ЕКОНОМИЈА - КАДА МОЖЕМО ДА ОЧЕКУЈЕМО ПАД КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ?

М. О.
03.01.2024.

Фото: К. Бонџулић/Данас

Након неколико година рекордно ниских каматних стопа у свету и у Србији, па следствено и ниских профита, банке су у прошлој години све наплатиле.

Банке у Србији су у првих девет месеци оствариле добит од 865 милиона евра, више него у целој 2022. која је иначе била врло добра година за банке. Банке су толико зарађивале да су владе неких земаља одлучиле да им уведу порезе на екстрапрофит у различитим облицима. Народна банка Србије и Влада нису се одлучиле за тако нешто, али је централна банка ограничила каматну стопу на стамбене кредите индексиране у еврима што ће према оцени НБС коштати око 10 одсто процењене добити банкарског сектора. А како су банке дошле до толиког профита и да ли можемо очекивати да каматне стопе коначно ове године почну да падају? Како објашњава економиста Ђорђе Ђукић, раст профита банака у прошлој години је последица раста каматних стопа на кредите знатно изнад раста каматна на штедњу.

"Извор профита банака је то што каматне стопе на штедњу заостају за инфлацијом и стопом раста, док активне каматне стопе, које банке наплаћују на кредите, расту знатно брже. Другим речима, банкарске маргине, разлика између пасивних и активних каматних стопа, расту. Регулатори у неким државама су реаговали порезом на екстра профит", оцењује Ђукић. Он додаје да би и ова година могла бити добра за банкаре уколико би се насатвила политика високих каматних стопа ЕЦБ. "Ако од марта будемо имали нови талас раста каматних стопа, профити банака биће још већи. Банке у Централној и Источној Европи остварују принос на капитал већи од 12 одсто што је незамисливо у старим чланицама ЕУ. Управо 12 одсто приноса на капитал многе групације наводе као стратешки циљ у овом региону", каже Ђукић додајући да су веома спорим повећањем каматних стопа на штедњу штедише заправо опорезоване. "Ко има велике штедне улоге бежи у некретнине или злато, али обе су непродуктивне инвестиције. Код нас се ради се о својеврсној уцени штедиша, јер немају у шта да улажу. Додуше за оне најбогатије не бринем, има много инвестиционих фондова у свету у које се може уложити, али страдају мале и средње штедише којима се изједа супстанца и то годинама. Каматне стопе на штедњу су готово једнаке онима у ЕУ, иако Србија није ни близу ЕУ, али су зато каматне стопе на кредите далеко веће&quoz;, напомиње Ђукић.

Фото: Shutterstock/lovelyday12

Он указује и на ефекат страха, због ког грађани држе паре у банци и то по виђењу, како би у случају нужде могли одмах до њих да дођу, а по цену тога да не добијају скоро никакав принос на њих. То омогућава још већи профит за банке, јер им смањује трошак камата. Цена највећег дела кредита код нас заправо зависи од политике Европске централне банке и висине њене каматне стопе. Већина дугорочних кредита је везана за еурибор, а на њега утиче политика ЕЦБ. Тако је еурибор са 2,7 одсто почетком прошле године дошао до 3,9 одсто на крају године, а од половине септембра до пред крај године био је изнад четири одсто.

Каматне стопе зависе од инфлације

Опет, висина каматне стопе директно зависи од тога колика је инфлација. Што је виша инфлација, централна банка мора више да диже камату и да је дуже држи тако високу. Према пројекцијама Европске централне банке са последњег састанка из децембра прошле године, просечна инфлација у 2023. је 5,4 одсто, а очекује се њено смањење на 2,7 одсто у 2024. години, даљи пад на 2,1 одсто у 2025. да би 2026. пала на 1,9 одсто. Треба рећи да је циљ ЕЦБ да инфлација буде два одсто. Иако је инфлација у Европи у паду, одбор гувернера ЕЦБ је оценио да је она и даље „сувише висока сувише дуго". Владимир Васић, финансијски стручњак и бивши генсек Удружења банака Србије истиче да би наша инфлација могла следеће године да буде око пет одсто, а у 2025. да падне на око 2,6-2,7 одсто. "У ЕУ се очекује да би тек у 2026. години могла да падне испод два одсто. А од инфлације зависе и мере централних банака. И ЕЦБ и НБС су прескочиле повећање каматних стопа на последњих састанцима, али их нису ни смањили, Чекају да виде како ће досадашња монетарна политика утицати на инфлацију. Еурибор је мало испод четири одсто и тромесечни и шестомесечни еурибор су јако слични што указује да банкари не очекују значајно смањење каматних стопа за сада. Очекујем да ће тек 2025. године бити неких олакшања по питању каматних стопа", оцењује Васић.

Извор