ЕКОНОМИЈА
"ПРОИЗВОЂАЧИ И ТРГОВЦИ ОСТВАРУЈУ ЕКСТРА ПРОФИТЕ ЗБОГ НЕДОСТАТКА КОНКУРЕНЦИЈЕ НА ДОМАЋЕМ ТРЖИШТУ": ГДЕ СЕ КРИЈЕ КРИВАЦ ЗА ВИСОКЕ ЦЕНЕ?

В. Стојсављевић
25.08.2024.

фото ЕПА-ЕФЕ/ГЕОРГИ ЛИЧОВСКИ

Држава је недавно отпочела разговоре са великим трговниским ланцима како би се пронашло решење да се смање цене у продавницама. Међутим, економисти сматрају да проблем није у малопродаји већ у претходним учесницима у ланцу снабдевања, због недостатка конкуренције.

Премијер Србије Милош Вучевић отпочео је ових дана разговоре са представницима великих трговинских ланаца у нашој земљи, а идеја је да се заједничким деловање дође до што бољих цена за грађане.

Међутим, пре тога, он је најавио да ће држава истражити ко све учествује у надоградњи цена на рафовима, а идеја је била да у ту акцију буду укључени и Безбедносно-информативна агенција (БИА) и Народна банка Србије (НБС).

"Желимо да покажемо народу да то није политика Владе, да не псују председника или Владу када виде да нешто кошта оволико или онолико, већ да знају да иза тога стоје неки други људи", објаснио је он.

Вучевић је тада рекао да Србија јесте прихватила тржишну привреду, али да тржишна привреда није анархија.

"И она има правила, није то безобално подручује. Не морате да зарадите 100 новаца, можете да зарадите 80 новаца. Да видимо ми ко се увек ту умеће између оних који производе и оних који продају, ко прави те додатке на цене које на крају грађани плаћају, и ко хоће да поништи све оно што као држава радимо на макроекономији", поручио је премијер.

Професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић подсећа да су премијер Владе Србије Милош Вучевић, а пре њега и гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић, изразили забринутост због кретања цена производа и услуга на тржишту Србије.

"Након поремећаја изазваних пандемијом, у многим земљама је дошло до смиривања инфлације брже него у Србији. То је довело и до апсурдних чињеница да је иста роба у истом трговинском ланцу скупља у Србији него, рецимо, у Немачкој. Креатори економске политике су са закашњењем почели да траже кривце", објашњава он.

Међутим, како додаје, своју пажњу су неоправдано усмерили искључиво на марже у трговини на мало.

"Влада је наручила од Републичког завода за статистику анализу која би указала на узроке неповољних кретања на практично свим тржиштима. Анализа је дала доста добру слику тог дела наше стварности. Показало се да трговина на мало није једини кривац за достигнути високи ниво цена. Нису криве ни марже јер се оне обрачунавају, поједностављено речено, као разлика између набавне и продајне цене", указује Стојановић.

Чак и ако се марже не повећавају, виша набавна вредност ће условити и вишу финалну цену, наглашава он.

"Дакле, проблем високих цена у трговини на мало је само делимично везан за трговце. ‘Кривци’ су у већој или мањој мери и добављачи, односно произвођачи и увозници који посредством трговине пласирају своје производе потрошачима. Ако загребемо дубље, узрок свему томе је недовољна конкуренција и ниска продуктивност, што условљава ниску ценовну конкурентност производа на међународном тржишту", самтра наш саговорник.

То се, према његовим речима, посебно односи на прехрамбену индустрију и агробизнис у целини.

"Непостојање системског приступа пољопривреди доприноси чак и погоршању стања, нарочито у сточарству", упозорава Стојановић.

Како наводи, у Србији нема ефикасне контроле.

"Произвођачи и трговци остварују екстра профите због мањка или недостатка конкуренције на домаћем тржишту. Међутим, њих не треба кривити за непостојање адекватних посредних и непосредних мера државне интервенције", сматра Стојановић.

Вођени профитом, како додаје, они користе наведени мањак конкуренције.

"Уз то, они могу да се удружују и договарају, врше куповину тржишта путем куповине фирми знајући да не постоје ефикасна тела задужена за регулацију тржишта, првенствено Комисија за заштиту конкуренције. На пример, то независно регулаторно тело је прво идентификовало тајни договор два највећа добављача кафе, а након неколико месеци, условно речено, одобрило концентрацију на тржишту кафе, тако што је један од кажњених учесника на том релевантном тржишту купио другог и остварио тржишно учешће од преко 80 одсто", подсећа Стојановић.

Он наводи да три субјеката у трговини поседују скоро 50 одсто тржишта, а 20 водећих око 83 одсто.

"Као последицу оваквих кретања имамо стање на многим тржиштима које врши огроман атак на стандард становништва. Према Заводу за статистику, произвођачи пекарских производа и тестенине су у прошлој години имали стопу бруто марже од чак 98,8 одсто. Следе произвођачи уља и масти са 93,5 одсто, а трећи су прерађивачи воћа и поврћа са 67,09 одсто. Иначе, стопа бруто марже произвођача повећана је у односу на 2022. када је износила 51,29 одсто", појашњава наш саговорник.

Фото: BETAPHOTO/ДРАГАН ГОЈИЋ/МО

Стојановић сматра да су државне мере битније од договора са трговцима.

"Разговор премијера са трговцима није сувишан, али је много важније да се проблеми решавају системски, а да притисци за учеснике на тржишту не долазе од креатора, већ од мера економске политике. То значи да је неопходно постојање ефикасног и предвидивог регулаторног и институционалног оквира, уз дугорочне мере државе које директно или индиректно утичу, како на понуду, тако и на тражњу", каже он.

Једино се на бази непристарстног тржишног механизма могу успоставити коректни односи између произвођача, трговаца и потрошача, истиче Стојановић.

"Краткорочне мере, као што је фиксирање цена неких прехрамбених производа, могу да дају неке скромне позитивне резултате, али оне морају бити временски ограничене и уско везане само за један циљ. Супротно од тога, на дуги рок треба стварати услове фер конкуренције спечавањем злоупотребе доминантног положаја на тржишту, тајних и јавних договора и пажљивим праћењем концентрације на тржиштима", саветује он.

Професор Економског факултета у Београду Горан Петковић сматра да је увек добро да се обављају консултације владе и привредника.

"Надам се да је било прилике и да привредници нешто кажу министрима, а не само да слушају. Тако чланови владе могу сазнати из праксе најбрже неке информације до којих не могу доћи преко стручних служби у министарствима", каже он.

Када је реч о утицају на снижавање цена, Петковић наводи да је оно могуће ако се користе економске мере, на пример, кроз договор о снижавању дажбина.

"Снижавање цена корпе са ограниченим бројем артикала, на другој страни, неће значајно утицати на трошкове живота и стандард грађана. То се видело и на примеру прошле акције. Осим Сирка и то захваљујући једном неспретном коментару, ретко ко се сећа неког другог производа из те акције. Такве акције могу имати неко ПР оправдање, али се на изворе раста цена мора утицати на другом месту", наглашава он.

Зато је, сматра Петковић, добро што је у разговору учествовала министарка привреде.

"Штета је једино што поред представника малопродајних ланаца нису учествовали и представници најпрофитабилнијих произвођача робе свакодневне потрошње. Или, можда, на позив министра трговине, да су уместо малопродајних ланаца учествовали представници најпрофитабилнијих увозника робе свакодневне потрошње", наводи он.

Петковић указује да су то делови ланца који подижу цене.

"Јасно је када се упореде биланси ових компанија да профит не остаје претежно у малопродаји већ у претходним учесницима у ланцу снабдевања. Ако би држава предузела кораке да се увећа конкуренција у овим фазама продаје тако да се спречи притисак на примарне произвођаче и да се повећа понуда, врло брзо би опале и цене на тржишту", закључује наш саговорник.

Извор