ЕКОНОМИЈА
- РАДНА СНАГА ИЗ ИНОСТРАНСТВА: СРБИЈИ СУ ПОТРЕБНИ СТРАНИ РАДНИЦИ, АЛИ КОЈИ?

Гојко Влаовић
23.10.2024.

ТАНЈУГ / АП / Танјуг/Владимир Шпорчић

Стране раднике у Србији сусрећемо на сваком кораку. Они нас у јавном саобраћају возе до посла или куће, често пројуре на бициклу или мотору као достављачи, чујемо их како разговарају док пролазимо поред грађевине, а све чешће примају наше наруџбине у ресторанима брзе хране.

На рад у Србију долазе држављани Индије, Пакистана, Шри Ланке, Кубе, Турске, Непала, Кеније и још низа других земаља. Реч је о људима који углавном потичу из држава у којима су примања нижа него у Србији те у наше крајеве долазе „трбухом за крухом“ у потрази за бољим животом. Појединима је Србија само пролазна станица до неке од земаља Европске уније где је животни стандард виши, док су се други код нас лепо снашли и одлучили да овде бораве на дуже стазе.

Простор за долазак страних радника у Србију створио се из два основна разлога. Први је тај што је код нас све мање оних који раде у односу на број пензионера, што је последица ниске стопе наталитета, а други пак треба тражити у чињеници да све већи број радника из наше земље одлази да ради у земље Европске уније, али и неке друге државе у свету где су плате знатно боље него код нас. Сходно томе, страни радници у великој мери доприносе раду српске привреде, а тенденције су такве да ће их из године у годину бити све више и да ће у једном тренутку можда имати и кључну улогу у том процесу.

Да државе препознаје потребу домаћег тржишта за страном радном снагом потврђује податак да је изменама и допунама Закона о запошљавању странаца умногоме поједностављена процедура њиховог запошљавања. Новине у том закону чија је пуна примена почела од 1. фебруара су увођење јединствене радно-боравишне дозволе и потпуна дигитализација тог поступка. До тога је дошло како би се процес издавања радних дозвола убрзао и унапредио, а у пракси то значи да странци који желе да раде и бораве у Србији сада, уместо два, подносе само један захтев у те сврхе.

Такође, формирана је и Радна група која би требало да дефинише листу од 50 до 100 занимања у којима ће странци моћи да раде по олакшаној процедури. Односно, странцима који ће се запошљавати у дефицитарним делатностима неће бити потребно прибављање сагласности надлежних служби да би добили посао.

Статистички подаци Националне службе за запошљавање откривају да је прошле године страним радницима издато више од 52.000 радних дозвола, што је за 50 одсто више него у 2022. када је тај број износио 37.000. Очекује се да ће до краја ове године број издатих дозвола надмашити онај који је постигнут у 2023.

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић недавно је изјавио за Радио-телевизију Србије да очекује да ће број страних радника у Србији премашити 100.000 током 2026. године.

Он је додао да послодавцима у Србији у наредном периоду предстоји „борба за раднике“. Према његовим речима, све упућује на то да ће тај контингент бити првенствено из југоисточне Азије све док се уговори за велике инфраструктурне пројекте потписују са партнерима из Кине, Турске и Азербејџана.

Страни радници у Србији најчешће раде у сектору грађевинарства, угоститељства, пољопривреде, такође и као возачи. Посебан допринос дају у грађевинарству где замењују велики број домаћих радника који у потрази за већим платама одлазе у земље Европске уније. Домаћа грађевинска предузећа су у Србији ангажована углавном на подизвођачким радовима јер су велики пројекти махом резервисани за стране компаније. Сходно томе, домаћа грађевинска индустрија, нажалост, све теже обезбеђује преференце како би могла да ради на великим пројектима у иностранству. Због тога најчешће не може да понуди уносне зараде домаћим радницима који пак у потрази за њима одлазе у иностранство. Са друге стране, на њиховим радним местима у Србији све чешће их замењују зидари, столари, вариоци, помоћни грађевински радници из страних земаља.

Иначе, доста страних радника ангажованих у Србији припада такозваној неквалификованој или полуквалификованој радној снази. Ипак, то не значи да код нас не долазе и радници са вештинама. Напротив, има их и они су углавном концентрисани у секторима грађевинарства и угоститељства. Са друге стране, профил радне снаге који видљиво недостаје у нашој земљи, а сви показатељи су да ће тако бити и у будућности, јесте онај који чине високообразовани кадрови. Изузетак су Руси који у Србију долазе због рата у Украјини, а међу њима се истичу углавном ИТ стручњаци и лекари.

НИН / Зоран Илић

Пред надлежнима у Србији је важан, али изузетно тежак задатак да на наше просторе привуку висококвалификовану радну снагу. Препознаје се жеља Владе да дефинише која су то занимања у Србији дефицитарна како би била попуњена страним радницима, у првом реду оним који су високостручни. Питање од "милион долара" на које се мора дати адекватан одговор јесте како тај тражени и цењени профил радне снаге из иностранства мотивисати да дође и привређује на нашим просторима.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић за НИН каже да је прва препрека за тако нешто чињеница да зараде, примера ради, лекара или професора нису довољно високе у Србији, а друга је тај што се за одређени број занимања која обављају високообразовани кадрови морају стећи стручни услови и положити одговарајући испити на српском језику.

"Увоз радне снаге је неминовност која је већ сад актуелна, јер и домаће фирме и компаније страни инвеститори у Србији тренутно имају недостатак основне, а посебно квалитетно обучене радне снаге у многим делатностима које обављају", каже Рајић.

Да се ситуација са недостатком радне снаге брзо погоршава говори и податак из истраживања вршених у протеклих пет година. У последњем кварталу 2018. године послодавци су навели да имају проблем са недостатком запослених у укупно 34 занимања. Крајем 2023, и почетком ове, у сличној анкети, идентификован је недостатак запослених чак у 127 занимања. У овом тренутку тај број достиже скоро једну петину од укупног броја занимања у привреди Србије, што представља озбиљну кочницу у даљем раду и развоју тих фирми, а осетно ограничава целокупан привредни развој.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић каже за НИН да ће се Србија у наредном периоду све више суочавати са недостатком радне снаге због повећања обима привредних активности, али и одласка наших радника у иностранство.

"Са друге стране, због тога што код нас могу да зараде више него код своје куће, у Србији је све више страних радника из разних земаља, углавном са простора Азије. Реч је углавном о неквалификованим радницима. У време избегличке кризе настале због рата у Сирији, у Србију су долазили и образованији људи, као и они који се убрајају у квалификовану радну снагу. Међутим, они су се на нашим просторима задржали кратко јер им је крајњи циљ био одлазак у развијене земље Европе где могу да зараде знатно више него код нас", наводи наш саговорник.

Према његовим речима, ако Србија жели да привуче квалификовану радну снагу из иностранства, тим људима мора да обезбеди адекватне зараде како би они били заинтересовани за долазак на наше просторе.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за НИН да су Србији потребни сви профили страних радника због тога што је на тржишту присутан све мањи број домаћих.

"Наталитет у Србији је, као што је иначе случај и у већини земаља Европе, низак, а млади људи одлазе у иностранство и тамо стварају своје породице. Због тога је у Србији све мање домаћег становништва које може да ради и намеће се потреба да се доводе радници из иностранства", наводи Атанацковић.

Према његовим речима, тржишту у Србији су поред неквалификованих и полуквалификованих радника потребни и они високообразовани те би требало радити на доношењу мера које би их мотивисале да живе и раде у Србији. Повећање неопорезивог дела зараде је један од начина да се то оствари, јер тако стручњаци из иностранства могу да рачунају на већу зараду.

"У овом тренутку када је реч о високообразованим радницима имамо оне који долазе са простора Украјине и Русије, а потребно је радити на стварању услова како би у значајнијем броју пристизали избацити у довољном броју и они из других земаља", истиче наш саговорник.

У условима када је у Србији све већи број страних радника, сегмент на који посебно треба обратити пажњу јесте њихов положај. За послове које обављају имају право на исте плате као и домаћи радници и дужност државе и синдиката је да воде рачуна о томе да тако нешто буде и поштовано. Другим речима, треба строго контролисати да несавесни послодавци долазак страних радника не искористе за спуштање цене рада, што би било подједнако штетно како по њихове, тако и по интересе домаћих радника.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић истиче да је у условима када велики број наших грађана одлази у иностранство прилив страних радника у Србију од значаја, јер помаже да се суочимо са губитком домаће радне снаге.

"Они свакако имају своју улогу овде и доприносе. Потребно је да уживају иста права и заштиту као домаћи радници и имају исте зараде за посао који обављају. Код нас се радници из иностранства углавном запошљавају као возачи, грађевинци, а раде и у услужним делатностима. Међутим, да би се бавили одређеним пословима овде, нужно је да за то имају адекватну обуку и знање", истиче Цветановић.

НИН / Зоран Илић

Иако ће због миграција и пада наталитета страни радници имати све већи значај за функционисање привреде Србије, да би се обезбедио довољан број запослених у наредном периоду додатно ће бити нужно мотивисати младе у земљи да је не напуштају, већ да раде и стварају породицу у њој. Са тим се слаже и Цветановић.

"Надлежни свакако морају да раде на томе да се повећа интересовање младих за дефицитарна занимања, као и да се створе услови како би се смањио одлив домаће радне снаге у иностранство. Да би се то остварило, младим људима је потребно понудити боље плате и куповину станова по приступачним ценама како би могли да заснују породицу. Треба, дакле, створити такве услове како би они били мотивисани да живе и раде у Србији, а не да из ње одлазе", каже Цветановић.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић истиче да одливу домаће радне снаге из Србије значајно доприноси и чињеница да и привреде развијених европских земаља, Немачке, Аустрије, Чешке, Белгије, Словеније, Швајцарске, имају одређене дефиците различитих профила занимања које делом попуњавају ангажујући раднике из региона Западног Балкана и да се очекује даљи раст потребе за увозом радне снаге у свим наведеним земљама.

Такви дефицити постоје и у државама попут Хрватске, Словачке, Мађарске и Грчке, а у њима су зараде и услови који се нуде запосленима изнад нивоа онога што они могу добити у Србији.

Према Рајићевим речима, страни радници свакако доприносе привреди Србије, јер да њих нема, не би могли да се обаве неки базични, а за свакодневни живот и функционисање привреде веома битни послови.

Наш саговорник сматра да увоз радне снаге може бити само привремено и делимично решење за проблем недостатка радне снаге, зато што радници уведени из сиромашнијих земаља нашег региона, или из азијских и афричких држава, већином Србију виде само као прелазну степеницу за свој одлазак у неку од развијених земаља Европе.

"Такође, то не решава све већи проблем недостатка високо квалификоване радне снаге која управља менаџментом, производним и услужним процесима и иновацијама у српским компанијама и доноси преко потребну додатну вредност домаћој привреди, без које нема ни стабилног привредног раста", каже Рајић.

Извор