КОНТЕКСТ - УТИЦАЈ ИНВЕСТИЦИОНИХ ЏИНОВА У УКРАЈИНИ И ПАРАЛЕЛЕ С КОСОВОМ: КОЛИКО СУ ПРИРОДНИ РЕСУРСИ МОТИВ ЗА РАТ?

Извор: Косово Онлине
26.06.2024.

Извор: Косово Онлине

"Украјина има плодну земљу, енергетске потенцијале и ретке минерале, који су веома важни у развоју високих технологија. На Косову постоје значајне резерве угља у европским оквирима, али НАТО је 1999. пре свега имао свој геополитички циљ.".

Приредио: Милош Гарић

Независни кандидат за председника САД Роберт Кенеди Млађи изјавио је недавно да иза сукоба у Украјини стоји глобалистички бизнис са инвестиционим фондом Блекрок на челу.

"Мало људи разуме шта рат у Украјини значи за велики бизнис. Не ради се само о набавци оружја и уговорима о реконструкцији. Огромна пољопривредна земља у Украјини, једна од најплоднијих на свету зрела је за узимање, а америчке компаније попут Блекрока су на челу", написао је Роберт Кенеди на друштвеним мрежама пре неколико месеци.

У децембру 2022, како су медији тада пренели, украјински председник Владимир Зеленски склопио је договор са извршним директором Блекрока, Ларијем Финком.

"Зеленски и Лари Финк договорили су да се у блиској будуц́ности фокусирају на координацију напора свих потенцијалних инвеститора и учесника у обнови наше земље, усмеравајуц́и инвестиције у најрелевантније и најефикасније секторе украјинске привреде", наводи се у саопштењу објављеном на сајту председника Украјине.

Овде ваља напоменути да је Европска комисија још крајем 2022. спомињала износ од 600 милијарди долара који ће бити потребан за обнову послератне Украјине. У међувремену се много тога додатно закомпликовало, а о томе све више говоре и делови америчке јавности и медија. Тако је уредник и колумниста портала "Американ конзерватив" Девлин Бредли написао прилично директан текст у којем је буквално назвао Блекрок "купцем Украјине".

Према Статистичком прегледу светских енергената који сваке године ради "Бритиш петролеум", Украјина располаже са око 33 милијарде тона угља, што је довољно за чак 390 година експлоатације. Само Доњецки басен или Донбас, са својим дубоким рудницима покрива 90 одсто украјинске производње угља. Говори се наравно и о знатним количинама других стратешких ресурса на украјинском тлу и под њим, попут титанијума, уранијума, гаса… Поређења ради Косово и Метохија такође спада у највећа лежишта угља у Европи, са процењених више од 14 милијарди тона.

И док је стање у вези са ратом у Украјини веома забрињавајуће и све теже по глобалну безбедност, неминовне су и асоцијације са оним што се 1999. дешавало на простору Србије.

Улога "Трепче" и Бондстила

О правим разлозима, због којих је НАТО одлучио да изврши агресију на тадашњу Савезну Републику Југославију, полемише се већ 25 година, а одавно је свима јасно да је прича о хуманитарној интервенцији због наводне угрожености Албанаца била само згодан алиби за остварење неких других циљева тадашње спољне политике САД.

Познати амерички економиста и професор на Колумбија универзитету Џефри Сакс рекао је пре неколико дана да циљ НАТО агресије на Југославију није било никакво спасавање "потлаченог" муслиманског становништва на Ксоову, већ је намера била да се распарча Србија како би се остварили циљеви Америке. Он је само последњи у низу интелектуалаца на Западу који је о томе одлучио отворено да говори.

О којим све скривеним интересима моћних политичких, војних и финансијских кругова се ради када говоримо о НАТО рату за отцепљење Косова од Србије, и колико ту има сличности са актуелним збивањима у Украјини?

Некадашњи премијер Србије Никола Шаиновић сматра да су и рат на Косову 1999. године и бомбардовање СР Југославије, као и мешање Запада у сукоб између Русије и Украјине, последица тежњи Америке, да се геостратешки позиционира и успостави војну контролу што ближе Истоку. Улога природних ресурса којих има на Косову, додаје, такође није мала.

"Ипак, сматрам да то није било одлучујуће за бомбардовање и агресију на Србију. "Трепча“ представља рудно богатство за Србију и регион, али се у Европи то скоро и не види. Због тога се не би водио рат, јер је на тај рат потрошено толико пара да су за њих могле да се купе и Трепча и цела електропривреда", каже Шаиновић за Контекст.

"Према његовим речима, главни циљ НАТО пакта на Балкану је био да изађе на Црно море."

"Рудна богатства Косова, без обзира колико била велика, нису довољно вредна да се због њих ратује, нарочито имајући у виду да САД и Европа имају економске механизме како да придобију неопходне природне ресурсе из било ког дела света. Рат за ресурсе је стар колико и људски род. У историји носиоци ратова за ресурсе су биле империје, које су овладавале читавим континентима. Трагично је што су се некада и људи рачунали у ресурсе. То је свакако обележје свих ратова па и ових о којима сада причамо. Међутим, сада доминира геополитички аспект, а то је контрола простора, пре свега са војним мотивом, за супротстављање супротној сили. Значи, овладавање истоком Европе после пада Берлинског зида је стратешки циљ НАТО који је ’потпомогао’ Совјетски савез својим распадом", објашњава Шаиновић.

Вјоса Османи и Володимир Зеленски Twiter

То је, запажа, и разлог пријема Бугарске и Румуније у НАТО, и у ЕУ.

"У оквиру тог плана је и то јужно крило, тог источног НАТО крила у које спадамо ми. Некада је најубедљивији НАТО савезник на том простору била Турска, међутим, она је остала у физичком смислу савезник јер су тамо огромне базе, али ствари се мењају и Турска више није тако поуздана. НАТО има потребу да, иза леђа тог фронта који је на мору, има још једно упориште. Зато је одабран албански фактор за савезника", указао је Шаиновић.

Највећи проблем албанског корпуса је, како напомиње, то што је држава Албанија окружена планинама и има географски неповољну позицију.

"Због тога се НАТО после бомбардовања СР Југославије одлучио за изградњу базе са друге стране Проклетија – на Косову. Када се искрцате у Тирану и Драч гледате планине испред себе, маневарска способност је слаба, колика год да је војска, и зато је потребна база са друге стране Проклетија – на Косову. Као главни циљ који је реализован после бомбардовања је изградња базе Бондстил. Може да прими 10.000 војника, иако их тренутно има 300. Мислио сам да ће та база бити на аеродрому у Приштини и изненадио сам се шта ће база у Урошевцу усред ничега, све док нисам видео аутопут који је повезао Приштину, прошао кроз качаничку клисуру и повезао два аеродрома, скопски и приштински. А база је између. Онда су аутопутеви отишли до Драча, где се гради и војна лука и ваздухопловна база. То је главни војнички значај Косова за НАТО, односно Америку", појашњава Шаиновић.

Шаиновић констатује да је врло слична ствар и када је у питању мешање у рат у Украјини. Према његовим речима једини циљ је да се НАТО што више приближи Москви.

"Када гледате велику карту Украјине и Русије видећете да је циљ НАТО да уђе на пример у Харков. Када уђе у Харков он је јужно од Москве, што је како војници кажу – напад са бока. Зато толики руски рат и опирање да се то не деси. Да су баш у зони Криви рог највеће резерве руда и угља је тачно и онај ко све контролише ће то користити, али постоји други начини да се уђе у приватизацију, не мора да буде рата због тога. Рат је у овом случају због војно стратешке позиције. Неко се ту овајди, као Кларк или Олбрајтова на Косову, али то су ситне ствари у односу на величину рата. Рат се не би водио само због руда јер би нека западна компанија, као што су покуповали и друге стари, могли и то да купе", оцењује Шаиновић.

Милиони у логистичку мрежу

Појашњава да свако ко оствари предност и моћ на неком простору, он остварује предности и када је у питању коришћење природних ресурса.

"У Украјини је приватизовано земљиште већ сад. Сва рудна богатства и све остало добиће онај ко сад инвестира, у овом случају Америка. Добиће дугорочну контролу као што је добила после Другог светског рата, као газда, а не као доминантни политички партнер", додао је Шаиновић и поновио да рудна богатства Косова заиста вреде, али да она нису била мотив да се ратује 1999. године.

Да је супротно Трепча би, каже, већ радила пуним капацитетом, а то се није десило.

С друге стране, аутопутеви и логистичка мрежа који подржавају војну базу Бондстил, а који су коштали стотине милиона су направљени и функционишу", закључује Шаиновић.

Политички аналитичар Срђан Граовац за Контекст указује да је тешко прецизно проценити који су главни покретачи појединих глобалних процеса.

"Да ли су економски или геополитички? Они се преплићу. Видимо то сад и у Украјини. САД се труде да остваре своје геополитичке интересе кроз подршку Украјини. У игри су милијарде долара помоћи, не само на наоружање већ и за економски опстанак те земље. Украјина не би могла да опстане без тога, урушила би се и то веома брзо. Морамо ипак нагласити, када говоримо о том утицају капитала са Запада, да он пре свега штити себе. Моћни инвестициони фондови узимају оне природне ресурсе који могу да им врате уложено и обезбеде профит. Украјина има плодну земљу, енергетске потенцијале и ретке минерале, који ће веома важни бити у будућности и развоју високих технологија, што ће значити обезбеђивање премоћи одређених земаља", објашњава Граовац.

То треба, додаје, узети у обзир када говоримо и о Косову.

"Ту се преплићу исти интереси. Ипак, чини се да су на Косову геополитички интереси били важнији од економских. Економски су наравно у игри, али су, чини се, секундарни. На простору Косова су, знамо, присутне компаније у којима су своје директне интересе остварили актери политичких одлука у име САД, у време бомбардовања Србије и признавања једностране косовске независности. Од Мадлен Олбрајт, Веслија Кларка па на даље. Геополитички интерес је, међутим, био важнији. Успостављање базе Бондстил пре свега", закључује Граовац.

Извор