ЕКОНОМИЈА
ДОМАЋИНСТВА ТРОШЕ ВИШЕ НЕГО ШТО ПРИХОДУЈУ: "ПАД ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА У СРБИЈИ ОЧИГЛЕДАН"

К. Бонџулић
17.04.2024.

Фото: Shutterstock/кмфдм1

Домаћинства у Србији током 2023. имала су веће расходе од прихода. Више од трећине укупног новца грађани су трошили на храну, а ако се на то додају и рачуни, на месечном нивоу за основне потребе оде више од пола укупних примања.

Просечни месечни приходи домаћинства прошле године износили су 87. 973 динара, док су расходи били 88.244 динара. У односу на 2022. годину, приходи су порасли за 12,2 одсто, али исто толико увећани су и трошкови, показују подаци Републичког завода за статистику.

Приходи су мање порасли у градовима (11 одсто) него у осталим подручјима (13,9 одсто), с тим што су расходи у градовима мање расли него приходи (10,9 одсто), док је у осталим насељима ситуација таква да су изједначени.

Највише прихода долазило је од плата 52,5 одсто (46.114 динара) и од пензија 30,9 одсто (27.155), и мада приходи јесу повећани колико и расходи, структура потрошње се погоршала.

Домаћинства су прошле године више од пола примања (53,2 одсто) трошила на храну, пиће, становање и рачуне.

Храна и безалкохолна пића представљају 36,8 одсто (0,8 процентних поена више него 2022) укупних трошкова, а становање, вода, рачуни за струју, гас и остала горива 16,4 одсто (0,3 одсто више у односу на 2022).

Према речима Гордане Матковић, програмске директорке Центра за социјалну политику, оваква пропорција расхода показује да животни стандард грађана Србије пада. Она појашњава да, ако се већи део укупног буџета троши на основне потребе, полседично остаје мање средстава за друге ствари.

"Штета је што од 2020. не пратимо званично апсолутно сиромаштво. Да имамо те податке, могли бисмо да кажемо како то утиче на најугроженије, односно колико њих не може да задовољи основне потребе. Највише утицаја на овакве промене у структури потрошње имала је инфлација основних трошкова, а грађани не могу да не плате рачуне. У данашње време одлагање плаћања није механизам преживљавања као што је то некада било", појашњава она.

Фото: Shutterstock / 1000 Words

Са друге стране, трошкови здравства у 2023. чине мањи проценат укупних расхода (4,2 одсто) него што је то био случај 2022 (4,4 процента). Ипак, Матковић је виђења да се појединачни елементи у структури расхода не могу посматрати изоловано и апсолутно, јер на то колики удео заузимају одређене категорије не утиче само колико се за њих издвајало, већ и шта се дешавало са осталим елементима који чине укупне расходе.

"Ако је више порасла укупна потрошња, не мора значити да се у здравству смањила. Може постојати драматична конотација да су се људи одрицали лекова, али за такве закључке је потребна дубља анализа", упозорава она.

Сличног виђења је и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије "Слога", који каже да је могуће да су у 2022. расходи за здравље имали већи проценат због короне, али је уверен да ће они бити све виши због стања у државним институцијама.

"За пад процента новца који се троши на здравље потенцијално образложење може бити то што је у 2022. још увек била актуелна корона. Људи су трошили новац на суплементе и витамине, од ковида и две године након тога је фармацеутски бизнис скочио. Са друге стране, код нас се све више новца троши за здравље, јер нам је здравствени систем пред колапсом. Нити су болнице опремљене адекватном опремом, а још горе, нема довољно особља. Зато сам сигуран да ће из године у годину људи све више трошити новца на приватно лечење, јер нема смисла чекати месецима или годинама на преглед. Сваки човек ће пре узети кредит и средити своје здравље код приватника, него чекати државно, што можда и не дочека", појашњава Веселиновић.

Враћајући се на питање удела хране и рачуна у укупним расходима, наш саговорник је скептичан да су подаци релевантни, јер сматра да су у пракси основни трошкови живота већи.

"Када Републички завод за статистику објави да домаћинства највише троше на храну и рачуне, сигурно је да је потрошња за основне потребе још већа. То је толико осетно и видљиво да ни они уз сав труд нису могли да их избегну. Подаци показују да се у Србији живело лошије него годину дана раније, а вероватно да је то случај из године у годину. Пад животног стандарда је толико очигледан да ни провладине институције више не могу да га сакрију", закључује Веселиновић.

Подсећамо, просечна нето зарада у новембру 2023. била је 89.956 динара, а просечна месечна потрошња домаћинства током те године 88.244 динара. Половина запослених у новембру је радила за плату до 69.088 динара.

Цене производа и услуга личне потрошње у децембру 2023. године у поређењу са децембром 2022. скочиле су за 7,6 одсто, а потрошачке цене на нивоу целе 2023. порасле су у просеку за 12,1 одсто у односу на годину пре.

Извор