ЕКОНОМИЈА
ЗАШТО ВЛАДА СРБИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ НЕЋЕ ДА ОСЛОБОДИ АКЦИЗЕ НА ДИЗЕЛ?

К. Бонџулић
22.11.2023.

Фото: Shutterstock/Мануел Милан; Alexandros Michailidis; (BETAPHOTO/ДРАГАН ГОЈИЋ)

На девети дан протеста пољопривредника, домаћи паори одлучили су да се састану са премијерком Аном Брнабић, како би разговарали о њиховим захтевима, који се, на првом месту тичу уређења тржишних берзи и скидања акцизе са дизел горива. Представници четири пољопривредна удружења отишли су на преговоре са премијерком у Владу Србије, где им је обећано делимично испуњење захтева. Како за Данас каже пољопривредник Милета Сланкаменац из Иницијативе за опстанак пољопривреде, ово је био састанак са циљем да се спусте тензије и удаљи од реторике да су протести политизовани.

Наш саговорник истиче да конкретни договори и одлуке тек следе, на следећем састанку који ће у недељу бити одржан у Кисачу, где ће на преговоре доћи премијерка и министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Говорећи о епилогу првог састанка, Сланкаменац каже да су надлежни, осврћући се на захтеве пољопривредника, најавили рад на уређењу робне берзе, односно, на увођењу терминске продаје.

"Увиђено је да постоји могућност терминске продаје, и на томе ће се радити. Садашња Продуктна берза у Новом Саду не обавља ту врсту поступака који су потребни за стварање терминске робне продаје. За поменуто је потребна измена закона, али због избора – тренутно није могуће. У међувремену, до тада би тај посао могла да обавља Београдска берза. Такође, договорено је да ће у недељу бити састанак у Кисачу, и новинари ће моћи да буду присутни", каже Сланкаменац.

Када је реч о захтеву од 35.000 динара по хектару, пољопривредници су од владе добили понуду да 18.000 динара примају директно, а осталих 17.000 динара кроз рачуне за семе, ђубриво, хемију и друге потрепштине везане за обрадивост земље.

Ипак, надлежни нису дали назнаке да ће у наредном периоду пољопривредници бити ослобођени акцизе на дизел гориво, на свим пумпама, што је, између осталог, био и један од главних захтева протеста. Наиме, предложено им је да они који имају агрокартице НИС-а могу да купују дизел за 179 динара уз рефакцију од 50 динара, а они, којима је ова пумпа далеко, гориво плаћају по редовној цени и такође добију рефундацију од 50 динара

Дизел без акцизе – превелики трошак за буџет

Због чега Влада Србије и Министарство пољопривреде за већину захтева предлажу решење „на пола пута“, осим за ослобађање пољопривредника акиза на гориво, за Данас појашњава почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић, који каже да су у позадини такве одлуке, два разлога. Први је, како истиче, то што су акцизе сигуран прилив у буџет, те стога, држава није спремна да их се одрекне.

"То би био сувише велики трошак за буџет, јер је неизвесно колико би пољопривредницима било потребно дизела. Зато тежи да јој тај приход остане приличан, јер су код нас акцизе знатно веће него у великом броју земаља. Наиме, у Србији дизел не би ни био много скупљи у односу на земље окружења, да немамо високе пореске обавезе. Неослобађање пољопривредника од истих потенцијално може бити страх од пада буџетског прихода. Рачуна се да ће увек да дође толико пара, јер је приход од деривата увек известан. Људи не могу да престану да возе, пољопривредници и цела привреда не могу да не користе дизел", појашњава Атанацковић.

Наш саговорник додаје да је други разлог то што није лако одредити које количине дизела, које пољопривредник треба да потроши, јесу реалне. "Раније се дешавало да пољопривредници, који не обрађују земљу, на основу хектара добију значајне количине дизела, па су га продавали. Тешко је направити евиденцију коме заиста треба дати плави дизел и у којој количини", додаје Атанацковић.

Фото: ЕПА-ЕФЕ/YURI KOCHETKOV

С друге стране, осврћући се на дугорочан захтев који се тиче робне берзе, агроекономски аналитичар Жарко Галетин истиче да му је драго што пољопривредници сада, осим новчаних захтева, желе да се ради и на системским решењима, која би допринела бољој организацији и статусу пољопривреде.

"Раније су протестима углавном тражили једнократне мере, или повећање цена, интервенцију државе да откупи производе, што је већ виђен сценарио. Све то је доказ да имамо неуређено тржиште, између осталог, и берзанско, које је законски и институцијално недоречено и недефинисано. Закон о робним берзама тренутно не препознаје терминске хартије од вредности, што је један од захтева пољопривредника. Ипак, наши паори нису до краја едуковани о томе шта значе термински уговори попут "фјучерса". То значи да у овом тренутку немамо законски основ да на робним тржиштима уређујемо терминско тржиште, што значи да је потребно донети измене и допуне постојећег Закона о робним берзама, или донети нови закон. Ипак, то је сада немогуће, јер је Скупштина распуштена“, појашњава наш саговорник.

Галетин додаје да други проблем представља чињеница да домаћи пољопривредници често користе податке са иностраних берзи, што не представља робу у физичком смислу, већ „фјучурс“ уговори, са терминима доспећа у неком наредном периоду.

"Оно што стоји у извештају страних берзи је тржишно очекивање за период у наредна три месеца, те стога цене нису упоредиве са тренутним код нас", напомиње овај агроаналитичар.

Напослетку, Влада Србије је на састанку изнела захтев да пољопривредници престану са протестима, на шта су паори делимично пристали.

"Влада је инсистирала да се склонимо са улица, рекли смо да ћемо релаксирати блокаде. Ипак, остајемо на путевима док не видимо коначна решења", каже Сланкаменац.

Подсећамо, Предлогом буџета за наредну годину предвиђена су издвајања за пољопривреду у износу од 105 милијарди динара, плус додатних 14 милијарди динара који ће се вратити пољопривредницима кроз рефакцију акциза за гориво у износу од 50 динара по литру.

Такође, дуплирана су давања по хектару, са 9.000 на 18.000 динара, повећане су премије за млеко са 15 на 19 динара по литру, субвенције за козе, јарчеве, овце и овнове са 7.000 на 10.000 динара, као и субвенција по кошници са 800 на 1000 динара.

Повећане су и субвенције за квалитетне приплодне млечне краве са 25.000 на 40.000, крмаче са 15.000 на 18.000, кокошке лаког типа са 100 на 140 динара и кокошке тешког типа са 60 на 100 динара.

Извор