ЕКОНОМИЈА
РАДИМО ВИШЕ ОД СКОРО ЦЕЛЕ ЕВРОПЕ: СРБИЈА ДРУГА ПО БРОЈУ РАДНИХ САТИ, ЗАШТО?

Сузана Пељто
16.05.2025.

Фото Shutterstock/VisualArtStudio

Радници у Србији су током 2024. године у просеку радили 41,3 сата недељно, што је знатно више од просека Европске уније (ЕУ), где се радна недеља зауставила на 36 сати.

По дужини времена проведеног на послу, како показују подаци Еуростата, Србија се нашла на другом месту у Европи, одмах иза Турске, остављајући за собом и земље региона и већи део континента.

У поређењу са суседима, радна недеља у Србији била је дужа него у Мађарској (37,8 сати), Румунији (38,8), Бугарској (39), Хрватској (37,8), Словенији (38) и чак Босни и Херцеговини, која се приближила са 41,2 сата. Еуростат није имао податке за Црну Гору и Северну Македонију.

Извор: Еуростат (Графикон направљен уз помоћ ChatGPT-ја)

Занимљиво је да се најмање радило управо у најбогатијим земљама: у Холандији (32,1 сат), Норвешкој (33,7), Данској, Немачкој, Аустрији (све по 33,9), Белгији (34,5).

Зашто Срби морају да раде дуже?

Професорка Економског факултета у Београду Александра Анић објашњава за Данас да разлог дужег рада у Србији лежи, пре свега, у ниској продуктивности, а затим и у слабој заштити радних права.

"У Србији је ниска продуктивност у односу на развијене земље. Фактички, да бисмо ми достигли исти производ као, рецимо, Норвешка, морамо да радимо више6quot;, каже Анић.

Осим тога, како истиче, велики проблем је и слаба позиција синдиката, као и непоштовање радних права.

"У земљама Западне Европе, ако останете дуже на послу, то мора дебело да вам се плати. Овде људи често раде прековремено неплаћено, а и кад јесте плаћено, то је нека симболична сума по сату", наводи професорка.

Упитана да ли су дуже радне недеље повезане са ниским платама и потребом да се додатно заради, Анић потврђује да та веза постоји, али упозорава да се плата не може посматрати изоловано од шире економске слике.

"Повећање минималне и просечне зараде би у некој мери смањило потребу за додатним послом. Али, ако инфлација расте, џабе вам већа плата ако можете да купите исту количину добара и услуга као раније", објашњава Анић.

Разлог лежи и у пољопривреди

Професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко за Данас објашњава да разлози више просечних радних сати у Србији леже и у другим факторима — од структуре запослености, преко законских разлика, до социјално-економских услова.

6quot;Део одговора је у структури запослених. Просек радних сати се добија тако што се саберу радни сати свих запослених. Када у земљи, као што је Србија, имате пуно запослених у пољопривреди и пуно самозапослених, то значајно подиже просек радног времена", каже Арандаренко.

Уколико се погледају подаци Еуростата у ком сектору радници у Србији највише раде, дефинитиво је то пољопривреда.

Радници у пољопривреде провели су прошле године 46 сати недељено на послу, запослени у пружању услуга смештаја и хране провели су 43,9, у грађевини 42,9, у трговини 42, а толико сати недељно су провели и рудари.

Арандаренко објашњава да запослени у пољопривреди, као и самозапослени, често раде дуже, не само због природе посла, већ и зато што преузимају и административне обавезе након регуларног радног дана.

"Такви људи често кажу да раде шест дана недељно, да после посла морају да затварају благајну, баве се папирологијом", додаје професор.

Оваква структура запослености присутна је и у Србији, и у Турској, као и у другим земљама Западног Балкана. Док Холандија, иако пољопривредна велесила, има само око два одсто запослених у овом сектору, у Србији тај проценат достиже 13 одсто, указује Арандаренко.

Као још један разлог зашто се у пољопривреди ради дуже, професор наводи да наша пољопривреда није модернизована као у развијеним земљама, па захтева више времена за рад.

Још један разлог због којег су подаци о радним сатима у Србији виши него у ЕУ лежи у начину обрачуна радног времена.

"Код нас се осмочасовно радно време рачуна укључујући и време за одмор. У многим земљама Западне Европе тај одмор се не рачуна. Уговори о раду у тим земљама су најчешће нето", истиче Арандаренко.

То значи да ако у уговору пише 38 сати, то значи 38 сати рада, без паузе, која се додатно гарантује.

Следећи разлог јесте да у најразвијенијим земљама, каже професор, доминира модел који омогућава већу флексибилност — посебно за жене које, како показује пракса, често бирају краће радно време ради баланса између посла и породичних обавеза.

"Рецимо, у Холандији жене могу да бирају да ли ће радити три дана пуно радно време, четири сата дневно, или неки други модел. Код њих жене раде, али веома мали број ради пуно радно време. То се зове wоrк-life balance и веома је важан, посебно зато што жене свуда обављају више неплаћеног кућног рада", каже Арандаренко.

Према његовим речима, у земљама попут Холандије, мушкарци у просеку раде око 42 сата недељно, док жене раде 34 до 35 сати. У Србији та разлика готово да не постоји, јер жене и мушкарци раде подједнако.

Најсиромашнији највише раде

Као шири образац, Арандаренко указује на то да се највише ради у најсиромашнијим земљама света, нешто мање у средње развијеним, а најмање у најбогатијим.

6quot;Пре сто година Кејнз је предвиђао да ће се у развијеним земљама радити свега 15 сати недељно. Био је превелики оптимиста, ту је мало погрешио, али објективно, земље са високом продуктивношћу и снажним економијама данас раде најмање", закључује професор.

У таквим земљама, како наводи, скупи људски рад често се замењује машинама и аутоматима.

"Док се, рецимо, у Индији још увек не исплати имати робот-чистача на аеродрому, на Западу је то уобичајена појава", додаје Арандаренко.

Радници у Србији у 2024. радили најмање у последњих 10 година

Позитиван податак јесте да су Срби прошле године заправо радили најмање у последњих 10 година.

Извор: Еуростат

Највише су радили 2015. и 2021. године, када је просек рада недељно износио 42,3 сати.

Извор