БЛИЦ / БИЗНИС /ПРИВРЕДА
"БЛИЦ БИЗНИС" САЗНАЈЕ: КОЈА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА СУ ИМАЛА ДОБИТ У 2023. ГОДИНИ? ДРЖАВА МОЖЕ ДА ИМ УЗМЕ ДОСТА, А У КАСИ ДА НЕ ОСТАНЕ НИШТА

Иако је буџетом за 2023. годину предвиђено да се на основу прихода из добити и дивиденди јавних предузећа уплати око 23 милијарде динара, ако је судити само по пословним резултатима ЕПС-а, та цифра ће бити значајно већа јер је остварио профит од 96 милијарди динара, а половину тог износа половину би требало да уплати у републичку касу.

Слађана Вукашиновић
24.01.2024.

ФОТО: РИНГИЕР

Која јавна предузећа су имала добит у 2023?

Тако бар налаже Закон о јавним предузећима а његове норме сигурно ће обухватити још један број фирми које су у ингеренцији државе које додуше још увек нису свеле рачуне. Није их званично свео ни ЕПС али је в.д. генералног директора Душан Живковић у новогодишњем интервјуу за "Блиц Бизнис", најавио да прелиминарни резултати показују да је за годину дана ова компанија прешла пут од историјског губиташа од 72,6 милијарде динара, колико је забележено у 2022. години, до историјског профита. Оно што није најавио, јер није у његовој надлежности, је колико ће од тог новца остати у каси ЕПС-а. Ту надлежност су пре десетак година дефинисали посланици и то Законом о јавним предузећима, по коме би требало да најмање половина од 96 милијарди заврши у републичкој каси и то најкасније до 30. новембра 2024. године. Дефинисали су и да Влада може да донесе другачију одлуку односно да целокупан износ профита остане ЕПС-у како би увећао свој капитал или пак та средства употреби за финансирање инвестиција.

За коју ће се опцију Влада определити, за сада је неизвесно не само за ЕПС већ и друга јавна предузећа која су остварила добит у пословној 2023. години, јер о томе још није донела одлуку. Извесно је, бар према сазнањима "Блиц Бизниса", да су, поред српске енергетске компаније на списку јавних предузећа која су по пројекцијама и незваничним резултатима завршила у плусу 2023. годину, ЈП Поште Србије са преко три милијарде, Скијалишта Србије са око 250 милиона динара, Национални парк Копаоник са 20 милиона динара. На тој листи вероватно ће се наћи и Србијагас, који је у 2022. години забележио добит од 9,3 милијарде динара, ЕМС од 8.145.638.186,77, Србијашуме са 738 милиона динара. Ту ће вероватно бити и "Транснафта" која је укњижила добит од око 350 милиона динара. При том, важно је да се каже да ЕМС није из добити за 2022. годину уплатио новац у буџет јер одлука још увек није донета док је “Транснафта” ослобођена те обавезе од стране Владе како би се новац усмерио на инвестиције.

Ако би се следила та логика, сличан "рецепт" могао би да се примени и на ЕПС јер је јасно да ова компанија вапи за новцем за инвестиције након енергетске кризе али и хаварија које су се дешавале крајем 2021. године и почетком 2022..

Стручњаци тврде да би уплаћивањем половине добити ЕПС-а у буџет вероватно за државу била благотворна новчана ињекција док би за ЕПС била финансијско исцрпљивање. Годинама уназад, закључно са 2020. када је забележен профит од 11,7 милијарди динара, ова компанија је половину своје добити редовно уплаћивала у републичку касу, поштујући одлуке Владе, што је било науштрб њених инвестиција.

- Штета која би могла да настане због недовољног инвестирања много је већа од краткорочне користи коју држава остварује захваљујући уплатама њихове добити у буџет - наводи се у извештајима Фискалног савета.

Та штета је ескалирала крајем 2021. године, једним делом због грешака тадашњег менаџмента, али и недовољног улагања, због чега је ЕПС често морао да увози струју. Тако је ова фирма због лоших пословних потеза постала нагазна мина за буџет зато што новац, уместо да га користи за инвестиције, пребацује у државну касу. Због такве политике било је логично да у време енергетске кризе дође до "струјног удара" како за грађане тако и државну касу која је морала да крпи штете настале оваквом политиком, а биле су у стотинама милиона евра и то на рачун пореских обвезника.

Управо због такве ситуације Жељко Марковић, стручњак за енергетику и некадашњи директор ЕПС-а, каже да би ЕПС требало да буде ослобођен обавезе уплаћивања у буџет.

- Закон о јавним предузећима налаже да се 50 посто од добити уплати у буџет. ЕПС је ту своју обавезу редовно сервисирао, закључно са 2020. годином када је забележио добит. Након тога, он је 2021. и 2022. године био губиташ и био ослобођен те обавезе. Треба да се зна да постоји и могућност изузећа, коју Влада може да одобри. Моје мишљење је да због ситуације у којој се ова компанија нашла односно потребе великог новца за инвестирање , те обавезе треба да буде ослобођен јер тај новац од нешто више од 40 милијарди за њих може да значи много а за државну касу мало. Државне фирме у благајну трансферишу добар део своје добити и тиме остају без неопходног новца за улагање. Држава мора да мисли и на будућност својих фирми јер њихов развој је немогућ без инвестиција- каже за "Блиц Бизнис" Марковић.

Марковић при том нико не спори законски основ по ком држава, као власник, има права да од ових компанија узима део добити. То раде и друге државе али у ситуацији када су компаније у њиховој ингеренцији инвестиционо заокружиле свој циклус и могу да од своје добити да део дају и држави.

Ево како то изгледа у цифрама:

Добит појединих јавних предузећа у 2022. Износ уплаћен у буџет

-ЈП"Национални парк Копаоник"-11.082.850 5.541.425

-ЈП"Службени гласник"-8.447.592 4.223.796

-ЈП"Пошта Србија"-2.970.000.000 1,480.000.000

-ЈП"Србијашуме"-737.878.000 368.939.000

-ЈП "Србијаводе"-37.752.391 18.876.195

-ЈП "Скијалишта Србије"-242.252.049 121.126.024

-АД ЕМС -8.145.638.186 одлука о расподели још није донета

-АД "Транснафта"-344.385.384 Влада их ослободила уплате због инвестиција

*у динарима, подаци компанија

А.Г.А.

Извор