгама посланицима. Родна равноправност спада у ону сферу јавног посла где једни без других, и мушкарци и жене, не можемо да постигнемо истински напредак у равноправности.
Конференцију су отворили председник Народне скупштине Небојша Стефановић, шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт, председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, заменица шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Паула Тхиеде, амбасадор Финске у Србији Пекка Орпана. Уводни панел модерирао је Мехо Омеровић председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Скупштини Републике Србије.
У уводном обраћању председник парламента Небојша Стефановић поручио да би жене требало да се активно укључе у политику на свим нивоима – од месне заједнице до Скупштине. Он је указао да формирање Женске парламентарне мреже у Скупштини Србије, у којој су се окупиле посланице без обзира на сраначку припадност, представља путоказ за све посланике како се треба борити за добробит грађана.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је: ”Веома смо поносни што смо подржали овај пројекат, који ствара јаку и активну мрежу политичарки широм Србије”. Он је даље приметио да се, и поред напредних законских решења, жене како у Србији тако и у остатку Европе, и даље боре за равноправност. Он је додао да, према истраживањима, жене имају 16,2% мању зараду од мушкараца, да имају мању шансу за запошљавање и да су изложеније сиромаштву. Стога је похвалио Женску парламентарну мрежу која је свој рад проширила и на локални ниво и у чијим активностима сада учествују и и одборнице из мањих средина.
Заменица шефа Мисије ОЕБС у Србији Пола Тиде указала је да је оснаживање жена посебно потребно на локалном нивоу а амбасадор Финске у Србији, земље која је помогла цео пројекат, Пека Орпона, рекао да овај пројекат доприноси изградњи капацитета жена у парламенту.
Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, који је помогао у формирању те неформалне групе српских парламентарки између осталог је истакла да сматра да је Народна скупштина најзначајнија институција у Републици Србији а да је формирање Женске парламентарне мреже цивилизацијски искорак који обезбеђује остваривање вредности једнакости која је од изузетне важности јер без те вредности нема остваривање људских права. Додала је да је данас поносна на све учеснице и учеснике овог пројекта.
Након презентације рада Женске парламентарне мреже коју су одржале Марија Обрадовић, Биљана Хасановић Кораћ, Дубравка Филиповски а коју је модерирала Весна Милекић, учеснице су се поделиле у три радне групе.
I група “Жене у политици”
Прву групу која се бавила темом “Жене у политици” модерирала је консултанткиња Биљана Малетин Уљаревић. Ова група бавила се проблемима и препрекама са којима се суочавају жене које се баве политиком и начинима за превазилажење ових проблема, затим специфичним препрекама са којима се суочавају жене на локалном нивоу и разликама имеђу локалног и републичког нивоа, начинима на који посланице могу да подрже одборнице и који би то видови подршке били.
На почетку је Биљана Малетин изнела податке према којима је Србија на 42 месту Светског економског форума а затим је дала преглед напретка учешћа жена у раду Скупштине према којима је 2001. године у парламенту било 11% а 2012. године 33% жена посланица.
Међутим присуство жена у Влади смањило се са 21,5% у 2002. години на 9% у 2013. години и нема гранација да ће изборен ниво заступљености жена опстати након неких следећих избора или промена.
Након дискусије између осталог закључено је следеће:
Захваљујући усвајању формално правног оквира направљен је значајан помак у политичкој партиципацији жена пре свега у законодавној власти на националном и локалном нивоу. Са друге стране број жена у извршној власти је смањен (мање градоначелница и чланица општинских већа), мање министарки након реконструкције; изразито мали број жена у саветима месних заједница.
По угледу на националну парламентарну мрежу треба радити на формирању мрежа одборница кад год је то могуће. Ове мреже одборница треба да допринесу већој видљивости жена, легитимности питања родне равноправности, да помогну да се нека питања раније ставе на агенду.
Од кључног значаја је наставити са промоцијом женског знања и потенцијала – "мапирање жена на свим нивоима и у свим областима", како би се обезбедила већа видљивост знања и потенцијала жена.
Током дискусије учеснице и учесници су такође говорили о позицијама које жене заузимају на локалу где често преовлађује да су жене присутне на местима где се стереотипно очекује да се жене више питају. Интересантно је да истраживање показују да не постоји ни једна институција на било ком нивоу извршне власти у којој је мање од 30% мушкараца. Када је реч о образовању у Србији ¾ жена има завршену само основну школу. Разлози због којих су жене мање заступљене у јавном животу је што често доста времена проводе радећи у приватној сфери (у домаћинству), често су економски зависне, изложене дискриминацији а у прилог томе иде чињеница да механизми за укључивање жена нису довољно развијени.
Током дискусије била је приметна разлика у положају жена у источној и јужној Србији у односу на Војводину и Београд. У дискусији учеснице су се сложиле да је потребно укључити што више мушкараца у процесе остваривања равноправности те да родна равноправност не сме бити само женско питање. Учеснице су похвалиле добру сарадњу са организацијама цивилног друштва.
приредио Милош Ђајић (Центар модерних вештина)
II група “Родна равноправност на локалу”
Представљен је кратак преглед стања и функционисања локалних институција родне равноправности, који је показао да нормативни оквир постоји, са прилично добрим институционалним механизмима који нису активни. У око 100 локалних самоуправа има основан локални механизам (радно тело или лице) задужено за питања родне равноправности, а 10 локалних самоуправа је потписало Европску повељу о родној равноправности на локалном нивоу.
Судбина локалних механизама углавном зависи од локалних власти, а промену власти прати и укидање (или формирање) локалних механизама за родну равноправност. То се одражава на њихов положај у локалној самоуправи и ефикасност, који се лако мења.
Надлежности локалних механизама за родну равноправност нису јасно и конкретно дефинисане, па се у пракси тешко препознаје конкретан садржај надлежности, како оних које се тичу примене закона и стратегија које доносе централне власти, тако и оних које би локални механизми родне равноправности требало да, у оквирима надлежности локалне заједнице, реализују у области родне равноправности и политике једнаких могућности.
Уочено је непостојање: системске родне анализе, праксе консултовања у процесу доношења одлука, надзора над имплементацијом и применом закона, а такође нема извештаја о стању родне равноправности на локалном нивоу.
Неопходно је радити на изради система родно осетљиве статистике, радити на повећању видљивости теме у локалним заједницама и радити на јачању локалних институција родне равноправности.
Оно што је уочено као препреке су недовољно развијени капацитети, непостојање разумевања за тему родне равноправности, непостојање знања од стране политичких представника шта су обавезе локалних самоуправа, недовољна активност политичких представника на локалу. Али, с друге стране, радило се на унапређењу нивоа знања и вештина за спровођење родне анализе, повећања процената жена на локалу које активно учествују у остваривању права. Додатно се мора радити на јачању улоге жена, промовисању потенцијала, заједничког рада са мушкарцима, рад на позиционирању и стицану моћи у оквиру политичких партија, затим у скупштинама општина и коришћења полуга моћи у циљу промовисања родне равноправности
Неопходно је радити на умрежавању постојећих локалних механизама, бар оних који су у истом нивоу (имајући у виду да не функционишу исто у свим локалним самоуправама). Али, такође и умрежавање по окрузима. Потребно је укључити ОЦД на локалу, тамо где постоји, и искористити знања и вештине које постоје. Модел Женске парламентарне мреже која успешно функционише на националном и покрајинском нивоу пренети и на локални ниво.
Препоруке које су произашле из разговора учесница су:
Локални ниво јесте кључно место за унапређење родне равноправности, где она уједно најбрже може да покаже резултате, будући да надлежности локалне самоуправе јесу у области јавних политика које имају највише утицаја на свакодневни живот.
Рад групе модерирала је консултанткиња Вишња Баћановић.
приредила Светлана Стефановић (Европски покрет у Србији)
Трећа група “Економско оснаживање жена” Трећу групу која се бавила економским оснаживањем жена модерирала је консултанткиња Александра Владисављевић.
Група се бавила следећим: улогом ЖПМ на питањима рурарлног развоја и развоја предузетништва са циљем побољшања свакодневног живота жена и мушкараца и повећање шанси за одрживе економске активности, улогом локалних одборница и локалних механизама за родну равноправност, механизма међусобне подршке и сарадње, капацитетима за креирање практичних политика и анализу буџета као алата за деловање на темама руралног развоја и предузетништва.
У уводном делу, представљен је осврт на улогу жена у руралном развоју и економском просперитету. На самом почетку постављено је питање “КО ОДЛУЧУЈЕ О ТОМЕ ШТА СУ ПРИОРИТЕТИ КАДА СЕ КРЕИРА БУЏЕТ?”. Закључено је да се приликом креирања буџета жене не консултују у довољној мери а да се проблеми који се као приоритети не уграде у пројекцију буџета, било републичког било локалног, не решавају.
Када је у питању рурални развој жене се недовољно питају каква политика руралног развоја треба да буде. Међутим поставља се питање “Зашто жене одлазе са села?”. Који су то услови који недостају да би да би читаве породице остале да живе на селу: да ли постоје амбуланта и школа, игралиште, путеви, међуградски превоз. Уколико не постоји амбуланта, колико онда кошта здравствена заштита ако се у трошкове укључи и путовање. Међутим када се говори о руралном развоју најчешће се говори о развоју пољопривреде. Месне заједнице су недовљно ангажоване, често политички изманипулисане а жене и млади су потпуно неактивни у њима. На националном нивоу политика руралног развоја никада није у довољној мери и озбиљно разматрана, нису донете стратегије и акциони планови а нису искориишни ни фондови Европске уније који су могли бити мобилисани за ту намену. Притом су донети закони и уредбе о пољопривредним газдинствима који су дискриминишући према женама а који ће се ускоро мењати.
Када је у питању предузетништво општи је закључак да је у Србији неповољна клима за ову врсту делатности а да је женамо додатно отежано бављење предузетништвом. Досадашна политика развоја предузетништва усмеравала је жене на производњу производа који на тржишту н ису довољно профитабилни али који стереотипно одговарају женским способности (ручни радови, прављење прехрамбених производа по старим рецептурама…). Неопходно је информисати жене и пружити им подршку да се баве профитним делатностима и да прате трендове. Посебно је наглашено да се не може говорити о женском предузетништву као о посебној категорији а да се не говори о предузетништву уопште.
Препоруке које су генерисане након разговора учесница у мањим групама су:
Приредила Јелена Мићић (Центар модерних вештина) |