АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
03.04.2019.
МАЛИШАНИ СЕ СУОЧАВАЈУ СА ЗЛОСТАВЉАЊЕМ: НЕМА ДАНА БЕЗ НАСИЉА НАД ДЕЦОМ
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 03. април 2019.
Прошле године заштитнику грађана стигле 254 пријаве у вези са малолетницима. Како каже чак четвртина свих притужби односила се на насиље
Фото Depositphotos
НАЈВЕЋИ проблеми са којима се суочавају малишани у Србији, а који су пријављени заштитнику грађана, јесу насиље над децом и међу њима, инклузивно образовање, збрињавање малишана са аутизмом и малолетнички бракови, рекао је омбудсман Зоран Пашалић, представљајући годишњи извештај пред Одбором за права детета. Сваког радног дана до њега стигне по један случај неког угрожавања дечјег права, а прошле године имао је чак 254 предмета везана за млађе од 18!
- Чак четвртина свих притужби односила се на насиље - каже Пашалић. - Хитна служба заштитника реаговала је недавно у једној београдској школи, где су забележени тешки облици вршњачког злостављања, а сличне случајеве имамо у целој Србији. Деца која одрастају посматрајући насиље између родитеља, такође су жртве и тако их треба третирати. Статистика је показала да породично насиље над мушкарцима махом врше синови који су одрастали у насилничкој атмосфери. Тај круг се мора зауставити.
Када је у питању инклузивно образовање, углавном се разматра укључивање деце са посебним потребама, али не и са посебним талентима, па су ова деца стављена у други план, сматра Пашалић. Зато талентовани одлазе из земље:
- Деци су најчешће угрожени право на поштовање, на заштиту од насиља, занемаривања и злостављања и на одржавање односа са родитељима са којима не живе. Разговарао сам са најмање 100 родитеља којима су поверена деца и који не схватају да њихови малишани пате јер им је онемогућен контакт са оцем или мајком.
На Одбору се могло чути да су у посебно тешком положају они који одрастају на селу, често у великој економској беди. Чак и када не одрастају у беди, отежавајућа околност је њихово свакодневно путовање у школу, али и обавезе које имају у домаћинству.
Према једном истраживању Уницефа, у Србији је око 10 одсто деце старости од 5 до 17 година укључено у активности које се класификују као дечји рад: у градским срединама пет одсто, а на селу 16. Како је више пута истакла Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику и председница Савета за права детета, свако дете које дуже од два сата ради тешке физичке послове изложено је најгорим облицима дечјег рада, а дешава се да деца не иду у школу јер су пристигли пољопривредни послови.
Прошлогодишње истраживање "Секонс групе" о дечјем раду у пољопривреди, под покровитељством Међународне организације рада, показало је да је више од половине наше деце између пет и седамнаест година (52,4 одсто) из руралних подручја ангажовано на различитим пољопривредним пословима. Млађи од 15 година чувају стоку или беру воће, што је најстроже забрањено.
ЗАБРАЊЕН ТРАКТОР И РАД У ПРАШИНИ
ТИНЕЈЏЕРИ између 15 и 18 година могу да раде, кажу прописи, до 35 сати недељно, али не прековремено и не ноћу. Не смеју да буду изложени раду у прашини или на врућини, не смеју да носе велики терет, да раде са опасним алатима, тешким машинама, испод земље или под водом, у повећаној буци или да буду изложени хемикалијама. Малолетници од 11 или 13 година никако не смеју да возе трактор, што се неретко дешава, а каткад завршава и трагично.
|