КОНТЕКСТ - ОБЈАВЉЕНА ПРВА СТУДИЈА О ЕКОЛОШКИМ ПОСЛЕДИЦАМА ПРОЈЕКТА "ЈАДАР"

03.08.2024.

Фото: Википедија (Предраг Божић)

И док се Србијом шири талас протеста против ископавања литијума у долини Јадра, компанија Рио Тинто и државне институције које подржавају пројекат "Јадар" наводе да нема разлога за бригу јер ће бити испоштовани сви критеријуми за заштиту животне средине.

Међутим, тим домаћих научника са Института за хемију, технологију и металургију, Технолошко-металуршког факултета у Београду и Српске академије наука и уметности, у сарадњи са истраживачима из САД-а, објавио је научну студију у међународном часопису Сциентифиц Репортс која непобитно указује на разарајуће еколошке последице отварања рудника литијума у долини Јадра.

На самом почетку ваља рећи да су истражне бушотине већ довеле до негативних утицаја на животну средину због цурења токсичне воде која садржи високе нивое бора, арсена и литијума.

Упркос најављеној новој технологији, компанија није успела да испоштује законске граничне вредности за бор у земљишту и води. Теренске анализе су показале да усеви успевају у областима удаљеним од испитних бунара, док су у областима око бунара који пропуштају воде контаминиране бором, усеви видљиво закржљали. Иако је бор битан елемент за исхрану биљака, токсичност бора може инхибирати њихов раст, док висок унос код људи може бити штетан за желудац, јетру, бубреге и мозак и чак довести до смрти.

Истрага је открила и да су концентрације арсена у пољопривредном земљишту око испитаних бунара прекорачиле националне граничне вредности неколико пута.

Расељавање становништва, уништавање угрожених врста и вредних археолошких налазишта

Управо због екстремних еколошких последица експлоатације литијума из руда, рудници овог типа махом се налазе у ненасељеним местима и пустињама Аустралије, Чилеа, Кине, Аргентине, Канаде, Зимбабвеа и Сједињених Држава.

Иако је проценењено да се у долини Јадра налази само један одсто светских резерви литијума, планирани рудник у Србији би био први и једини у свету који се налази у срцу насељеног и плодног подручја.

Отварање рудника довело би до расељавања преко 20.000 становника који се тренутно махом баве пољопривредом и добро зарађују. Домаћи стручњаци указију на то да су приходи од пољопривредних активности процењени на 81,96 милиона евра годишње, док би приходи од рудника износили далеко мање – 16 милиона евра годишње.

Долина Јадра је и жариште биодиверзитета и дом за многе ендемске врсте које се налазе само у овом подручју. Очекује се да ће планирани пројекат "Јадар" изазвати значајно уништавање и фрагментацију станишта, што ће резултирати озбиљним негативним утицајима на живи свет, укључујући неколико стотина биљних и животињских врста од којих 145 има заштићени и строго заштићени статус.

Најзад, пројекат "Јадар" представља опасност за постојећу туристичку дестинацију, као и претњу а преко 50 објеката архитектонског наслеђа и археолошких локалитета од историјског, културног и духовног значаја.

Стална претња од токсичног отпада

Фото-илустрација: Unsplash (nathan-anderson)

Планирано је да се рудник литијума, заједно са пратећом инфраструктуром, производним капацитетима и најмање две депоније, налази у западном делу Србије, у близини границе са Босном и Херцеговином, на подручју познатом по просперитетној пољопривреди.

Прелиминарна процењена површина рудника је између 2.031 и 2.431 hа, при чему се очекује да ће 533 ha земљишта бити уништено током почетне фазе имплементације пројекта. Од земљишта које се уништава, 203 hа су шуме, а 317 hа оранице.

Успостављање депонија у непосредном обалном појасу река Јадар и Коренита, изузетно бујичних локалних водотока, створило би сталну опасност од контаминације низводних делова, угрожавајући водоснабдевање за око 2,5 милиона људи.

Планиране су и депонија јаловишта површине 20 ха и депонија индустријског отпада површине 167 hа напуњена опасним материјама као што су као бор и арсен. Ове опасне материје би се одлагала на фолију дебљине 1,5–2 mm која би требало да заштити подземне воде од цурења токсичних материја.

Европска унија се узда у српски литијум

Како Кина сада контролише већину ланца снабдевања литијум-јонским батеријама, са 80 одсто светске прераде сировина, Европска комисија је подстакла рударске пројекте у Европи.

Декарбонизација саобраћаја и енергетике су кључне мере за постизање климатке неутралности Европе, а литијум-јонске батерије представљају неизоставну компоненту зелене транзиције.

За лежишта долине Јадар се тврди да покривају 90 одсто тренутних потреба Европе за литијумом. Ипак, локално противљење рударству настало је због потенцијалних разорних утицаја на подземне воде, земљиште, употребу воде, губитак биодиверзитета и акумулацију отпада.

Милена Магловски

Извор