ДРУШТВО
ШТРАЈК ПРОСВЕТАРА У СЕНЦИ: БЕЗ НОВОГ ПОЗИВА ВЛАДЕ, СИНДИКАТИ НЕ ОДУСТАЈУ ОД БОРБЕ

Сара Новаков
08.11.2024.

НИН / Оливер Бунић

"То што штрајк пролази неприметно јесте зато што држави образовање очигледно није важно. Њих не интересује то да ли ће се радити 30 минута, јер тада школе функционишу. Ионако мале плате, покушаће да одузму крајем месеца процентуално, а тако су већ угушили штрајк 2015. године. Ако крену то да раде, сигурно да ћемо размотрити вишедневну потпуну обуставу до преговора и решавања питања", рекао је у разговору за НИН председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић по завршетку прве недеље циркуларног штрајка у српским школама.

Прошло је нешто више од месец дана од првог масовнијег и око недељу дана од поновљеног штрајка просветара у Београду поводом неиспуњавања Протокола од стране државе потписаног у време тадашње председнице Владе Ане Брнабић. Влада је свој "излаз" из новоностале ситуације представила предлогом да запосленима у просвети плате од јануара наредне године буду увећане за 11 одсто, уз једнократну помоћ од 15.000 динара. Ипак, то није била понуда која је за четири репрезентативна синдиката - УСПРС, Синдикат образовања Србије, ГСПРС "Независност" и Синдикат радника у просвети Србије – могла да значи коначно решење.

Њихови захтеви за изменама и допунама Кривичног закона којима се траже строже казне за нападе на наставнике, изједначавање почетне плате наставника са републичким просеком, измене коефицијената за обрачун плата и исплату новогодишњих награда у складу са Посебним колективним уговором, остају критеријуми испод којих просветари нису спремни да иду. То је резултирало циркуларним штрајком у школама широм Србије, као следећим степеном борбе, а који подразумева смењивање школа по неколико школских управа и скраћивање часова на 30 минута.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић претходно је изјавила да је понуда Владе Србије просветним синдикатима коначна, и додала да протести нису решење. Ђукић Дејановић је истакла да ће се тежити ка томе да најнижа плата у просвети буде изједначена са просечном платом у Србији, што је захтев синдиката.

"Држава заиста више од овога нема. Ја све захтеве просветних радника не да разумем, него им и припадам по тој емотивној и резонској компоненти. Напор који је учињен да се дође до ове понуде је максимум, више од тога држава нема", рекла је Ђукић Дејановић.

Прва недеља под оваквим мерама се ближи крају, иако се чини да је штрајк просветара у извесној мери скрајнут. Док с једне стране они не одустају од својих захтева, у исто време Влада не нуди ни могућност нових преговора. И тако већ пар дана све пролази у сенци, док према мишљењу многих родитеља, највећу штету у таквој ситуацији сносе њихова деца.

Наиме, родитељи наглашавају отежано организовање и балансирање између приватних и пословних обавеза, али још важније, питају се колико ће градива школарци заиста успети да усвоје за 30 минута наставе, колико ће на тај начин бити оштећени и да ли ће се на крају код куће надокнађивати лекције које нису обрађене на часовима, нарочито што се уз све то ближи и мини-распуст поводом државног празника Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра.

Ипак, председници репрезентативних синдиката за НИН наглашавају да остају одлучни у својој борби и да до штете по ученике неће доћи.

Марјановић: Није било позива Владе, не одустајемо

"Штрајк тече истим оним током о ком смо раније говорили, а у Београду је тренутно фокус са више од 90 одсто школа које су у таквом виду штрајка. Наредне недеље то ће кренути и у школским управама на нивоу Војводине - Нови Сад, Зрењанин, Сомбор, а прикључиће се и школска управа Ваљево. У међувремену, није било никаквих позива Владе. Чујемо да се буџет усваја, а рекли су нам уколико наставимо своје протесте, што смо урадили, да је питање како ће они све разматрати и да ли ће нам уопште дати оних осам одсто као осталима у јавном сектору. Одржаћемо конференцију за штампу у Београду са подацима о томе какав је био одзив код наших колега везано за штрајк, а онда ћемо у наредној недељи размотрити све остале видове синдикалних акција", наводи Марјановић.

Он додаје да се њихова борба сигурно неће завршити на часовима од 30 минута и циркуларном штрајку.

"Очекивали смо да ћемо са Владом наставити разговоре са циљем да пронађемо неки компромис како би се оно што су потписали прошле године испунило, а то је протокол. Подсетили смо отприлике своје чланове на документ који је Влада потписала пре равно годину дана, којим се обавезује да до 1. јанара доведе у ред зараде запослених у образовању, али очигледно да су од тога одустали. У складу с тим ћемо и ми даље акције вероватно мало жустрије спроводити", објашњава саговорник НИН-а.

Марјановић истиче да је из овог угла тешко видљиво компромисно решење, будући да претходне разговоре са Владом нису ни могли да окарактеришу као какве преговоре, с обзиром да им је наглашено да је тих 11 одсто била последња понуда са којом Влада излази.

"Следе преговори око посебног колективног уговора који истиче у марту, и он дефинише многе од ових ствари о којима сада причамо. Уколико Влада себи да за право да не промени став, ми ћемо инсистирати на томе да се системско решење вероватно нађе у посебном колективном уговору, јер он дефинише и плате и све оно што добијамо из буџета Републике Србије. Не буде ли тог договора, онда стварно више немамо о чему да причамо", каже он.

НИН / Оливер Бунић

У погледу скраћених часова и утицаја које таква мера има на ђаке, Марјановић наводи да штрајк који подразумава пет дана у школској управи неће нанети нарочиту штету ученицима.

"Наставници, као и они који су запослени у образовању, увек се труде да све што раде не наштети деци. Ипак смо ми ту због њих и радимо због њих у образовању. Такође, нисмо ни ми баш срећни овим решењем. Нама место није на улици, на штрајковима, него у учионици, али очигледно да надлежни себи дају за право да нас терају да радимо неке ствари које нам нису баш драге. Нисам сигуран како ће се ово развијати у наредном периоду. Ми нисмо одустали од протокола. Од протокола је одустала влада Републике Србије", закључује Марјановић.

Илић: Врше се притисци на штрајкаче

Према речима председнице Синдиката образовања Србије Валентине Илић за НИН, оба протеста су била масовна и велики је одзив људи који директно раде у просвети.

"Мислим да би било у интересу Владе, што рече један говорник, да се не смуцамо по улицама са 30 година. Чињеница је да ако се неко дави у води, и родитељи и ђаци и запослени не могу на обали мирно да стоје и све то да гледају. Чујем да се врше притисци на штрајкаче, рецимо 2. октобра када је била обустава рада и кад смо имали протест у Београду, већ су тад почели да одбијају од плата дневнице, тако да ће правна служба имати пуне руке посла. Постоји мноштво проблема, требало би да седнемо за сто и да видимо где може и на који начин да се изађе из ове, по мени кризе просвете", истиче Илић.

Она додаје да такву ситуацију у просвети нису проузроковали просветари "него друга страна која нас гледа као изгреднике у неким незаконитим делатностима".

"Кажу да смо се политизовали, што није истина. Имамо право на штрајк, на протест. Имамо право на све могуће легалне начине синдикалне борбе. Сигурно да ћемо се борити до краја, јер ући у учионицу и објаснити деци - знате, потписали смо нешто, али ћемо ипак преко тога да пређемо, мислим да није у реду и да је ово морална одговорност према свима", наводи наша саговорница.

О томе да ли ће овакве мере имати негативног утицаја на знање које ће деца понети из клупа, Илић каже да то сигурно неће бити случај.

"Из искуства кажем, 20 година сам радила у средњој школи и ми смо највећу подршку у целој држави имали увек од деце. Не зато што се радују што неће имати наставу, него за 30 минута заиста стигнете све да одрадите - њима више одговара и бржи начин рада, брже се усваја знање, знају да ће да заврше све за 30 минута, да ће то своје слободно време искористити. С друге стране, постоји и законски ослонац да можете 30 одсто градива да мењате, многе ствари можете да сублимирате кроз наставу, да скратите. Што се тиче самих оцена, никада радно време није утицало на квалитет наставе и никада скраћивање, односно ти законски оквири, нису утицали на њихове оцене", закључује Илић.

О новим рундама преговора и ставу о скраћењу наставе, НИН је послао упит и Министарству просвете, иако до тренутка објављивања текста нисмо добили одговоре.

Извор