АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
17.09.2020.
БЛИЦ / БИЗНИСКОЛИКИ ЈЕ ПАД БДП У ЕУ И ДРЖАВАМА РЕГИОНА НАЈГОРА ГОДИНА У ЕКОНОМИЈИ ОД 1995.
Т.К. 17.09.2020
Подаци Европског завода за статистику (Евростат) показују да је у другом кварталу (април, мај и јун) ове године забиљежен највећи пад бруто-домаћег производа (БДП) на европском континенту од 1995. године.
Према званично доступним подацима Евростата од почетка септембра, пад БДП-а у другом кварталу, који је и даље обележен мерама за сузбијање пандемије корона вируса, у 27 земља ЕУ је 11,4 одсто, док је у првом кварталу (јануар, фебруар и март) тај пад био 3,3 одсто, преносе "Вијести".
"То је далеко најоштрији пад забележен од 1995. године", поредио је Евростат. Међу државама чланицама за које су доступни подаци за други квартал ове године, најоштрији пад у другом кварталу је забележила Шпанија (-18,5 одсто) у односу на претходни квартал, затим Хрватска (-14,9 одсто), Мађарска (-14,5 одсто), Грчка (-14,0 одсто), Португалија (-13,9 одсто) и Француска (-13,8 одсто). Следе Италија са 12,4, Румунија са 12,1, Белгија 12, Кипар и Малта 11,8, Аустрија 10,2 одсто, Бугарска 10 одсто, Немачка с падом од 9,8 одсто...
"Најмањи пад БДП-а забележен је у Финској (-4,5 одсто), Литванији (-5,5 одсто) и Естонији (-5,6 одсто), затим Ирској (-6,1 одсто), Летонији (-6,5 одсто) и Данској (-6,9 одсто)", податак је Евростата.
У поређењу с другим тромесечјем прошле године, БДП у ЕУ је у другом овогодишњем кварталу пао за 14,4 одсто.
Потрошња
Према подацима Евростата током другог квартала 2020. године издаци за финалну потрошњу домаћинстава смањили су се за 12 одсто, бруто инвестиције у основни капитал за 15,4 одсто, извоз се смањио за 18,8 одсто, а увоз за 17,8 одсто.
"Расходи финалне потрошње домаћинстава имали су веома снажан негативан допринос расту БДП-а и то минус 6,3 процентна поена, а допринос бруто инвестиција у основни капитал такође је био снажно негативан и износио је минус 3,4 одсто", наводи Евростат.
И у суседним државама које нсу чланице Европске уније, а које су објавиле своје податке, било је значајног пада економије.
У Северној Македонији пад економије у другом кварталу ове године износио је 12,7 одсто. Финална потрошња домаћинстава пала је за 9,9 одсто, док је извоз смањен за 32, а увоз за 30,2 одсто.
Податке о црногорском БДП-у у другом кварталу ове године државна Управа за статистику (Монстат) објавиће 23. септембра. Према Монстатовим подацима, за први квартал (јануар, фебруар и март) ове године стопа реалног раста црногорске економије била је 2,7 одсто.
У Хрватској пад БДП 15 одсто, очекује се већи у Црној Гори
Проценти пада у другом кварталу су у неким државама и до три пута већи у односу на процену ММФ-а за целу 2020. годину што, уколико се ситуација значајно не побољша до краја године, значи да ће и коначне годишње промене бити значајно горе.
Примера ради, у Мађарској је у другом кварталу био пад 14,5 одсто, а ММФ је за целу годину предвидио пад за 3,1 одсто. У Северној Македонији је пад БДП-а у овом кварталу 12,7 одсто, а ММФ је за 2020. предвидио пад од четири одсто. У Бугарској је квартални пад 10 одсто, а годишња пројекција ММФ-а је пад од четири одсто...
ММФ је за Црну Гору предвидео годишњи пад БДП-а од девет одсто, као и за Хрватску која је у другом кварталу имала пад од 14,9 одсто. Хрватска има нешто мању зависност од туризма него Црна Гора, која је најпогођенија грана привреде услед епидемије корона вируса. Учешће туризма у БДП-у Хрватске је 18 одсто, а у Црној Гори је 23 одсто. Пад прихода од туризма у Црној Гори у другом кварталу био је 98 одсто, док је у Хрватској у овом периоду пад износио око 80 одсто. У јулу и августу пад прихода од црногорског туризма је око 90 одсто, док је у Хрватској око 40 одсто.
Ови подаци показују да ће у Црној Гори бити значајно већи проценат пада економије него у Хрватској. Консултантска фирма "Fidelity consulting" недавно је израчунала да ће пад црногорске економије у другом кварталу износити 24,6 одсто.
Црногорска Влада је у јуну прогнозирала да ће БДП у овој години пасти за 6,8 одсто, док је раније ММФ прогнозирао пад од девет одсто ако у јулу и августу дође до нормализације туристичке посете. С обзиром на то да је настављен велики пад прихода од туризма, реално је да годишњи проценат пада економије буде ближи 20 одсто него пројекцији одлазеће Владе од 6,8 одсто.
Да нема опуштања у борби за опоравак
Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард казала је да не може бити опуштања у борби за опоравак од економских последица пандемије корона вируса.
Лагардова је позвала владе земаља еурозоне да напоре ЕЦБ у том смислу подрже фискалном потрошњом.
Она је указала да је, и поред опоравка еурозоне од тешких економских последица карантинских мјера уведених због пандемије, тај опоравак неуједначен и неизвестан, будући да се неколико држава бори против поновног пораста броја нових случајева заразе.
Она је казала да ЕЦБ остаје спремна да прилагоди све своје инструменте да би групи од 19 земаља које чине еурозону помогла да превазиђу садашњу кризу.
Корона ће Србији донети пад економске активности од 1,5 одсто
Како је Блиц Бизнис јуче писао српска привреда у последњих пет година расте по просечној стопи од 1,8 до 4,4 одсто и сваке године раст је све већи.
Корона ће ове године Србији, како се процењује, највероватније донети пад економске активности од око 1,5 одсто, али то ће бити одличан резултат у односу на многе европске економије које ће падати и више од 10 одсто. За Хрватску се рецимо, очекује пад и до 13 одсто, Црну Гору 11, а за Немачку минус од шест процената...
Већ наредне године процењује се да Србију очекује снажан раст од најмање шест одсто.
|