РАДНА ПРАВА
РАДНИЦИ НА ИСЛАНДУ РАДЕ ЧЕТИРИ ДАНА НЕДЕЉНО, А ЕКОНОМИЈА РАСТЕ

Исланд је држава у којој све већи број радника ради четири дана недељно, а најновија истраживања показују да је то један од главних разлога за раст економије ове европске земље.

Машина
29.10.2024.

Фото: Панорама Рејкјавика; Фото: Antony Stanley / Wikimedia Commons

Економија Исланда се стабилно развија и расте брже од привреда других европских земаља, а један од главних разлога је имплементирање краће радне недеље – већина радника и радница ради четири дана недељно. Према проценама ММФ-а економија Исланда је током 2023. године забележила 5% раста што је ставља на друго место у Европи, а ови подаци се у великој мери поклапају и потврђују налазе истраживања о ефектима скраћене радне недеље на овој острвској држави које је пре неколико дана објављено.

Студија које су спровели Autonomy Институте из Лондона и Алда (Асоцијација за одрживост и демократију) из Рејкјавика у сарадњи са исландским Министарством за социјална питања и рад и Агенцијом за безбедност и здравље на раду урађена је на основу података прикупљених током 2021. и 2022. године током којих је скраћена радна недеља у овој држави постала шире прихваћена. Томе су претходили пробни пилот-програми у јавном сектору од 2015. до 2019. године који су се показали успешнима након чега су синдикати добили зелено светло да путем измена колективних уговора испреговарају право на скраћено радно време без смањења плате за чак 86% радне снаге Исланда.

Ево шта су неки од кључних закључака истраживања

• 62% људи који раде скраћено радно време изјавили су да су задовољнији својим распоредом.

• 97% радника сматра да им је скраћено радно време олакшало балансирање између пословних и приватних обавеза, или су барем задржали постојећи баланс (од којих је више од половине, 52%, рекло да се тај баланс побољшао).

• 42% оних који су прешли на скраћено радно време сматра да им је то смањило стрес у приватном животу, насупрот 6% који су рекли да им се стрес повећао.

Додатно, у студији се закључује и да је исландска економија остала стабилна, са постојаним растом БДП-а, ниском стопом незапослености и највећим растом продуктивности међу нордијским земљама, чиме су отклоњене раније скепсе о економском утицају скраћивања радног времена.

Студија препоручује проширење смањења радног времена у приватном сектору, посебне мере подршке за секторе са дужим радним сатима и додатно запошљавање у здравству и образовању како би се унапредио баланс између посла и приватног живота и смањила исцрпљеност радника у овим службама.

"Свеукупно, исландска економија је остала снажна након увођења широко распрострањене скраћене радне недеље. Прикупљени докази сугеришу да, када радници имају бољи баланс између посла и приватног живота и када су одморнији, то користи и економији", рекао је Вил Стронџ, директор истраживања у Институту Autonomy, у саопштењу.

Он је закључио и да Исландска прича нуди сасвим другачију визију у односу на земље широм Европе које се суочавају са ниском продуктивношћу, коју покушавају да реше користећи старе и неуспешне методе.

М.М.

Извор