АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
23.09.2021.
Арсић: ВЕЛИКИ ОДЛАЗАК РАДНИКА НАТЕРАО ПОСЛОДАВЦЕ ДА ПОВЕЋАЈУ ПЛАТЕ
БИЗНИС Аутор:Данас, ФоНет 23. сеп. 2021 14:06 > 14:50 14 коментара
Извор: Н1
На тржишту рада у другом тромесечју ситуација је добра, с обзиром да је незапосленост дошла на ниво из другог тромесечја 2019. године, оценио је Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду на представљању Кварталног монитора, пише Данас. Он је навео да је током другог квартала године настављен растући тренд привредне активности у Србији и да би очекивани раст привреде за 2021. могао бити 6,5 одсто, али је упозорио и на повећање инфлације, која би крајем године могла да достигне пет одсто.
Стопа незапослености је износила 11,1 одсто што је раст у односу на исти квартал прошле године, али према Арсићевим речима, како преноси Данас, тада је велики број људи отишао у неактивност због ванредног стања и стопа незапослености није била прави показатељ стања на тржишту рада.
Регистрована запосленост је повећана за 3,3 одсто, а у приватном сектору 4,9 одсто, док је у јавном сктору свега 0,5 одсто.
Арсић оцењује да ово представља поправљање структуре запослености, као и пад неформалне незапослености на 12 одсто у односу на 20 одсто пре неколико година
На ово утиче с једне стране раст тражње за радницима због раста привреде, али још више велика емиграција радно способних људи. То тера послодавце да повећавају плате и нуде боље услове пословања.
Зато су зараде на међугодишњем нивоу повећане за 6,6, одсто, а због фиксног курса, у еврима су плате повећане за 10 одсто”, рекао је Арсић додајући да су у приватном сектору плате повећане 7,7 одсто, док су у јавном сектору порасле за 4,5 одсто.
Спољни дуг – 32 милијарде динара
Мали суфицит текућег биланса у првом тромесечју у другом се претворио у дефицит од 570 милиона евра или 4,4 одсто одсто БДП-а и то пре свега захваљујући мањку у робној размени од 1,6 милијарди евра. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду на представљању Кварталног монитора оценио је да је томе највише допринео раст увозних цена пре свега енергената и репроматеријала.
"Извоз и увоз су се брзо опоравили и премашили су преткризни ниво за скоро 20 одсто. Током другог тромесечја остварен је и висок прилив страног капитала, а стране директне инвестиције су износиле 731 милиона евра (5,6 одсто БДП-а), док је нето прилив био 428 милиона због одлива капитала по основу камата и дивиденди", оценио је Арсић.
Он је истакао да је спољни дуг достигао до сада рекордан износ од 32,2 милијарде евра који је од 2019. године повећан за 4,1 милијарде евра. У септембру се држава задужила за додантих милијарду евра на иностраном тржишту. Однос спољног дуга према БДП-у је 69 одсто што није највише до сада, због како објашњава Арсић, јачања динара према евру.
Економисти: Привреде се у пандемији опоравиле брже него што је очекивано
Према оцени економиста, ове године кризе и пандемије привреде су се опоравиле брже него што је очекивано, а Арсић је указао да раст привредне активности не треба поредити са 2020. годином јер је у том случају више реч о опоравку од дубоког пада него што је реалан раст.
Околне земље, како је објаснио Арсић имају више стопе раста, због тога што су касније ушле у опоравак.
Како је указао, треба посматрати последњи квартал предкризног периода, 2019.године, а Србија га је премашила за 2,3 одсто.
Главни покретач раста је приватна потрошња, навео је Арсић, али то су капацитети од пре кризе, те је раст у идућих три до пет година неизвестан, а инфлација расте у великом броју земаља.
Највећи допринос расту БДП долази од грађевинарства, ИТ, телекомуникација, које се не опорављају већ настављају свој раст од пре и за време кризе, рекао је Арсић, а да ће суша, инфлација и проблеми у опоравку неких делатности успорити опоравак привреде у другој половини године.
Он је додао и да је међугодишњи раст висок, седам одсто, да је на нивоу Европске уније 14, а Централне и источне Европе 11 одсто.
Арсић је нагласио да је фискални дефицит вишеструко нижи од свих очекивања, а оценио је да ће бити око пет одсто БДП.
Јавне инвестиције у паду
Анализе показују да су јавне инвестиције у паду и да је ризично да земља зависи од страних инвестиција, које напредују, а домаће због изостанка подстицаја опадају, те је Арсић указао да завршетак деонице аутопута Прељина - Пожега најављено за децембар 2021. очигледно неће бити пре половине идуће године.
Према Арсићевој оцени Народна банка Србије води политику, као и већина централних банака, тако и даље држи фиксни курс динара и да је спречила јачање динара, што је добра одлука.
Подсетио је да је за протеклих пет година динар ојачао 10 одсто, а у овој за 1,8 одсто.
Такође НБС води монетарну политику ниске референтне каматне стопе, те Арсић указује да су камате у Србији на историјском минимуму, а неке динарске су и испод нуле!
Ипак, кредитна активност банака је знатно успорена током другог квартала 2021.
Потрошачке цене су у августу, у односу на исти месец претходне године, веће за 4,3 одсто, док су цене у индустрији повећане за 10,4 одсто, наведено је у анализи Кварталног монитора, представљеног на Економском факултету у Београду.
|