АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
29.09.2021.
ПРЕКО ПОЛОВИНЕ ЧЛАНИЦА ЕУ ПРЕПОЗНАЛО ЈЕ COVID-19 КАО ПРОФЕСИОНАЛНО ОБОЉЕЊЕ
Раднице и радници 17 чланица ЕУ у одређеним секторима располажу правом на надокнаду због професионалног обољења у случају болести COVID-19
Машина 29.09.2021.
Фото: Марко Рисовић / Камерадес
Све државе Европске уније препознају да су раднице и радници у одређеним секторима изложени ризику оболевања од COVID-19 на радном месту, док 17 од 27 чланица COVID-19 третира као професионално оболење.
Здравство и социјална заштита су сектори у којима се већи део чланица ЕУ према COVID-19 односи као према професионалној болести.
Према истраживању Еуростата, статистичког департмана управе ЕУ, Бугарска, Кипар, Хрватска, Чешка, Естонија, Француска, Мађарска, Литванија, Летонија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка и Шведска COVID-19 препознају као професионално обољење.
Италија, Словенија и Шпанија болест узроковану вирусом САРС-ЦоВ-2 третирају као повреду на раду у одређеним секторима. У преосталим државама чланицама није дефинисано да ли је COVID-19 професионално обољење, повреда на раду, или су обе категоризације могуће.
Европска комисија је у јулу позвала државе чланице ЕУ да COVID-19 класификују као професионалну болест и да ригорозније приступе здравственим и безбедносним пропустима који угрожавају животе радника. Европска конфедерација синдиката је још током 2020, прве године пандемије, затражила од чланица ЕУ да радницима пруже додатну заштиту, и да нову болест прогласе професионалним обољењем.
Професионалне болести у Србији
Професионална болест је болест коју држава препознаје као последицу деловања штетности у процесу рада или у радној средини. Препознавање професионалних болести је значајно због заштите здравља запослених и због могућности остварења права на накнаду. Према Закону о раду Републике Србије запослени имају праву на надокнаду на основу повреда на раду и професионалних болести.
Повреде на раду и професионалне болести узрокују више од 2,3 милиона жртава годишње, од којих је више од 350 000 проузроковано несрећама на послу, док је близу 2 милиона последица професионалних болести, процена је Међународне организације рада из 2014. године.
У Србији се обољења радника веома ретко класификују као професионална болест. Са око два милиона запослених 2016. године, у Србији је професионално обољење доказано у само седам случајева.
Питање шта се може квалификовати као професионално обољење може бити уређено шире или уже. Систем "отвореног дефинисања" подразумева да се сваки поремећај може прихватити као професионална болест уколико радник докаже узрочну везу између професионалне активности и болести. Други приступ, "систем листа" захтева да се претходно утврди која су то обољења која се сматрају професионалним обољењима. Већина земаља комбинује ова два приступа, док се у Србији примењује "систем листа".
Професионалне болести, радна места на којима се те
болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним
болестима утврђује министар надлежан за послове пензијског и инвалидског
осигурања и министар надлежан за послове здравља, а на предлог фонда ПИО
(Закон о пензијском и инвалидском осигурању, чл. 24, ст. 2). Селекција
професионалних болести врши се Правилником о утврђивању професионалних
болести.
|