ЕКОНОМИЈА
ШТА МОЖЕ ДА СЕ КУПИ ЗА ПОШТАРСКУ ПЛАТУ У СРБИЈИ?

Н1
19.11.2023.

Shutterstock/1000 Words

Просечна плата у Србији износи 86.112 динара. Половина запослених у целој земљи ради за мање од 66.401 динар. Пошта тражи нове поштаре нудећи им плату од 60.000 динара, а постојећи им раде – за око 50.000 динара. Истовремено, држава је израчунала да за трочлану породицу за месечну потрошачку корпу треба – више од сто хиљада динара.

Кад се саберу све плате исплаћене у Пошти Србије за годину дана и направи „школски“ просек, дођемо до 57.000 динара зараде по запосленом на нивоу целог јавног предузећа. У овај износ, наравно, урачунате су и оне највише плате, попут директорске, која добро премашује 200.000 динара. Потписници Декларације о плати за живот још прошле године навели су да је за достојанствен живот потребно око 115.000 динара, што омогућава месечно покриће трошкова хране, становања, одевања, транспорта, образовања, здравства (уколико се плаћа) и омогућава одвајање мале количине новца са стране за непредвиђене трошкове или штедњу.

Поштари који су у обустави рада од 24. октобра траже повећање плата од 30 одсто, не пристајући ни на једну, па ни последњу понуду од 10 плус 10 одсто повећања коју је у њихово име са Владом потписало три синдиката, док су три одбила да иду на састанак. Да ли ће се нешто променити уколико премијерка прихвати позив који су јој упутили ови радници – за састанак у недељу – остаје да се види. И док постојећим поштарима који протестују тражећи побољшање услова рада стижу суспензије, Пошта расписује конкурс тражећи нове поштаре, достављаче, возаче и шалтерске раднике. Нуди почетну плату од 60.000 динара, док им постојећи, искусни радници, раде за десетак хиљада динара мање. Према подацима из Извештаја о степену реализације програма пословања Поште Србије за првих девет месеци ове године, плате у овом јавном предузећу се крећу у распону од 45.273 динара, колико износи најнижа појединачна зарада па до 148.037 динара, колико износи највиша зарада која не укључује пословодство.

Плате директора су значајно веће.

Најнижа плата у руководству Поште је 110.697 динара, а највиша, коју прима директор Зоран Ђорђевић је 248.324 динара.

У ове плате које је Пошта приказала у свом извештају урачунат је и топли оброк, регрес и увећање по основу минулог рада за десет година радног стажа.

фото Амир Хамзагић/АТАImages

Вредност просечне потрошачке корпе за трочлану породицу је у августу ове године (последњи доступан званичан податак) била 100.157,59 динара, на нивоу целе Србије.

Постоје градови где су трошкови живота скупљи, па је овај износ и већи: Београд 104.138,38 динара, Нови Сад – чак 112.153,35 динара, Панчево и Зрењанин (нешто више од 109.000 динара), Суботица (107.318,70 динара), Сремска Митровица (105.538,91 динар).

Најнижа вредност потрошачке корпе је у Лесковцу, али то, на жалост, не значи да су у тој општини најјефтинији услови живота, пошто је просечна зарада у том граду испод просека Републике, па је и даље потребно више од једне просечне плате да би се купила храна за трочлану породицу и платиле дажбине, тачније – 1,35.

А шта има у тој месечној просечној потрошачкој корпи за коју поштар треба да ради цела два месеца, а која је недостижна и за оне са већом платом – просеком на нивоу државе?

Просечна потрошачка корпа рачуна да трочлана породица – двоје одраслих са дететом – поједе за цео месец један килограм тестенине, 800 грама грашка, 800 грама бораније, 300 грама качкаваља, 700 грама јунетине, четири килограма свињетине, 4,5 кг пилетине, 1,5 кг банана, пола килограма бурека и др. Док на храну месечно иде више од 40.000 динара, за трошкове становања и комуналија предвиђено је 20.329,53 динара, за ресторане и хотеле 1.184,89 динара.

На списку су, између осталих, и трошкови за здравство тек нешто већи од 3.000 динара месечно, 3.396,25 динара за одећу и обућу, али и – 506 динара месечно на име образовања (детаљни састав просечне потрошачке корпе погледајте овде).

А поштарска плата покрива само пола овакве корпе.

Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда, недавно је за портал Н1 рекао да постоје статистички прорачуни који могу да дају одговор на питање колико је просечној породици потребно за нормалан живот у неком просеку трошкова које једна породица може, односно мора да има.

Свакако да ће, како је додао, појединачни трошкови зависити од специфичних потреба конкретне породице, околности живота, здравственог стања, узраста деце…

Рељановић је истакао да ни минимална, ни просечна потрошачка корпа нису статистичке категорије које се везују за препоручену потрошњу, већ показују колика (каква) је потрошња најсиромашнијих у Србији (минимална корпа) односно средњег имовинског сталежа (просечна корпа). "То су количине и врсте намирница које се троше у одређеном слоју становништва, а не препоручени износи да би неко живео "просечно". Самим тим је и структура такве корпе поражавајућа јер показује низак стандард чак и оних који располажу просечним буџетом у Србији", навео је Марио Рељановић. Концепт "Плата за живот"заснива на покрићу уобичајених трошкова исхране, становања, здравствене заштите, одеће и обуће, превоза и образовања, као и да укључује око 10 одсто додатног новца за непредвиђене трошкове.

Он је истакао да, у односу на прорачуне рађене пре само годину, или две, треба узети у обзир и реалан раст трошкова живота, пошто су многи производи који су саставни део уобичајене свакодневне потрошње значајно поскупели.

Тако је плата за живот пре годину дана износила око 115.000 динара, тачније – 114.752 динара.

Данас, годину дана касније, овај износ може бити само већи, с обзиром на растућу инфлацију која је почела да се смањује тек од априла 2023, после мартовске међугодишње стопе од 16,2 одсто.

Инфлација у октобру ове године, у односу на октобар прошле, износи 8,5 одсто.

Извор