РАДНА ПРАВА
ПОСЛОДАВЦИМА СЕ ШАЉЕ ПОРУКА ДА СУ ЖИВОТИ РАДНИКА ЈЕФТИНИ, КАЖЕ МАРИО РЕЉАНОВИЋ ПОВОДОМ ЕКСПЛОЗИЈЕ У ТРАЈАЛУ?

Председник удружења Центар за достојанствен рад, Марио Рељановић, за Машину коментарише јучерашњу несрећу у којој је четворо радника повређено, док је један изгубио живот.

Машина
17.01.2024.

Марио Рељановић; Фото: Медија центар

Упогону фабрике експлозива, пиротехнике и хемије "Трајал Корпорације" јуче се догодила експлозија у којој је четворо радника повређено, а један погинуо.

Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда, за Машину наводи да је ово још једна у низу несрећа у којима страдају радници због недовољних мера њихове заштите.

Саговорник Машине истиче да би, без било каквог покушаја прејудицирања исхода покренутих надзорних и истражних поступака, било добро да се овог пута дође до конкретних резултата, односно да се јасно истакне ко је одговоран за несрећу и како је процењена објективна одговорност послодавца, која увек постоји приликом руковања опасним материјама или обављања опасних радних задатака.

Кршење Закона о раду

"Оно што је мени индикативно на први поглед је – ако су наводи медија тачни – да је погинуо младић од 18 година. Поставља се питање како је радник тог узраста могао да ради на нарочито опасним пословима, дакле већ та чињеница показује да поступак процене ризика, као и мере обезбеђења радног простора и радног процеса, нису спроведене или нису спроведене у потпуности у складу са законом", закључује Рељановић.

Упркос новом Закону о безбедности и здрављу на раду радници и раднице су очигледно незаштићени, о чему сте раније могли да читате на Машини.

Преседан који би требало да буде детаљно испитан

"Чак и да само радно место није процењено као место са повећаним ризиком по здравље на којем не могу да се ангажују радници млађи од 21 године у складу са Законом о раду, сасвим је јасно да лице старо 18 година није могло да има било какво претходно искуство у обављању оваквих послова, јер су они забрањени за обављање малолетним лицима", наводи Рељановић.

Како саговорник Машине објашњава, ово је преседан који би требало да буде детаљно испитан: ко је тако нешто дозволио, како је могуће да се опасни послови поверавају лицу које нема искуства, како је извршена процена ризика за ово радно место? Потом би се наравно требало утврдити и како је дошло до конкретне трагедије, односно да ли су прекршени и неки други технички стандарди у обезбеђивању радног простора или у самом процесу рада лица која су се тамо налазила.

"Коначно, морам да још једном нагласим да је прошлогодишње истраживање о кривичној одговорности одговорних лица код послодаваца показало да постоји фактичка некажњивост за овакве пропусте, што је вероватно још један од разлога зашто се они дешавају све чешће", каже Рељановић и додаје да када се догоде трагедије оваквих размера, изузетно је важно показати да држава функционише и да се мора утврдити да ли постоји кривична одговорност.

"Ако се на крају испостави да нико није одговоран ни за ову најновјиу трагедију, и поред тога што већ прелимирани подаци говоре да су постојали значајни пропусти, то шаље јасну поруку осталим послодавцима да су животи радника изузетно јефтини – и свакако утиче на настављање оваквих незаконитих пракси", закључује Рељановић.

Модернизација обављања ризичних послова

Већ годинама стручњаци и синдикати упозоравају да је систем безбедности и заштите здравља на раду у Републици Србији неопходно унапредити.

Све већи број радника ради у нестандардним облицима запошљавања, који не обезбеђују поштовање стандарда рада и радних права прописаних законима, али не омогућава ни стварање простора за унапређење њихових права уопштено.

Рељановић истиче да се у модернизацију обављања ризичних послова у Србији не улаже нимало, иако овакве послове у неким земљама одавно обављају машине.

"Роботизација одређених ризичних послова не само што смањује ризик од несрећа и трагедија узрокованих људским фактором, већ је од велике важности за чување живота радника. Иако се непрестано понавља на нивоу власти да су одређене делатности и индустрије од великог стратешког значаја за војску, полицију, систем одбране, и слично – ништа се не ради на њиховом унапређивању и обезбеђивању повољних финансијских услова за њихову модернизацију. Ако се одређени процеси рада у овим индустријама одвијају на исти начин као пре неколико десетина, или сто година, то довољно говори о ризицима са којима се радници који раде на таквим пословима свакодневно сусрећу", закључује Рељановић.

А.Г.А.

Извор