ДРУШТВО
ПОЛОЖАЈ РАДНИКА У СРБИЈИ: БРИНУ ЗБОГ ОТКАЗА И НИСКИХ ПЛАТА

Гојко Влаовић
02.10.2024.

НИН / Југослав Влаховић

Положај радника је одувек био веома осетљиво социјално питање. Трудбеници су, економска наука каже, једини који стварају вишак вредности, али су они без обзира на пресудну улогу коју имају у том процесу готово увек незадовољни делом колача који добијају.

Такође, стандард радничке класе тема је око које се послодавци и синдикалци ретко где могу сложити па је управо такав случај и код нас у Србији. Док представници капитала сматрају да је положај радника у нашој земљи знатно бољи него што је био раније, синдикати су става да је он и даље незадовољавајући, односно да је помак који потенцирају представници власти ипак недовољан да би поправио њихов положај у друштву. Чињенице пак говоре да су и поред неспорног раста плате у Србији и даље међу најнижима у Европи, а за велики број радника су знатно ниже од износа просечне зараде, која је достигла ниво од 96.579 динара.

Стопа незапослености у Србији је у другом кварталу пала на 8,2 одсто и надлежни истичу да је то рекордно низак ниво. Међутим, проблем је што у ту статистику не улазе незапослени који нису пријављени на бироу, као ни они који су отишли у иностранство трбухом за крухом, у потрази за бољим животом. Са друге стране, у њу се, тврде представници синдиката, сврставају и људи који су, примера ради, у току посматраног периода радили месец или два, а онда остали без посла. Ако се узме у обзир да је износ просечне потрошачке корпе око 100.000 динара, а да велики број радника прима плату нижу од медијалне, која износи 77.571 динар, потпуно је јасно да се они налазе у великом проблему при сваком уласку у продавницу. Наиме, највећи део зараде им одлази на храну и комуналије, а мало тога преостане за остале потребе.

Резултати истраживања показују да се радници у Србији највише плаше отказа, јер на тај начин остају без могућности да хране себе и своје породице, као и ниских зарада које их спречавају да достојанствено живе од свог рада. Када се све изнето узме у обзир, може се са правом констатовати да радничка класа у Србији, најблаже речено, живи прилично скромно.

Место на коме се расправља о бољем положају радника је Социјално-економски савет, који чине представници Владе, послодаваца и репрезентативних синдиката. Синдикалци су става да у СЕС-у Влада редовно подржава интересе послодаваца, а не обраћа превише пажње на раднике и углавном нису задовољни радом тог тела. Консензуси социјалних партнера у Србији су реткост, али је недавно један, ипак, постигнут, када су се синдикалци, послодавци и Влада усагласили о висини минималне зараде која ће од 1. јануара следеће године износити 53.592 динара.

Председница Уједињених гранских синдиката "Независност" Чеданка Андрић за НИН каже да је о положају запослених тешко говорити генерално, али да се може рећи да је он у најмању руку изазован.

"Са аспекта кршења радничких права наша искуства говоре да су у порасту сви видови кршења радничких и синдикалних права и у приватном и у јавном сектору. Ако томе додате низак животни стандард, дакле ниске зараде, онда је тешко говорити о задовољству радника, пре можемо говорити о степену незадовољства. Замислите још и радника који је подстанар или је узео кредит за решавање неког од животних питања своје породице, па ће вам бити јасно који је изазов преживети, а не квалитетно живети", наводи наша саговорница и додаје да је код радника присутан и страх од губитка посла, нарочито код оних који су на краткорочним уговорима и у константној неизвесности.

Према њеним речима, нигде радник неће ништа добити ако се не избори кроз синдикалну борбу и не врши притисак.

НИН / Милан Илић

"Најбоље је ако преко јаких синдикалних организација дођете до колективног уговора и на тај начин уредите права и обавезе. Међутим, тамо где не може кроз дијалог, мора кроз штрајкове и протесте. Као што не можете стално штрајковати и протестовати јер у једном моменту морате сести да разговарате, исто тако не можете само разговарати без ефекта, нарочито ако са стране приватног послодавца или државе не постоји добра воља да се до договора дође", објашњава наша саговорница.

Секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић каже за НИН да је неспорно да се материјални положај радника у Србији побољшао у односу на претходни период, али да у тој синдикалној организацији нису задовољни темпом којим се то одвија.

"Чињеница је да су се плате повећале и да радници имају више новца него раније, али проблем је у томе што висока инфлација спречава да се то одрази на њихов животни стандард. Ако се ствар посматра са те стране, не би се могло констатовати да је дошло до великог помака“, наводи Михајловић.

Он додаје да ће се, иако се минимална зарада од јануара повећава, запослени који је примају наћи у проблему због тога што ће почетком године износ минималне потрошачке корпе бити повећан те ће њихове плате поново бити ниже него што минимална корпа кошта.

Михајловић као проблем истиче и то што, како тврди, социјални дијалог у Србији у пракси никада није истински заживео.

"Поставља се питање чему Социјално-економски савет служи ако уместо на том месту надлежни у држави све важне одлуке у вези са законима који се доносе, а утичу на положај радника, доносе након интервенција страних инвеститора. Ти страни инвеститори одбијају да се учлане у Унију послодаваца Србије како би учествовали у социјалном дијалогу и уместо тога своје интересе покушавају да остваре у директној комуникацији са представницима власти“, објашњава Михајловић.

Он додаје да ако се са таквом праксом настави, радницима ништа друго неће преостати него да се за свој положај изборе организовањем социјалних протеста и штрајкова.

Председник Удружених синдиката Србије "Слога" Жељко Веселиновић каже за НИН да се положај радника у Србији систематски урушава годинама уназад, поготово након усвајања Закона о раду 2014. године где су права радника и синдиката знатно умањена.

"Ситуација се драстично погоршава масовним доласком разних сумњивих страних инвеститора који уз прећутни благослов државе могу да крше све могуће законе и прописе, поготово оне који се тичу статуса радника", наводи Веселиновић.

Према његовим речима, већина радника у Србији, односно више од 50 одсто њих ради за медијалну зараду или зараду испод те бројке.

"Око 1,3 милиона радника у Србији ради за плату мању од медијалне, а њих око 400.000 прима минималну зараду", истиче наш саговорник и додаје да је у последњих десетак и више година готово милион радно способних људи напустило Србију у потрази за послом у иностранству.

Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката која у својим редовима углавном окупља синдикалне организације из јавног сектора, за НИН истиче да постоји мали помак у сфери социјалног дијалога, али да је генерално гледано он и даље на ниском нивоу.

"Када је реч о државном сектору, треба рећи да постоје предузећа у којима је положај запослених задовољавајући када је реч о зарадама. Међутим, у неким другим то није случај. Примера ради, плате у "Пошти Србије" и просвети су веома мале и потребно их је повећати. Чињеница је да надлежни у држави воде рачуна да положај запослених у јавном сектору не постане такав да дође до социјалних немира, али је проблем што то не раде на системски начин. Наиме, у неким предузећима и установама повећавају плате, али у другима не, што није начин да се проблеми са којима се суочавају запослени реши на адекватан начин", наводи наш саговорник.

Према његовим речима, у циљу побољшавања положаја радника у Србији, који и даље угрожава инфлација, нужно је побољшати социјални дијалог на свим нивоима.

"Постоји одређени помак, али то није довољно. Морам да истакнем да у процесу социјалног дијалога држава по правилу подржава интересе послодаваца, а веома се мало води рачуна о ставовима радничких организација и то је потребно променити", наглашавa Цветановић.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић пак за НИН каже да се положај радника у Србији побољшао у значајној мери у односу на претходни период.

"То се, између осталог, може видети и по томе што су плате сада веће него што су биле раније. Једноставно, зараде су се повећале због константног одлива радне снаге у иностранство. Запослени у Србији сада могу да бирају између могућности да раде у земљи за личне дохотке који су већи него што је био случај пре неколико година или да се одлуче и оду и посао нађу негде у иностранству. Такође, код нас се сада примењују и савремене методе заштите на раду, што је такође у интересу запослених", наводи наш саговорник.

Извор