ЕКОНОМИЈА
РЕКОРДНА ДОБИТ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА У 2023. ГОДИНИ

Милос Обрадовиц
01.04.2024.

EPA PHOTO Adrian DENNIS

Пословне банке у Србији у прошлој години оствариле су нето добит већу од милијарду евра.

Заправо, када се одбије порез, равно једна милијарда и 44 милиона евра износила је добит банкарског сектора, показују биланси банака.

То је за чак 40 одсто више него у 2022. години, иначе рекордној за банке у Србији до сада.

Овај резултат је остварен упркос ограничењу каматних стопа на стамбене кредите које је у септембру донела НБС чији је ефекат процењиван на 10 одсто добити банкарског сектора.

Након низа година са ниским каматним стопама и чак негативним еурибором, у којима су банке углавном зарађивале, мада не онолико колико би желеле, инфлација од половине 2021. године натерала је централне банке до подижу каматне стопе.

Раст кључних каматних стопа повукао је за собом повећање других референтних каматних стопа као што су еурибор за евре или белибор за динаре. Ове каматне стопе су уграђене у већину кредита, односно у кредите са променљивом каматом.

Њихов раст током 2022. и 2023. надувао је и приходе пословних банака.

Према оценама стручњака, каматне стопе Европске централне банке могле би да крену да падају половином године, али ће и даље остати високе у односу на период пре инфлације. Такође, не може се очекивати ни значајнији пад банкарских каматних стопа, али банкари се надају да би услед смањења инфлације могао да почне раст кредитне активности.

Ово значи да ће вероватно и ова година бити "ел дорадо" за банкарски сектор.

Највећи профит у 2023. години остварила је аустријска Рајфајзен банка, која је током прошле године интегрисала Креди агрикол банку у Србији. Ова банка је зарадила чак 182 милиона евр што је више него двоструки раст нето добити у односу на 2022. годину када су зарадили 82,6 милиона евра.

Друга по висини профита прошле године била је Интеза са 179,4 милиона евра. И то је за 70 милиона евра више него годину пре.

Трећа по профитабилности прошле године била је још једна италијанска банка, Уникредит. И они су више него удвостручили профит са 71,4 милиона у 2022. на 157 милиона евра у 2023. години.

Даље, на списку банака са највећим профитом нашле су се мађарска ОТП банка са 142,8 милиона евра и НЛБ Комерцијална банка са 128,4 милиона евра. Обе су оствариле за педесетак милиона евра бољи резултат него у претходној години.

Претпрошле године листу банака са највећим профитом предводила је АИК банка са чак 222,8 милиона евра. Међутим, то је било последица припајања Сбербанке у Србији више књиговодствене природе. Прошле године АИК, највећа домаћа приватна банка, остварила је добит од 69,7 милиона евра. Додуше, ту треба додати и добит Еуробанке Директне, коју је прошле године купила, али је још није интегрисала, која је износила 14,7 милиона евра.

Претходне године највећи извор прихода биле су камате. Док су нето приходи од камата у 2022. години износили 1,25 милијарди евра, у 2023. години то је скочило на чак 1,94 милијарде евра.

Док су банке у време ниских каматних стопа зараду тражиле у повећању накнада и провизија, сада је овај приход пао у други план. У 2023. су на име накнада приходовале у нето износу 660 милиона евра, док је у 2022. години то износило 573,3 милиона евра.

Од некадашњих више од 30 банака, остало је свега 20 или боље рећи 19 с обзиром на то да је АИК банка купила Еуробанк Директну.

Талас преузимања у банкарском сектору, осим што је довео до самнејнај броја банака, довео је и до укрупњавања.<7p>

Тако је пет највећих банака по профиту шрошле године зарадило ак 75 одсто профита целог банкарског сектора.

Укрушњавање се најбоље види по имовини којом банке управљају. Укупна катива банкарског сектора на крају прошле године износила је 50,7 милијарди евра.

И након свих преузимања и даље највећу активу и тржишно учешће има Интеза. Ова италијанска банка је имала активу од 7,9 милијарди евра и тржишно учешће од 15,6 одсто.

Друга по величини банка била је мађарска ОТП, у коју су се стопиле некадашње Сосијете женерал и Војвођанска, са седам милијарди евра под управом и тржишним учешћем од 14 одсто.

На трећем месту су биле АИК банка и Еуробанк Директна које су заједно имале активу од 6,6 милијарди евра, што је 13,1 одсто тржишног учешћа.

Четврта је по величини била Рајфајзен банка са 5,7 милијарди евра активе и 11,1 одсто тржишног учешћа.

На петом месту нашла се Уникредит банка са 5,4 милијарди евра и 10,7 одсто учешћа, а међу великим банкама ту је још НЛБ Комерцијална са пет миијарди евра и 9,9 одсто тржишта.

Ових шест банака контролише 74,5 одсто банкарског тржишта.

Ако бисмо њима придодали државну Поштанску штедоницу са 7,8 одсто и Ерсте банку са 6,4 одсто тржишта, дошли бисмо до тога да осам банака управља са 89 одсто тржишта. Остатак су или специјализоване мале банке, попут државне Српске банке која ради са наменском индустријом или мете будућих преузимања.

Банке су на дан 31. децембра имали и капитал од седам милијарди евра.

Занимљиво је да су пословне банке знатан део својих пласмана држали код централне банке. Наиме, стање последњег дана у прошлој години показује да су чак 9,6 милијарди евра држали код Народне банке. Истовремено стање кредита комитентима износило је 27 милијарди евра.

Извор