ЕКОНОМИЈА
ГДЕ ЈЕ ЕВРОПА, А ГДЕ СМО МИ: КОЈЕ ЗЕМЉЕ ЕУ ИМАЈУ НАЈВЕЋИ СТАНДАРД, А КОЈЕ СУ БИЛЕ НАЈСИРОМАШНИЈЕ У 2023?

Милос Обрадовиц
29.03.2024.

Фото:Shutterstock/1000 Words

У 2023. години чланица ЕУ чији грађани су имали највећу куповну моћ била је Луксембург, док су најмањи стандард имали становници Бугарске, саопштио је Еуростат, статистичка агенција Европске уније.

Они су објавили процену бруто домаћег производа по становнику за 2023. годину, али кориговану за цене у датим земљама, односно по паритету куповних снага.

Луксембуржани су имали стандард 140 одсто већи од просека ЕУ. Иза њих су Ирци са 112 одсто већом куповном моћи од просечне, коју рецимо имају Французи. Ове две државе одскачу од свих осталих у ЕУ.

Како се наводи у напоменама Еуростата, обе земље су донекле посебни случајеви и показатељ БДП по становнику можда и није сасвим прецизан показатељ економске моћи у тим случајевима.

У случају Луксембурга, велики број становника других земаља ради у Луксембургу и доприноси његовом БДП-у. С друге стране, они не улазе у расподелу тог БДП-а, што подиже БДП по становнику.

С друге стране, Ирску карактерише то што је у јој присутан велики број међународних компанија које имају велику интелектуалну имовину по основу које остварују огромне приходе.

Оне доприносе БДП-у Ирске, али велики део дохотка на крају се враћа власницима тих компанија у иностранству.

Не рачунајући ове две земље највећу куповну моћ у 2023. имала је Холандија, за 30 одсто изнад просека ЕУ, а иза ње су биле Данска, Аустрија, Белгија, Шведска и Немачка која је била на 15 одсто просека ЕУ.

На другом крају, најнижи стандард имали су Бугари са 36 одсто нижим стандардом од просека ЕУ. Изнад њих су Грци са 33 одсто мањом куповном моћи од просека ЕУ, затим Летонија, Словачка и Хрватска и Мађарска које су на 24 одсто испод просека.

За Србију и уопште земље ван ЕУ, Еуростат није објавио податке, али у 2022. години били сма 44 одсто просека или са 54 одсто мањом куповном моћи од просечне, какву имају Французи.

Према проценама портала Традингецономицс, гледано у доларима БДП Србије по становнику по праитету куповне моћи у 2023. години износио је 21.200 долара. То је за 1,6 одсто више него у 2022. години.

Истовремено просек ЕУ је износио 46.200 долара по становнику, а повећан је у односу на претходну годину за само 0,4 одсто. То значи да се Србија нешто приближила просеку куповне моћи ЕУ, на око 46 одсто.

Ако погледамо уназад, од 2012. године куповна моћ грађана Србије се приближила просеку ЕУ за свега шест процентних поена-са 40 на 46 одсто.

Од земаља региона, само БиХ и Албанија су се спорије приближивали стандарду ЕУ, а то су истовремено две најсиромашније земље у региону који се често означава као Западни Балкан.

Црногорци су са почетних 40 одсто просека, у 2022. дошли до 50 одсто просека ЕУ, Хрвати од 62 одсто су стигли до 76 одсто прошле године.

Значајну конвергенцију остварила је Румунија за последњих десетак година. Са 57 одсто просека ЕУ 2012. године стигли су до 78 одсто просека прошле године и по снази куповне моћи становништва прескочили Хрватску.

Бугарска, која важи за најсиромашнију чланицу ЕУ, је са 47 одсто просека ЕУ 2012. године дошла до садашњих 64 одсто.

Рецимо у овом периоду Грци су смањили свој стандард у односу на ЕУ. Са 71 одсто просека пали су на 67 одсто за ових 11 година. Занимљиво је и да Немци бележе пад стандарда у односу на просек ЕУ у последњој деценији. Са некадашњих 124 одсто, сада су на 115 одсто просека.

Извор