БЛИЦ / БИЗНИС / МОЈ НОВЧАНИК
НАЈСТРЕСНИЈИ ПОСЛОВИ, АЛИ ЗА ЊИХ НЕМА ЗИМЕ: ТОП ЛИСТА ЗАНИМАЊА У ИНОСТРАНСТВУ КОЈИ УПРКОС СВЕМУ ОСТАЈУ НАЈПЛАЋЕНИЈИ!

Да посао уме да буде стресан рећи ће свака запослена особа. Било да се ради о ситуацијама живота или смрти, кратким роковима или наметнутом притиску надређеног, неки послови су познати по томе што гурају људе до њихових граница.

Вања Зеленовић
27.02.2024.

Поједни доживљени стрес компензују добром платом, други трпе јер су условљени егзистенцијалним проблемима, али постоје занимања која без обзира на висок ниво стреса остају на трону најтраженијих и најплаћенијих занимања. Улазак у 2024. годину донео је старе/нове трендове када је реч о занимањима која су најтраженија, а сајт Мастерсдегрее.нет који се бави анализом светских кретања када је реч о образовању и каријери направио је листу 10 најстреснијих професија на глобалном нивоу.

ФОТО: MASTERSDEGREE.NET / SCREENSHOT
Листа најстреснијих занимања у иностранству

Како су навели, при рангирању су узели у обзир ниво образовања, плате у САД/ЕУ, раст броја нових радних места до 2031. године, као и просечне нивое стреса да би добили потпуну слику.

Адвокатура

Прву позицију на листи најстреснијих послова заузимају адвокати. Према подацима који су ово занимање довели на прво место, адвокати се суочавају са кратким временским роковима, а веома компликованим правним питањима, регулативама и прописима. Како се наводи, чак осам од 10 адвоката пријавило је повишен ниво стреса или такозвано сагоревање. Како се даље наводи, за посао у адвокатури потребно је високо образовање, а када говоримо о Европи и Америци, они су на листи стресних послова други најплаћенији. Просечна плата адвоката је 127.990 долара у САД и 132.500 евра у ЕУ на годишњем нивоу.

ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА
Адвокати под константним стресом

Упркос изазовима, правна област има пројекцију раста радних места од 9,6 одсто до 2031. године, што указује на сталну потражњу за услугама адвоката.

Правна и пословна регулатива

Уколико сте особа која је у фирми одговорна за осигуравање усклађености пословања организације са релевантним законима, прописима, интерним правилима и стандардима, а поред тога радите на развоју, имплементацији и надзору различитих политика и процедура како би се осигурало поштовање прописа, онда имате посао који изискује огромне количине стреса. У иностранству ова позиција се назива "службеник за усклађеност", док код нас махом спада у послове које обављају запослени у правним службама. Како год га називали, посао који обухвата наведене задатке други је на листи најстреснијих. Иако се предвиђа раст радних места од 4,3 одсто, што показује већу потражњу за овим занимањем, шест од 10 службеника је пријавило да свакодневно доживљава сагоревање због посла.

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА Одговорност превелика, плата мала

Плата за ову позицију у Европи износи 106.914 евра, а у Америци 71.650 долара годишње.

Грађевинарство

Грађевински радници се суочавају са огромним стресом, заузимајући треће место на листи захтевних професија. Запањујућих 58 одсто њих осећа се као да им је живот измакао контроли, што се одражава кроз тежак физички рад, дуге и непредвидиве радне сате и несигурност посла. Послодавци често занемарују мере безбедности, што ове раднике доводи у повећан ризик од повреда. Грађевински радници такође примају неке од најнижих плата на листи стресних послова, у просеку 37.770 долара у САД и 44.963 евра у земљама ЕУ.

ФОТО: МИОМИР ЈАКОВЉЕВИЋ / RINGIER Посао грађевинца ризичан и несигуран

Оно што ову професију чини растућом, са предвиђањима од 5,3 одсто до 2031. године, поред константне потребе за изградњом јесте и чињеница да је запослење могуће без потребе за формалним образовањем, па су критеријуми за запослене значајно снижени.

Брачно и породично саветовалиште

Податак да пројектовани раст радних места до 2031. године за брачне и породичне терапеуте износи чак 13,9 одсто и чини их најбрже растућом професијом на овој листи говори више о томе какво ће нам у будућности бити стање у друштву, него ли о потенцијално уносним занимањима. Пак, потражња за њиховим услугама и плата од 51.374 евра у Европи, односно 49.880 долара у Америци није довољна да надомести количину стреса са којом се суочавају приликом обављања свог посла. Као главне окидаче стреса, они наводе редовну изложеност својих клијената сукобима и емоционалним ломовима, а притисак да испуне очекивања доприносе сагоревању на послу. Због тога више од половине њих пријављује ненадокнадив ниво стреса.

ФОТО: FIZKES / SHUTTERSTOCK
Предвиђа се да ће свету требати све више брачних терапеута

Медицина

На петој позицији листе најстреснијих послова налазе се болничари односно медицинско особље које свакодневно бива изложено хитним стањима, интервенцијама, ризицима, али и нередовном и понекад предугачком радном времену. Све ово доводи до више од 50 одсто радника који су се изјаснили да доживљавају сагоревање на послу. Са освртом на просечну годишњу плату која је у Европи око 41.138 евра и 46.770 долара у Америци, а уз пројекцију раста радних места за 6,6 одсто до 2031. године, медицински радници са средњим стручним образовањем свакако имају значајнију перспективу у иностранству.

ФОТО: НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ / РАС СРБИЈА

Уз њих, на листи најстреснијих послова нашли су се и терапеути који се баве менталним здрављем појединаца, саветници за рехабилитацију, али и хирурзи који су на изненађујућем претпоследњем месту. Ипак, њихова плата је у земљама ЕУ и широм Америке на убедљивом првом месту у односу на остала занимања са листе. Хирурзи ће у Европи примати просечно 235.644 евра годишње, а у САД-у 208.000 долара. Ваља напоменути и да ову професију очекује далеко најскромнији раст радних места од 3,4 одсто.

Ватрогасци

Очекивано, на листи су се нашли и ватрогасци јер је реч о професији коју на свим континентима карактеришу интензивни физички и ментални захтеви. Можда ће у Европи бити мотивисанији за 58.038 евра или у Сједињеним Државама за 50.700 долара годишње, али то не мења чињеницу да скоро половина свих ватрогасаца доживљава свакодневни стрес због различитих фактора као што су поремећаји спавања, физичка исцрпљеност, као и упоран осећај да нису урадили довољно у критичним ситуацијама.

Извор