ДРУШТВО - СВЕ МАЊЕ СУДСКИХ ПРОЦЕСА ПРОТИВ ЛЕКАРА ЗБОГ НЕСАВЕСНОГ ПРУЖАЊА ЛЕКАРСКЕ ПОМОЋИ
ОД 18 ПОСТУПАКА ДО САМО ЈЕДНОГ ГОДИШЊЕ: ЗАШТО СУ ПАЦИЈЕНТИ ОДУСТАЛИ ОД ИДЕЈЕ ДА НА СУДУ ТРАЖЕ ПРАВДУ ЗБОГ ЛЕКАРСКЕ ГРЕШКЕ?

Јелена Чоловић
15.11.2023.

Фото: Shutterstock

Само један судски поступак у ком се лекар сумњичи за кривично дело „Несавесно пружање лекарске помоћи“ покренут је у Србији 2022. године. Десет година раније покренуто је 18 поступака за исто кривично дело током само једне године. Зашто су пацијенти одустали од идеје да на суду траже правду због лекарских грешака?

Апелациони суд у Београду укинуо је пре неколико дана другостепену пресуду анестезиологу Станоју Глишићу, који је правоснажно осуђен на три године затвора због смрти трогодишње Ање Граховац. Предмет је враћен на поновно суђење. Ања Граховац је оперисана 21. маја 2007. године од катаракте на клиници "Перфекта", а преминула је две недеље касније, услед оштећења на мозгу изазваних мањком кисеоника при операцији.

Иако је прошло 16 година од тад, није утврђено ко је одговоран за смрт девојчице.

Савршен сценарио би био да су сви пацијенти задовољни лекарима и да су сви здравствени радници савесни и професионални па се лекарске грешке не дешавају или су изузетно ретке. Међутим, далеко смо од тога.

Само током прошле године Одељењу здравствене инспекције Министарства здравља стигло скоро 600 притужби пацијената које су се односиле на сумњу да је начињена лекарска грешка. Од тога је 14 узето у разматрање, а остале су одбачене као неосноване. Иако број притужби здравственој инспекцији није мали, током исте године покренут је само један поступак пред судом због несавесног лечења и то пред Основним судом у Сремској Митровици (захтеви за приступ информацијама од јавног значаја послати су судовима током маја 2022)

Постоји више разлога због којих се из године у годину све мање грађана одлучује да кривично гони здравствене раднике. Један од њих је измена Законика о кривичном поступку којом је предвиђено да грађани више не могу да подносу приватну тужбу против здравствених радника због несавесног пружања лекарске помоћи, већ то чини тужилаштво.

Нове одредбе Закона почеле су да се примењује од октобра 2013. године. Уочен је нагли пад покренутих поступака због несавесног лечења након што је измењени Закон ступио на снагу.

Пацијент који је оштећен или незадовољан лечењем може само да поднесе кривичну пријаву тужилаштву, а након тога су му руке везане. Тужилаштво обрађује пријаву и одлучује да ли ће је одбацити или подићи оптужницу пред судом. Судећи по досадашњој пракси у највећем броју случајева пријаве бивају одбачене.

Београд и Нови Сад су градови пред чијим судовима је вођен највећи број поступака за поменуто кривично дело у периоду 2012-2019. године.

Фото: Ј. Ч./ФСЋ

Међутим, током последње три године у овим градовима није покренут ниједан поступак због несавесног лечења. На основу података добијених путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја (захтеви су послати тужилаштвима током маја 2022. године) утврдили смо да су основна јавна тужилаштва у овим градовима одбацила готово 80 одсто пристиглих кривичних пријава за поменуто дело, а осталих 20 одсто је у поступку доказних радњи. Статистички подаци показује да у Србији пацијенти који науме на суду да траже правду због несавесног лечења најчешће остаје празних шака. Од 2012. до 2022. године око 15 одсто случајева је завршено осуђујућом пресудом и исто је толико ослобађајућих пресуда.

Међутим, у скоро 44 одсто ситуација поступци су окончани тако што је суд одбацио оптужни предлог тужилаштва због застарелости, недостатка доказа или је оштећени одустао. Такође, у 21 одсто случајева спис предмета је враћен истражном одељењу или прослеђен вишем тужилаштву на надлежност. Јелена Симић, професорка Правног факултета Универзитета Унион која се у докторској дисертацији бавила процесуирањем лекарских грешака, истиче да је наша судска пракса веома неразвијена када је о овом питању реч. Она сматра да судије треба више да се едукују о тој области, али то се односи и на тужиоце и адвокате.

– Позитивни примери су Немачка, Аустрија и Швајцарска. Судије које тамо суде у овим случајевима имају завршен и правни и медицински факултет. Код нас су судије углавном сведене на мишљење вештака лекарске струке. Ми немамо специјализована судска већа која би се бавила предметима из области медицинског права, каже Симић. Она додаје да део проблема лежи и у судским вештацима који су и сами лекари па не желе да сведоче против колега.

– Наши вештаци медицинске струке прихватају да вештаче и случајеве за које нису компетентни. Дешавало се, нажалост у нашој пракси, да вештак коме је истекла лиценца вештачи у случају лекарске грешке. То није добро. Често вештаци у својим исказима нису објективни, а њихов рад нема ко да контролише, каже Симић.

Пацијенти који желе на суду да докажу кривичну одговорност лекара поред поменутих препрека често су лошег здравља па им и та околност не иде на руку. Такође, судски систем у Србији је свакако тром и спорови дуго трају.

Све ове околности обесхрабрују пацијенте да се боре за своја права у ситуацијама када верују да је здравствени радник направио пропуст. Мали проценат случајева који дођу до суда и још мањи проценат осуђујућих пресуда наводе на закључак да чак и ако здравствени радник несавесно обавља посао, мале су шансе да ће за то одговарати.

Извор