ЕКОНОМИЈА
ЦЕНЕ ПОСУСТАЈУ ОД ЈУЛА: ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ О ИНФЛАЦИЈИ И КРЕТАЊУ БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА

Маријана Спасенов
14.05.2025.

НОВА пројекција раста бруто домаћег производа (БДП) Србије за ову годину нижа је од фебруарске и износи 3,5 одсто.

Фото З. Јовановић

На корекцију је утицао мањи привредни раст у првом тромесечју у односу на очекивани, али се његово убрзање очекује у наставку године. Инфлација ће се до средине године кретати око четири одсто, а успориће у другој половини године и крајем 2025. ће се приближи централној вредности циља - три одсто плус-минус 1,5 одсто, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС) на презентацији извештаја о инфлацији.

Како је истакла, таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената, на које упућују пројекције релевантних међународних институција.

ФОТО: Архива новости

- И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да она буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране - казала је Табаковићева. - Месечну динамику раста укупног индекса потрошачких цена од 0,3 одсто обележили раст цена непрерађене хране и производа и услуга унутар базне инфлације, док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата.

Она је рекла да је међугодишња инфлација у априлу у Србији успорила на четири одсто, док је на међугодишњем нивоу, базна инфлација успорила на пет одсто, што је њен најнижи ниво од маја прошле године. Рекла је да и Међународни монетарни фонд (ММФ) у априлској пројекцији очекује да ће просечна инфлација у Србији износити четири одсто у овој години и да ће се затим умерено смањити на 3,3 одсто у 2026. и на том ниовоу задржати и у 2027. години.

Утицај америчких царина

ПРЕМА пројекцији НБС, царине америчке администрације, које су уведене почетком априла, а затим одложене на 90 дана, примењиваће се након тога.

- Уколико се ове царине ни након одлагања од 90 дана не буду примењивале, привредни раст зоне евра, а према нашим проценама и Србије, у овој години би могао да буде већи за око 0,2 процентна поена од пројектованог - рекла је гувернер НБС.

Табаковићева је навела да су месечну динамику раста укупног индекса потрошачких цена од 0,3 одсто обележили раст цена непрерађене хране и производа и услуга унутар базне инфлације, док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата.

-Према нашој новој централној пројекцији, инфлација би у целом хоризонту пројекције, то јесте у наредне две године, требало да се задржи у границама циља, три плус минус 1,5 одсто и да при томе у овој години има опадајућу путању. Конкретније, са нивоа од око четири одсто, колико се очекује да ће износити до средине ове године, инфлација би требало да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око којег ће се кретити до краја периода пројекције, односно до краја њеног хоризонта- рекла је Табаковићева.

Крајем маја у систем плаћања СЕПА

Јоргованка Табаковић изјавила је да се очекује да Србија 22. маја буде примљена у Јединствено подручје плаћања у еврима - СЕПА.

- За 22. мај је заказана седница, ми смо прошли, јер нема никаквих примедби од стране Европске комисије на поднета документа и очекујемо да тог дана будемо коначно и ми примљени у СЕПА систем плаћања - рекла је Табаковићева.

Према њеним речима, Србија је апсулутно све урадила када је реч о пријему у Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА) и од стране Министарства финансија и од стране НБС, међутим онда су се мењала правила и тражио се усвојен закон о спречавању прања новца и о централној евиденцији стварних власника.

- Понекад трпите кад сте бољи од других, а Србија буквално у приступању у процесу СЕПА трпи зато што је боље од свих других. Ми смо, изгледа, пречесто се хвалили и уштедама и тиме колико смо бољи од других и сачекали смо да будемо буквално саплетени- рекла је Табаковић.

Када је раст бруто домаћег производа (БДП) Србије, гувернер је рекла да бржем расту у наредним тромесечјима треба да допринесу позитивни ефекти фактора на страни понуде, тј. раст производње у аутомобилској индустрији и енергетици услед повећаних капацитета, као и планирана реализација инфраструктурних пројеката у оквиру програма "Експо 2027".

Према њеним речима, посматрано на нивоу године, позитиван допринос расту БДП даће услужни и производни сектори, под претпоставком да ће након прошлогодишње суше, овогодишња пољопривредна сезона бити просечна. "За наредне две године пројектујемо да ће раст БДП домаћег производа бити у распону четири до пет одсто с тим што у 2027. години због одржавања специјализоване међународне изложбе Експо 2027. очекујемо да ће стопа раста бити ближа горњој граници пројектованог распона", казала је гувернер НБС.

Она је истакла и да посматрано са становишта употребе, раст БДП водиће домаћа тражња, али у мањој мери него што смо очекивали у фебруару. Додала је и да ће на раст тражње и даље утицати позитивни трендови на тржишту рада, као и очекивани раст инвестиција до краја године.

- Као резултат почетка серијске производње у аутомобилској индустрији и нових капацитета у енергетици, а од наредне године и услед очекиваног убрзања привредног раста наших најважнијих трговинских партнера, позитиван допринос очекује се и од извоза. Ипак, због планираних инвестиција и раста домаће потрошње, ове и наредне године увоз ће расти брже од извоза, што ће за последицу имати негативан допринос нето извоза, али ће се он смањивати - рекла је Табаковићева.

Директне стране инвестиције

ТАБАКОВИЋЕВА је нагласила и да је прилив по основу страних директних инвестиција у првом тромесечју износио 704 милиона евра, што је било упола мање него у истом периоду 2024. То је како је објаснила последица изнадпросечних једнократних прилива у прошлој години, затим смањеног инвестиционог поверења глобално посматрано, али и одлагања одређених инвестиција на домаћем тржишту због протеста и блокада

Извор