РАДНА ПРАВА
НИСКЕ ПЛАТЕ ДРЖЕ МЛАДЕ ЉУДЕ У СИРОМАШТВУ

Најновији подаци Еуростата показују да је у току 2024. године укупна стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености за младе старости између 15 и 29 година била је 24,1 одсто, што је било 3,1 процентни поен више од стопе за укупно становништво, који износи 21,0 одсто.

Машина
16.06.2025.

Протест у Новом Саду, 1. фебруар 2025.
Фото: Машина

У2024. години, стопа тешке материјалне и социјалне депривације међу младима (узраста 15-29 година) у ЕУ била је 5,8 одсто. Стопа је била нешто нижа у поређењу са укупним становништвом, која износи 6,4 одсто.

Званични подаци ЕУ показују да млади људи остају у сиромаштву због ниских плата, упркос томе што раде једнако напорно као и сви остали, упозорава Европска конфедерација синдиката. То ставља одговорност на политичаре да предузму мере како би спречили да се млади људи користе као јефтина или чак бесплатна радна снага, наводе из овог синдиката.

Највећи удео младих који су се суочили са тешком материјалном и социјалном депривацијом забележен је у Бугарској (17,2%), Румунији (14,7%) и Грчкој (14,4%). Насупрот томе, стопа је била испод 3,0% у 10 земаља ЕУ: Хрватској, Словенији, Пољској, Естонији, Луксембургу, Чешкој, Летонији, Кипру, Ирској и Португалу.

Илустрација; Фото: Милован Миленковић / Камерадес

Шта је материјална депривација

Стопа тешке материјалне и социјалне депривације је индикатор који показује недостатак неопходних средстава за адекватан живот. Овај индикатор прави разлику између појединаца који не могу себи да приуште одређено добро, услугу или друштвене активности. Дефинише се као удео становништва који доживљава присилни недостатак најмање 7 од 13 ставки по којима се мери степен депривације.

У ставке којима се мери депривација према овој скали спадају од поседовање два пара одговарајућих ципела, одеће до имања интернет конекције или поседовања новца за редовно бављење слободним активностима. Када су у питању средства за домаћинство, депривација се мери према средствима која су на располагању за неочекиване трошкове, плаћање једнонедељног годишњег одмора ван куће, грејања, али и оброк са месом, рибом сваког другог дана.

Према Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва, материјална депривација и финансијско сиромаштво су концепти који треба да укажу на различите аспекте услова живота појединаца и домаћинстава.

"Док се финансијско сиромаштво (сиромаштво према дохотку) заснива на недостатку финансијских средстава која треба да омогуће појединцима задовољавање својих потреба (које се сматрају основним у друштву у ком живе), материјална депривација се односи на стваран положај који је појединац успео да достигне (могућност обезбеђивања добара и услуга које се сматрају неопходним за квалитетан живот)."

Појединац је материјално депривиран, наводи се, уколико не може да приушти најмање три од девет предвиђених ставки, изразито је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање четири ставке, а екстремно је депривиран уколико себи не може да приушти пет и више ставки.

Материјална депривација се процењује у зависности од тога да ли појединац или појединка живи у домаћинству које може да приушти ставке као што су адекватно загревање стана, подмиривање неочекиваног трошка у износу од 10.000 динара, оброк од меса или рибе сваки други дан, редовно плаћање ренте, рате за стан или другог кредита итд.

Фото: Марко Рисовић / Камерадес

У Србији депривација има другачији облик

Како се наводи на сајту Иницијативе А11, организације која се бави економским и социјалним правима, "сиромаштво је у нашем друштву толико нормализовано да је видљиво на сваком кораку – од уцењивања сиромашних, али и запослених којима се прети да ће остати и без корице хлеба ако се побуне, преко става да је плата од 1.000 евра довољна за достојанствен живот."

Милица Лупшор из Розе је на Мајским сусретима у организацији А11 подсетила да је минималац у Србији 52.000 динара, а просечна зарада за јануар нешто више од 107.000.

"Како је могуће достојанствено живети кад 40 одсто тог износа породице троше само на храну? Роза пуно говори о концепту плате за живот, односно о израчунатом износу од 144.457 динара за породицу и задовољење њених основних месечних потреба, без икаквих луксуза. Овај износ плате за живот је из 2023. године и питање је колико ће износити кад се поново обрачуна, у овим условима", рекла је Лупшор.

Синдикат Слога је у октобру прошле године навео да у Србији око 800.000 људи живи у апсолутном сиромаштву, а сваки пети прима новчану социјалну помоћ.

И.М.

Извор