ЕКОНОМИЈА
ИСТРАЖИВАЊЕ ИНФОСТУДА: НАЈВЕЋИ БРОЈ ИСПИТАНИКА ОЧЕКУЈЕ ПЛАТЕ ИЗМЕЂУ 800 И 1.000 ЕВРА

Онлинеданас
16.12.2024.

Фото: Shutterstock/Emmily

Висина плате остаје најважнији фактор за одабир посла у Србији, а за чак 66 одсто испитаника Инфостуда она је пресудан критеријум, показало је ново истраживање о тржишту рада.

Ипак, добри међуљудски односи су и даље изузетно важни, јер их као предуслов приликом одабира послодаваца наводи више од половине испитаника (61 одсто).

На трећем месту налази се могућност учења и напредовања, која је важна за више од трећине испитаника (37 одсто), док радно време има значај за трећину њих (34 одсто), а сигурност посла за нешто више од петине (23 одсто) анкетираних.

Занимљиво, флексибилно радно време је кључни фактор приликом избора послодавца за само петину испитаника (22 одсто).

Ови подаци нису специфични само за Србију – исти тренд се може видети и у свим земљама региона, где висина плате и међуљудски односи заузимају водећу позицију приликом избора послодаваца.

Инфостуд је спровео ово истраживање током трајања Регионалног сајма запошљавања, а са циљем да прикупи ставове о тржишту рада у Србији и региону.

Истраживање је спроведено кроз 20 питања, а фокусирало се на три демографске групе: запослене, незапослене и оне који се тренутно школују.

У истраживању је учествовало више од 6.000 испитаника, од којих је скоро половина била из Србије (2.916 испитаника).

Плата од 1.000 евра довољна за пристојни живот у Србији?

Када је реч о очекиваној заради, највећи број испитаника из Србије (35 одсто) очекује зараду између 800 и 1.000 евра.

Такође, нешто мање од трећине испитаника (28 одсто) очекује плату између 1.000 и 1.500 евра, док 17 одсто сматра да би им било довољно између 500 до 800 евра. Само сваки десети испитаник (13 одсто) из Србије очекује плату која прелази 1500 евра.

Када се говори о мотивацији за промену посла, више од половине испитаника из Србије (54 одсто) каже да би желело да промени посао у наредних годину дана.

Само 16 одсто њих не би мењало посао, док остатак сматра да би то учинили само ако би били приморани.

Половина испитаника се не плаши губитка посла, док 22 одсто изражава да је забринуто да ће остати без посла.

Ове бројке ипак указују на висок степен несигурности на тржишту рада.<7p>

Половина испитаника остала без повишице ове године

Подаци из истраживања такође показују да је готово половина испитаника из Србије (45 одсто) ове године остала без повишице, што указује на то да плате често не прате инфлацију.

Само 37 одсто је добило повишицу, док је 16 одсто очекује повишицу до краја године.

Када је реч о раду од куће, више од две трећине испитаника (63 одсто) каже да њихова радна позиција не дозвољава ту опцију, док сваки пети испитаник (19 одсто) ради из канцеларије иако имају могућност ремоте рада.

Хибридни модел рада користи 12 одсто, док само шест одсто испитаника у потпуности ради од куће.

Страна приватна компанија и даље први избор радника у Србији

Што се тиче избора послодавца, највећи број испитаника бира компаније у страном приватном власништву (33 одсто), док 27 одсто бира предузетништво, а 21 одсто би радило за државну компанију.

Само 15 одсто испитаника из Србије би се одлучило за приватну компанију у домаћем власништву. Овај тренд показује да радници имају поверења у стране компаније, али и у могућност предузетничког рада.

На питање о томе да ли добијају повратну информацију од послодавца након конкурисања на посао, готово половина испитаника из Србије (46 одсто) каже да ретко добија повратну информацију, а сваки четврти испитаник (24 одсто) скоро никад.

Само три одсто испитаника је рекло да увек добије повратне информације.

Занимљиво је да половина испитаника каже да ће избегавати да се пријаве поново на оглас у компанији која не даје одговоре, док сваки шести испитаник (17 одсто) тврди да ће негативно коментарисати такву компанију пред пријатељима и породицом.

Млади до посла преко праксе и хонорарног рада

Међу испитаницима који се и даље школују, највише њих (38 одсто) сматра да ће пронаћи посао у року од три месеца након завршетка школовања, док сваки пети верује да ће им потрага трајати до шест месеци.

Када је реч о стицању искуства, 70 одсто младих је спремно да се запосли кроз праксу, док 46 одсто њих би обављало хонорарни рад, а готово једна петина би волонтирало како би стекли потребно радно искуство.

На питање да ли би били спремни да се преселили за послом, 46 одсто испитаника из Србије каже да то не би учинили, док више од четвртине (28 одсто) њих би се преселили у неку од европских земаља, 14 одсто у земље региона, а 11 одсто би ишли ван Европе.

Разлози за исељавање су боља плата (74 одсто), бољи животни услови (63 одсто) и бољи услови рада (57 одсто).

Када је реч о томе шта испитаници сматрају кључним за добијање посла, трећина наших испитаника сматра да су то знање и вештине.

Мотивација и воља за запослењем су важни за петину испитаника (20 одсто), док 18 одсто испитаника наглашава значај радног искуства.

Само три одсто испитаника сматра да формално образовање игра кључну улогу при запошљавању, што указује на то да тржиште рада тражи практичне вештине и мотивацију, а мање формално образовање.

Извор