ЕКОНОМИЈА
НАЦИОНАЛНИ КОНВЕНТ: ПОВЕЋАТИ ТРАНСПАРЕНТНОСТ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ У БУЏЕТСКОМ ПРОЦЕСУ

Данас Онлине
25.11.2024.

фото: С.С./ATAImages

Национални конвент о Европској унији (НКЕУ) је указао да, насупрот упозорењима из годишњег Извештаја Европске комисије, процес доношења буџета ни ове године није пружио довољан ниво транспарентности, као ни могућност учешћа свих заинтересованих страна.

Поводом почетка скупштинске расправе о предлогу буџета Републике Србије за 2025. годину, представници НКЕУ искористили су могућност да изнесу коментаре и предлоге на јавном слушању о предлогу буџета Србије за 2025. и предлогу завршног рачуна за 2023. годину које је организовао Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, саопштио је НКЕУ.

"Ово је једини и веома ограничени механизам консултација о буџету на републичком нивоу који тренутно постоји, насупрот доброј пракси која је успостављена у бројним локалним самоуправама. Јавно слушање је организовано дан пред почетак расправе о буџету, тако да је могућност утицаја на одлучивање народних посланика лимитирана", наводи се у саопштењу уз напомену да присутни представници Министарства финансија нису одговорили на постављена питања представника Националног конвента.

"За разлику од добре праксе из ранијих година, НКЕУ је добио позив за учешће у јавном слушању тек након исказаног интересовања, док других представника цивилног друштва није било. Имајући у виду све ове недостатке, Национални конвент о ЕУ позива Министарство

финансија да од наредне године омогући консултације са грађанима у ранијим фазама припреме буџета, као и у вези са одлучивањем о инфраструктурним пројектима који ће бити реализовани", апелују из Националног конвента.

Одсуство консултација са јавношћу поводом најкрупнијих јавних расхода представља нарочито велики проблем у ситуацији када се приоритети буџетског финансирања не одређују на основу Развојног плана, као кровног стратешког документа Републике Србије, који и даље није усвојен. Насупрот томе, Влада се у Фискалној стратегији и предлогу буџета позива на „програм“ „Скок у будућност – Србија 2027“, који нису усвојиле ни Скупштина ни Влада, нити је у целости објављен у јавности.

Ове године, за разлику од претходних, буџетски документи приказују досадашње и будуће трошкове пројеката који су вредни више од 20 милиона евра. Међутим, за сада нема назнака да ће грађани у скорије време добити могућност потпуног увида у приоритизацију и спровођење свих капиталних пројеката, без обзира на извор финансирања.

Наиме, Реформском агендом, ради добијања помоћи ЕУ из Плана раста за Западни Балкан, Влада Србије се обавезала да такве информације објављује тек крајем 2027. године, иако би транспарентност могла да се обезбеди кроз минималне интервенције у Уредби о капиталним пројектима и јавност података из Централизоване база капиталних пројеката.

"Значај овог проблема видео се у данима након трагедије на новосадској железничкој станици: услед тога што је пројекат модернизације железнице уговорен директно, на основу међудржавног споразума, а без јавне набавке, нису објављени документи који се односе на цену појединих деоница, као ни информације о томе које фирме су биле ангажоване као подизвођачи. Европска комисија, већ годинама у својим извештајима указује да Србија „има тенденцију заобилажења закона у овој области кроз закључивање међудржавних споразума и доношење посебних закона" и тражи да се правила из међудржавних споразума, који су закључени са "трећим странама", буду у складу са начелима из правила ЕУ, у шта спадају и транспарентност и конкуренција", оцењују у НКЕУ.

Представници Националног конвента су указали и на поједине позитивне помаке. Овогодишњи буџет уводи први пут категорију зелених пројеката што свакако представља добру праксу, а Грађански водич кроз буџет објављен је на веб страници Министарства финансија раније него претходних година.

Извор