РАДНА ПРАВА
НЕПОВОЉАН ПОЛОЖАЈ МЛАДИХ НА ТРЖИШТУ РАДА У СРБИЈИ

Резултати нове студије Удружења за радна права жена „Роза” указују на изуезетно несигуран положај младих на тржишту рада у Србији који највише проистиче из њихове неинформисаности. Кроз разговор са Теодором Гавриловић, једном од ауторки ове студије, сазнали смо који су кључни проблеми са којима се млади сусрећу и како њихов положај може да се унапреди.

Машина
15.11.2023.

Илустрација; Извор: Ausbildung bei MWM / Flickr

Удружење за радна права жена "Роза" јавности је представило студију „Шта треба да знаш пре изласка на тржиште рада – унапређење положаја младих“ која служи као база и препорука за креирање циљаних образовних програма и политика које би омогућиле младима боље разумевање њихових радних права, а самим тим и унапређење њиховог положаја на тржишту рада кроз превенцију кршења радних права услед недовољне информисаности.

Недостатак информација о радним правима међу младима често представља додатан изазов већ на самом почетку ступања у свет рада. Рад је релевантна тема за младе и већина младих има прилику да кроз формално и неформално образовање научи на који начин најбоље да се "прода" на тржишту рада, било то кроз писање ЦВ-а или интервју са послодавцем. Како заштитити себе – о томе ни речи.

Теодора Гавриловић; Фото: Медија центар Београд

Разговарали смо са Теодором Гавриловић из удружења "Роза" о томе ко би требало младе да упозна са њиховим правима пре изласка на тржиште рада.

"Младе људе би о радним правима пре изласка на тржиште рада требало пре свега да информише школа, а онда и Национална служба за запошљавање. Све информације које млади сада добијају се односе на писање ЦВ-а, представљање послодавцу, али се не говори о радним правима, врстама уговора, спречавању принудног рада и трговине људима у циљу радне експлоатације", за Машину каже Гавриловић.

Саговорница Машине објашњава да када млади изађу на тржиште рада пре свега се сусрећу са несигурним запослењем или прекарним облицима рада. Не знају своја права у односу на то који уговор потпишу, дакле не знају разлику између радног ангажовања и запослености.

Прекарност рада код младих у Србији

"Деси нам се врло често да нам се јаве у Розу мислећи да су добили отказ, а онда се испостави да су потписали пирвремено-повремени уговор који је само истекао. То незнање представља највећи изазов младима", објашњава коауторка студије.

Облици рада код младих запослених у Србији

Истраживање које је ово удружење спровело доказује и да су млади на тржишту рада у Србији су у знатно неповољнијем положају од младих у ЕУ, у погледу статуса на тржишту рада. Тек четвртина младих старости 15-24 године је запослена у односу на нешто више од трећине њихових вршњака у ЕУ, при чему је у Србији израженији родни јаз у стопама запослености.

Млади на тржишту рада у Србији у односу на ЕУ

Међу запосленим радницама/цима више од половине има несигурно запослење, а највећи број њих као разлог зашто раде на пословима са ограниченим трајањем наводи немогућност да нађе сталан посао. Прекарност је заступљенија код девојака него код младића. Већина младих радница и радника ради у занимањима нижег социоекономског статуса.

Како Гавриловић наводи, млади нису претерано заинтересовани за тему радних права, али се заинтересују када чују примере кршења права у пракси. Резултати анкета које су спроводиле претходне три године иду у прилог овоме јер готово 100 одсто младих сматра да су ове теме за њих релевантне. Као најфрапантнији резултат истраживања саговорница Машине наводи да међу младима уопште не постоји познавање тога шта је рад на неодређено, док са друге стране веома добро препознају шта је рад на црно.

"То нам говори да су млади много више упућени на веома несигурне, а веома мало на најсигурније облике рада које имамо у Србији", закључује Гавриловић.

Нову публикацију удружења "Роза" можете пронаћи на овом линку.

А.Г.А.

Извор