ЕКОНОМИЈА
ГОДИШЊИЦА НЕИСПУЊЕНОГ ОБЕЋАЊА О ПРОДУЖЕЊУ ПОРОДИЉСКОГ ОДСУСТВА: ДА ЛИ ЋЕ НАЈАВА ДАРИЈЕ КИСИЋ ИКАД ПОСТАТИ СТВАРНОСТ?

К. Бонџулић
11.01.2024.

Фото: Схуттерстоцк/Јелена Станојковиц; Printscreen/YouTube/Republika News

Прошло је годину дана од када је министарка за бригу о породици Дарија Кисић изјавом о продужењу породиљског одсуства обрадовала труднице и мајке широм земље. Ипак, до сада, од ове најаве ни трага ни гласа, ни у закону, нити у обраћањима надлежних.

И док маме на различитим адресама, од домова здравља до портала за родитеље, трагају за информацијом да ли ће се обећано продужење одсуства обистинити, вртићи остају пуни, а породиље у страху да ће због проширења породице остати без посла.

Још у децембру 2022. Кисић је најавила продужетак породиљског одсуства за прво дете са 12 на 15, а за друго са 15 на 18 месеци, и то у првој половини 2023. Средином године већ је било јасно да се на најављене измене закона заборавило, као и на 8,4 милијарде динара, које је требало издвојити из буџета за спровођење поменуте мере.

Осим тога, та изјава изазвала је забуну међу родитељима, с обзиром на то да према Закону о раду, маме и за прво и за друго дете могу бити одсутне годину дана. Прецизније, три месеца за породиљско (месец дана пред порођај и два месеца након) плус девет месеци везано ради неге детета. Из тог разлога мајке добијају позив да се врате на посао пре бебиног првог рођендана, јер се боловање обично отвара од 45 дана до 28 дана пре термина за порођај.

С друге стране, да Србија има проблем са падом наталитета говоре и подаци Републичког завода за статистику, који указују да се у нашој земљи, у периоду од јануара до новембра 2023. бележи пад од 806 живорођених беба, односно 1,4 одсто у поређењу са истим периодом годину дана раније.

Јелена Ћирић-Николић са портала „Бебац“ каже за Данас да маме заиста имају велике проблеме приликом враћања на посао, а додатну потешкоћу представља немогућност уписа у вртић, за који дете треба да има годину дана, а у којима, све чешће – нема места.

&qout;Све је остало на изјави министарке. Та изјава је била довољна да се поремете планови, или дају нове наде мамама које су одржавале трудноћу или планирале проширење породице. С тим у вези, изјава је унела доста немира, и разочарења мајки у систем и државу, посебно јер знамо да је предлог дат зато што многе мајке не могу да упишу децу у вртић по завршетку породиљског, пошто се у већини вртића то ради након првог рођендана. Такође, многи су рачунали да ће се она реализовати, па се мајке константно распитују да ли ће доћи до измене закона, јер су доста наде полагале у то што је министарка најавила", појашњава наша саговорница.

Она додаје да се, уколико дете има здравствених или развојних потешкоћа, породиљско може продужити на додатну негу детета, али на основу мишљења лекарске комисије.

"Продужену негу детета углавном добијају само деца која имају велике развојне потешкоће, а у последње време комисије нису толико великодушне, како је то раније било. Углавном, без обзира да ли је беба проходала или не, маме децу уписују у вртић", поручује она.

Како истиче, делује да постојећи закон додатно дискриминише мајке које су већ у тешком положају након повратка са породиљског, а као решења види или продужење периода породиљског одсуства, или скраћење старосне границе за упис у вртиће, у којима сада нема места.

"Оне када се врате на посао, углавном још увек доје. Осим тога, женама се након повратка са породиљског или деградира плата, позиција на којој су биле или им се даје отказ. Тако да се ствара још већа неравноправност на тржишту рада, због тога што не постоји могућност да се мајчинство усклади са радом. А сада и додатно, јер послодавци гледају да ли жене имају у плану да оснивају или проширују породицу. Још када су младе мајке, то им подразумева одсуство са посла због болести детета, па се и ту ствара дискриминација", указује Ћирић-Николић.

Фото: Pixabay/Lisa Runnels

То за Данас потврђује и Нада, мајка деветомесечног дечака, која је добила позив да се врати на радно место када њено дете напуни 11 месеци. Иако би, како каже, могла отићи на неплаћено одсуство, то повлачи страх од останка без посла, односно, могућности да јој приватни послодавац не продужи уговор о раду.

"Беба може да крене у вртић тек када напуни годину дана, и то уколико буде имало места. До тада, не бих имала коме да га оставим на чување, а додатни проблем представља и чињеница да још увек сиса. Чување беба жене наплаћују између 300 и 500 динара по сату, што је за плату од 450 евра превисока цифра на месечном нивоу. Такође, детету између осмог месеца и годину дана расту зубићи, има болове, учи да хода, и потребна му је мајка", каже наша саговорница.

Она додаје да се све њене колегинице распитују поводом најаве министарке Кисић, јер већина њих има старије родитеље који не би могли осам-девет сати да чувају мало дете, с обзиром на то да и очеви морају да раде. Као додатни проблем истиче и компликовану процедуру продужавања одсуства и неизвесност да ли ће бити одобрено, посебно у мањим местима, одакле мајке морају путовати у већи град ради одласка код лекара специјалисте и пред комисију.

С друге стране, Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку, става је да продужење породиљског одсуства није оптимално решење, већ да је неопходно средити систем, тако да мајке децу могу сместити у јаслице или имати средства да плате приватну негу за своју бебу.

"Породиљско одсуство је само код нас регулисано на период од годину дана, а у Европи су та решења различита. По дужини одсуства ми смо већ у врху европских земаља, јер постоје развијеније земље где оно траје четири, шест, осам или више месеци. Међутим, у тим земљама је систем сређенији. Ако држава жели да повећа наталитет, то је легитимно, али не може ту функцију потпуно пребацивати на фирме. Проблем је што је особи која са посла одсуствује годину или годину и по дана тешко да се адаптира, јер се много тога на послу промени", појашњава наш саговорник.

Он додаје да за послодавца није добро да запослени одсуствује дуго, јер, како каже, његов учинак опада, што даље повлачи веће трошкове, а самим тим и инфлацију, док уједно смањује конкурентност земље.

"Сваки непродуктивни рад мора бити попуњен продуктивним, а та разлика се урачунава у цену финалног производа или услуге. Када је запослени дуго одсутан, послодавац долази у ситуацију да мора да га шаље на обуке, и месецима ради на томе да се врати на оптималан радни учинак. Зато би било боље да држава, уместо што продужава породиљско одсуство, додатно из буџета обезбеди средства за мајке, да могу да ангажују помоћ у чувању деце или да их упишу у приватни боравак. Француска, на пример, смањује пореско оптерећење зараде и оставља разлику зараде породиљи и њеној породици до четврте године. Тако би запослени био безбрижнији, не само кад се врати на посао, већ и у наредном периоду рада", појашњава Рајић.

На питања Данаса зашто измене Закона о раду по овом питању нису спроведене у 2023. години, и да ли се продужење породиљског одсуства може очекивати у току текуће, Министарство за бригу о породици и демографију није одговорило.

Коментар на ову тему није имала ни Татјана Мацура, председница Удружења Маме су закон и кандидаткиња на листи "Александар Вучић – Србија не сме да стане".

Како је појаснила, поменута измена тицала би се Закона о раду, о чему не би да говори док се не формира нова влада.

"Не могу Вам сада ништа рећи док се не конституише Скупштина и нова Влада. Таква измена је део измене Закона о раду, не могу сада апсолутно ништа рећи док не видимо шта и како, не бих да дајем сада изјаву тим поводом", објаснила је Мацура.

Подсећамо, према актуелном Закону о раду, одсуство за рађање првог и другог детета сада траје 12 месеци, а трећег и четвртог две године.

Извор