ДРУШТВО
ШТА ЈЕ "БЕЛИ ШТРАЈК" КОЈИ СЕ СПРЕМА У ПОЈЕДИНИМ ШКОЛАМА У СРБИЈИ ОД СЕПТЕМБРА

Сара Николић
20.08.2024.

НИН / Снежана Крстић

До почетка нове школске године остало је непуне две недеље, а захтеви просветних радника који се тичу сузбијања насиља у школама у Србији, произашли из све учесталијих напада на наставнике и професоре, још нису испуњени. У знак протеста, Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) одлучио је да 2. септембра започне "бели штрајк". Чланови тог синдиката, како је најављено, до 11. октобра неће уписивати оцене у електронски школски дневник. Оцене укидају због тога што су оне, како наводе, најчешћи повод вербалног и физичког насиља над запосленима у образовању, све док не буду адекватно заштићени.

Држави су рок за испуњење захтева дали до средине октобра, а уколико не буду усвојени, сви ученици ће на полугодишту бити одликаши. Остаје под знаком питања колико оваква мера заправо може да доведе до жељених резултата. Као и да ли може да има штетне последице по ђаке.

НСПРС, поред измене Кривичног законика, односно дефинисања нових кривичних дела и санкција у вези с насиљем у школи, инсистира и на увођењу суспензије са наставе ученика који понављају негативно понашање, као и укидање анонимних пријава просветним инспекцијама. Предлоге да се унапреди позиција наставника, подсећају, упутили су Министарству просвете још 2022. године, након насиља над њиховом колегиницом у Трстенику. НСПРС, иначе, тренутно броји преко 5.000 чланова, што значи да није репрезентативна синдикална организација. Највише чланова има у Војводини, али и у око 20 школа у Београду.

"Реализација наших захтева не кошта ништа. Заштите нас, јер ми хоћемо да радимо свој посао и оцењујемо у складу са законом и знањем, само су нам за то потребни алати. Ако треба да обесмислимо читав овај систем, онда боље да то урадимо сада, него када страда још нека глава", каже за НИН председник НСПРС-а Душан Кокот.

Са друге стране, чланица Председништва Уније синдиката просветних радника Србије Снежана Романдић Петровић, за НИН говори како "бели штрајк" у Унији никада није био опција, због тога што се може негативно одразити на ђаке, иако сматра да је незадовољство услед неиспуњених захтева у потпуности оправдано. Наше друштво, сматра Романдић Петровић, ионако већ не води рачуна о категорији која би требало највише да се негује, а то су добри ученици.

"Сви синдикати су повезани и сарађујемо јер су нам проблеми заједнички, али, тражимо се у идејама и методама које би требало да примењујемо. Нема потребе за исхитреним реакцијама, јер управо та нервоза међу нама, изазвана тиме што се ништа не дешава, надлежнима може да послужи као изговор за свашта нешто, за шта тренутно нема места", истиче наша саговорница.

Заједнички циљ, различити путеви?

На питање да ли ова идеја може да иде на штету ученика, Кокот одговара са "зашто би", као и да не види како би ова инцијатива могла да их угрози. Додаје да би из НСПРС-а волели да добију подршку родитеља, удружења, као и свих актера који виде да просвета грца у проблемима, јер је насиље које се прелило из друштва затрпало школе.

6quot;Ми нећемо оцењивати до средине октобра уопште, очекујући да држава коначно уради свој посао. Уколико до тога не дође, почећемо да оцењујемо, али ћемо уносити само по једну петицу, које ће бити закључне оцене на полугодишту. Колико сада само имамо вуковаца, људи томе већ прибегавају, а ми се правимо да се то не дешава", истиче Кокот.

Романдић Петровић, међутим, сматра да није суштина у томе да се бољи статус просветних радника и уопште њихов положаја у образовању и друштву, ломи преко леђа деце. Јер, додаје она, у том случају просветни радници били би исти као и надлежни.

НИН /Милан Илић

"Добри ученици су гарнитура која нам пролази испод радара, та деца су негде у запећку овог друштва. И због њих не желимо да рецимо сви имају петице, иако су оцене већ одавно обесмишљене, на начин на који ми то сада радимо у оквиру постојећих правилника. Такође и годинама указујемо да смо изложени притисцима да просеци оцена буду све већи и већи. Иако је нека идеја изашла прва и звучи интересатно, то не значи да је увек добра", каже Романдић Петровић.

Кокот, пак, истиче да је период у коме се оцене неће уписивати, објективно оквир у коме ретко и има оцена. Објашњава да ће бити дато скоро два месеца да се испуне захтеви, пре него што се прибегне томе да свим ђацима на полугодишту буду закључене петице.

"Ако то решимо као друштво, нема никаквих проблема, биће и оцена и све ће функционисати како треба. Ако тога нема, ми морамо да се, нажалост, заштитимо сами. Да ли је то на штету ових или оних, ја сам више ту да бринем о томе шта иде на штету оних људи запослених у просвети", подвлачи саговорник НИН-а.

Главни разлог због чега ће се ове мере уопште спроводити, додаје Кокот, јесте то што је угрожена безбедност запослених, а самим тим и свим учесницима васпитно-образовног процеса, док "држава не предузима апослутно ништа". Мада, Романдић Петровић истиче да овакав вид протеста није нешто што у знатној мери може да уздрма надлежне.

"Све је отишло предалеко"

На питање зашто сматра да ће надлежни овог пута имати слуха, као и да ће предложене мере донети резултате, Кокот одговара да, уколико бисмо ишли том логиком, онда не би требало да радимо ништа, "јер су нам свима до сада резултати били ограничени".

6quot;Ми очекујемо да се неке ствари помере, очекујемо усвајање ове три ствари, јер зашто би то био проблем за државу. Зашто би друштво и држава имали проблем са тим? Очекујем да се пробуди разум, ово не може више овако, све је отишло предалеко", говори он.

Објашњава да ће 6quot;бели штрајк" подразумевати да наставници наставе да обављају свој посао. И даље ће водити документацију, примати родитеље, разговорати о напредовању ученика, држати часове од 45 минута, као и допунске наставе. Само ће ученицима оцена бити изведена у зависности од тога како ће држава одговорити, односно на који начин ће их заштити, каже наш саговорник.

"Ви данас не можете ни да удаљите ученика са часа, који има право да се понаша како год жели, зато нам је увођење суспензије један од захтева. Такође, тражимо и укидање анонимних пријава просветним инспекцијама, које су постале предмет готово свакодневног насиља према просветним радницима. Земље у региону, на пример Хрватска, решиле су проблем са анонимним пријавама, тако што их је законом уклонила. Постоје решења, ми не измишљамо топлу воду, само тражимо да држава покаже озбиљност и стане иза нас просветних радника", закључе Кокот за НИН.

И Романдић Петровић скреће пажњу да се надлежни више не оглашавају о најављеној измени Кривичног закона, али ни о усаглашавању зарада просветних радника са осталим запосленима у државним службама, због чега ће Унија крајем недеље одржати састанак на коме ће се прецизирати даљи план акција везаних за почетак школске године.

"Разумем исхитреност потребе да се иступи са некаквом идејом, али морамо да размишљамо и да се понашамо озбиљно. Трудимо се да као синдикат функционишемо са свим осталим, јер ово није појединачно питање, већ питање свих нас. Поменути захтеви заиста јесу оправдани и као такви су постављени од стране свих синдиката у просвети још прошле године", каже наша саговорница.

Ти захтеви се непрестано понављају, а решења нема, додаје Романдић Петровић, због чега просветни радници морају да наставе своју борбу за њихово испуњење.

"Немамо избора. Како одустати од тога да вас на радном месту не туку, од тога да вам радна плата и услови буду адекватни? Ми тренутно немамо дијалог, већ само фингирање некакавог привида дијалога", закључује Романдић Петровић за НИН.

Извор