МАЊЕ ОД 300 ЛЕКАРА ЛЕЧИ 100.000 СРБА: ПРЕГЛЕДИ ТРАЈУ И ТРИ ПУТА КРАЋЕ, А ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ ДА БУДУ КОБНЕ

ДРУШТВО Аутор: Ана Марковић
26.02.2024.

У здравственим установама у Србији, један лекар у просеку лечи готово 400 људи, док је у земљама Европске Уније (ЕУ) овај број готово дупло мањи. Болнице и домови здравља у нашој земљи вапе за кадровима, јер је оболелих све више, а дефицит лекара, као и медицинских сестара, драстично се повећава, док се гужве у чекаоницама, пред амбулантама, не смирују.

Једна од последица пандемије коронавируса је повећан број пацијената са различитим дијагнозама, који су прележали ковид, а потом задобили трајне здравствене компликације. Такође, статистике говоре да незаустављиво расте и број оболелих од онколошких, кардиолоших, пулмолошких, али и менталних болести, а сведоци смо повратка и "заборављених" епидемија малих богиња и великог кашља.

Фото: Немања Јовановић/Нова.рс

Поставља се питање: Ко ће да лечи све ове људе? Одговор је: Малобројни лекари, који још одолевају преласку у приватни сектор или одласку у иностранство.

Дупло више лекара у ЕУ

Док у Србији један лекар у просеку има и до 400 пацијената, његов колега у ЕУ прегледа око 250 људи. "На 100.000 становника у Србији имамо 283 лекара, што је знатно испод просека у односу на земље Европске уније (ЕУ), где на тај број људи постоји најмање 400 лекара, изјавила је др Горица Ђокић, председница Синдиката лекара и фармацеута Србије (СЛФС).

Фото: Немања Јовановић/Нова.рс

Наиме, резултати истраживања Републичког завода за статистику (РЗС), из 2023. године, показују да је у нашој земљи, однос лекара и пацијената у просеку један према 339. Према овим подацима, такође, у Србији ради 20.186 лекара, 1.533 стоматолога и 1.395 фармацеута, а на једну болничку постељу иде чак 160 пацијената. У домовима здравља у Србији је у 2022. радило је 3.557 лекара, према подацима из Здравствено-статистичког годишњака Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут". Од тога је било 2.008 лекара опште медицине, 244 доктора на специјализацији, а 1.305 специјалиста.

Фото: Нова.рс

"У периодима када владају и стомачни и респираторни вируси, грип, ковид, алергије, а од недавно и велики кашаљ и мале богиње, у једној смени буде и 40, чак и 50 малишана и то је заиста страшно. Немамо довољно времена за сваки преглед, требало би да издвојимо бар 20 минута до пола сата по детету, али када су велике гужве то је неизводљиво, па једва да имамо и 10 минута за пацијента", рекла је за наш портал др Милена Ђорђевић, педијатар. "Немамо паузе, остајемо после смене, гужве су ненормалне. Има људи који долазе на заказани термин, али и даље је оних који дођу јер се лоше осећају, а не слушају кад им кажемо да морају прво у дом здравља по упут. Не можемо да их избацујемо, па прегледамо све, али плашимо се да тако може доћи до пропуста. Кад су гужве велике, а нас је мало, губимо снагу, самим тим и концентрацију. За постављање дијагнозе и одређивање терапије, лекар мора бити смирен и фокусиран на сваког пацијента подједнако, јер нису сви са истим симптомима, нити историјом болести, у супротном може доћи до кобних последица", објашњава за Нова.рс специјалиста кардиологије, који ради у УКЦС.

Весна Лалић/Нова.рс

Иста је ситуација на ендокринологји, неурологији, радиологији. “Можда је радиолозима и најтеже, јер је њихова дијагностика најважнија, па већина оболелих буде упућена на снимања, а у свим установама су ови кадрови дефицитарни”, напомиње овај лекар. Узнемирујућа је чињеница да је због пандемије коронавируса, која је десетковала лекаре, преглед код специјалисте у Србији са 30 минута скраћен три пута, па уместо 35 пацијената у смени, колико би требало да их буде, у чекаоницама је 50, а понекад и преко 100 људи, који чекају једног доктора.

Весна Лалић/Нова.рс

"Још 2006. године установљен је норматив по којем специјалиста неурологије треба да прегледа 120 пацијената месечно, што оставља 11 минута по болеснику. Норма се односила на рад у примарној здравственој заштити где је лекар свакодневно распоређен за амбулантни рад. Ова пракса је у болничким условима немогућа, посебно је била у време пандемије, кад је велики број колега био распоређен у ковид болнице или су били на боловању. Са пацијентом, после упознавања са тегобама и прегледа, морамо и да поразговарамо, пропишемо терапију, откуцамо извештај, а све то за 11 минута колико нам је остављено у амбулантном дану када је прописано да примимо 30 пацијената, не рачунајући хитне случајеве", објасила је за Нова.рс др Анђела Гавриловић, која је до пандемије радила на Клиници за неурологију УКЦ Србије. Подсетимо, према подацима Института "Батут" из 2022. године, у Србији је највише лекара на 100.000 становнка у Нишавском округу (470), затим у Шумадијском (387) и на територији Београда (366). Најмање лекара на 100.000 становника има у Срему и то само 195, затим у Мачви (225) и у Расинском округу (234).