БЛИЦ / БИЗНИС
РАДНИЦИМА У РЕГИОНУ ПРИЛИКОМ ОДАБИРА ПОСЛА НАЈВАЖНИЈА И ДАЉЕ ПЛАТА: ЕВО КО НАЈМАЊЕ БРИНЕ ЗА ОТКАЗ

Према истраживању Инфостуда и партнерских портала из региона, које је спроведено током овогодишњег сајма послова, радницима је данас приликом одабира посла најважнија висина плате.

Марица Јовановић
21.11.2023.

ФОТО: SHUTTERSTOCK / RINGIER

У истраживању је учествовало преко 6.600 испитаника, од којих је више од 2.500 било из Србије. Међу домаћим испитаницима је било 54% запослених, 40% незапослених и 6% који се још увек школују.

Плата пресудна за избор посла

Иако су годинама на првом месту фактора за одабир посла били међуљудски односи, од прошле године инфлација је очигледно учинила своје, те је висина плате постала најважнији фактор (66 % испитаника). Добри међуљудски односи су и даље веома важни и налазе се на другом месту са 64%. Иако значајно мање, на трећем месту налази се могућност учења и напредовања са 38%, а радно време је на четвртом месту (30%). Сигурност посла је истакао тек сваки пети испитаник (21%).

Висина зараде и добри међуљудски односи су на првом месту свим становницима у целом региону.

Знањем и мотивацијом до посла

Испитанике истраживања смо питали шта је по њиховом мишљењу најважније за добијање посла, односно чиме могу освојити потенцијалног послодавца. Највише наших испираника сматра да су то знања и вештине (31%), а потом и њихова моивација и жеља за запослењем (22%). Претходно радно искуство је истакло 16% испитаника, а 10% је навело да су то добри контакти и познанства. Занимљиво је да је свега 7% навело страначку припадност као пресудни фактор за добијање посла.

ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА/

Запосленима најважнија плата

Ако посматрамо стање у региону, испитаници из Словеније највећу предност дају радном искуству, док је Македонцима ипак пресудна мотивација и воља за запослењем.

Очекивана зарада за 140 евра виша од прошлогодишње

Када је реч о прижељкиваној заради, највећи број испитаника из Србије у просеку очекује 1.000 евра, док је прошле године очекивање било преко 100 евра мање и износило је 860 евра.

Свега сваки пети испитаник је добио повишицу ове године (23%), док је њих 11% добилло корекцију условељену инфлацијом. Са друге стране чак половина испитаника није добила повишицу нити је очекује, док 16% очекује да ће добити повишицу до краја године.

У последњих годину дана посао је променило најмање људи из Србије (38%) и Босне и Херцеговине (34%) , док се посао у овом периоду највише мењали Хрвати (44%) и Македонци (43%).

Са друге стране у наредних годину дана највише планирају промену посла наши грађани и Хрвати (чак 68%), док у најмањој мери то желе учинити Словенци (17%).

За губитак посла најмање страхују Словенци и Македонци

Иако је страх од губитка посла и даље у паду, он је највише присутан међу грађанима Србије (27%), док је најмање присутан међу грађанима Северне Македоније и Словеније (свега 17%).

С обзиром на турбулентне године иза нас, у складу са економској ситуацији, мења се и тржиште рада. И док смо до сада сведочили великом расту активности и потражњи за радном снагом, у наредном периоду ће се тај раст вероватно успорити. Највећи број испитаника из наше земље (64%) сматра како ће се неки послови тражити више, а други осетно мање, , док их 15% сматра како ће број отворених радних места у наредном периоду бити мањи. Пандемија је омогућила рад од куће, па смо тако у протеклим годинама били сведоци како је већина запослених којима је посао то омогућавао радила од куће. Сада, када су се активности вратиле у нормалу и епидемије се готово нико ни не сећа, имамо прецизнију слику како ће ствари функционисати. Као и прошле године, две трећине испитаника (57%) у нашој земљи наводи да им позиција не дозвољава рад од куће, док 23% њих иако им посао дозвољава рад од куће ипак су се определили за рад из канцеларије. Свега 8% испитаника ради у потпуности од куће, док 12% послује по хибридном моделу рада.

Лоша репутација домаћих приватних компанија

Као и претходних година, када би бирали компанију према типу власништва испитаници из Србије би најрадије одабрали приватну компанију у страном власништву (34%), а у најмањој мери приватну компанију у домаћем власништву (15%). Четвртина испитаника наше земље би најрадије радили као предузетници, док сваки пети испитаник би радио за државно предузеће.

Сличан тренд је присутан у свим земљама региона, сем Словеније где највећи број испитаника ипак бира рад у домаћим приватним компанијама.

Изостају повратне информације о исходу конкурса

Од незапослених испитаника из Србије, трећина је незапослена 3 месеца или мање, 17% је без посла између пола године и годину дана, док чак 12% њих чека на посао дуже од 5 година. Више од половине незапослених (52%) тражи било какав посао, без обзира да ли је реч о послу у струци или ван ње, док 39% чека посао искључиво у струци.

Иако смо сведоци да је до радника све теже доћи, ситуација од претходних година се није променила тако да и даље кандидати не добијају одговор послодаваца на пријаву за посао. Чак 42% кандидата каже да ретко добије повратну информацију, док сваки четврти истиче да скоро никад не добије никакав одговор. Свега 13% њих каже да одговор стигне често или увек.

У којој мери је ово лоше за репутацију компаније говори и податак да ће испитаници избегавати да се поново пријаве на оглас у компанији где нису добили повратну информацију (54%), а компанију ће негативно коментарисати пријатељима и породици (19%). Ипак са друге стране, скоро 35% каже како неодговарања на пријаву за посао не утиче на њихово мишљење о компанији.

Млади преко праксе стижу до првог посла

Од испитаника који се још школују, највећи број њих из Србије (43%), верује да ће нови посао пронаћи у року од 3 месеца након завршетка школовања, док 5% њих већ чека посао или већ раде. Свега 15% верује да ће потрага за послом трајати од 3 до 6 месеци. Како би стекли неко радно искуство пре правог запослења млади су спремни да иду на праксу (77%) или да раде хонорарно (51%), док је сваки пети испитани спреман и на волонтирање.

Охрабрујућа чињеница је да чак 36% младих тачно зна чиме жели да се бави. Знатно мањи број њих (4%) нема јасну представу чиме жели да се бави након завршеног школовања, док чак 60% испитаника није у потпуности сигурно у ком смеру жели да крене, али имају одређену визију онога чиме желе да се баве.

Извор