ДРУШТВО
ДА ЛИ СУ ПРОСВЕТАРИ ПОСЛЕ ЈУЧЕРАШЊЕГ ПРОТЕСТА БЛИЖИ ШТРАЈКУ?

В. Андрић
27.09.2023.

Фото: Данас/Весна Андрић

Иако је 9. октобар фигурирао као датум када би просветни радници могли да ступе у законски штрајк, са скраћеним часовима на 30 минута, сада је извесно да штрајк тог дана неће почети. А хоће ли га уопште бити, зависи од исхода преговора са Владом Србије и одлука које буду донели репрезентативни синдикати образовања.

Након јучерашњег протеста у Београду синдикати нису корак ближе најављеном штрајку, јер очекују да их премијерка Ана Брнабић позове на наставак преговора у првој недељи октобра.

Будући да по закону штрајк у просвети мора да буде најављен 10 дана раније, и председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић и председник Гранског синдиката просветних радника Србије "Независност" Срђан Словић за Данас кажу да је за сада извесно да 9. октобра он неће почети.

С друге стране, Илић подсећа да је синдикат на чијем је челу формалну одлуку о штрајку већ донео, а очекује се да то уради и Главни одбор ГСПРС "Независност", али без прецизирања датума његовог почетка.

– Тачно је да смо планирали да ступимо у штрајк 9. октобра, али су нам на састанку у Влади у понедељак рекли хајте да седнемо и да разговарамо, тако да протест који је био заказан нисмо хтели да отказујемо. Лично сам увек за разговор. Чекамо да нас позову и да наставимо преговоре о нашим захтевима – каже Валентина Илић.

Словић истиче да ће од става Владе зависити и даље одлуке репрезентативних синдиката образовања.

Влада је после састанка са представницима синдиката саопштила да је премијерка позвала синдикате да се настави са дијалогом и да је договорено да се уради пројекција по којој би почетна плата у просвети достигла ниво просечне зараде у Републици Србији. Премијерка је рекла да ће почетна плата наставника од јануара 2024. године бити 86.681 динар.

Министарка просвете јуче је поручила да ће се трудити да се 2024. још више повећа просек плата у образовању и истакла да је просечна плата наставника и професора у основним и средњим школама већа од просека плата у Србији, али да просек у просвети није, јер у школама има доста запослених са нижом стручном спремом.

– Нама ништа не значи усмено обећање да ће се у 2024. години повећати плате. Тражићемо да буде потписан протокол којим ће бити прецизирано када ће почетна плата наставника бити доведена на ниво републичког просека. Представници Владе су на састанку изнели своју аргументацију и рекли да је просечна плата наставника изнад просека Републике. Тако се статистика не води. Не можемо мерити само просек једног дела запослених, ако се говори о просеку онда се узима просечна зарада у целом образовању, од предшколског до високог – каже Словић.

Осврћући се на јучерашњи протест, Валентина Илић каже да је одзив био одличан и да би још више људи дошло да није било различитих врста опструкција.

И Милан Јевтић, професор историје из Крагујевца, сведочи да је возач једног од аутобуса који је превозио просветаре на протест уочи поласка добио поруку да откаже уговорену вожњу под изговором да је аутобус покварен, уз обећање да ће му бити надомештено.

Јевтић износи процену да је јучерашњем протесту присуствовало између четири и пет хиљада запослених, што је, како каже, охрабрујуће, будући да је то била планирана акција која није имала непосредан повод.

Када је реч о успеху евентуалног штрајка, Јевтић каже да све зависи од одзива школа.

– Према ономе што је званично речено, штрајк је планиран од 9. октобра. Мислим да би требало да се уђе у неку врсту радикализације која не би подразумевала да сви у исто време обуставе рад, већ да се прибегне ротационом штрајку да се мењају средине. Мора да се што дуже одржи притисак, избори се ближе, они ће разговарати са нама озбиљно у оноликој мери колико ми покажемо озбиљност – истиче Јевтић.

Јасна Марковић, професорка математике, каже да се после јучерашњег протеста којем је присуствовала, не нада ничему.

– Мој порив да дођем на тај скуп је био више очајнички, да још једном покушам да са колегама из других школа поручим свом министарству да много тога није у реду у просвети и да још увек има нас, који се не миримо са лаганим умирањем просвете у Србији. И кад видим да јавност тај наш протест везује само за плате, онда схватим да већина не разуме или не жели да види дубину проблема у српским школама – истиче Марковић.

Све је, додаје она, кулминирало у мају кад је требало у Министарству просвете сести, окупити стручне тимове који би се бавили комплетном реформом, не само приступа у сузбијању насиља по школама, већ и у потезима који би наше друштво окренули на други пут.

– Уместо тога, добили смо смернице за разговор са ђацима, као да ми никад не причамо са њима на тему емпатије, другарства. Уведена је платформа за пријаву насиља, као да се и до сада нисмо бавили таквим пријавама и без платформе. Очекивала сам и да ће неко напокон уважити гласове људи из учионица и смањити бесмислену администрацију и реформисати градиво које је и по обиму и по садржају превазиђено у ери када постоји вештачка интелигенција. Наше школство је и даље у 19. веку, а ђаци су нам у 21. веку. Све то, а и много тога још,постављање на силу партијских директора, неједнаки услови рада по државним школама… за мене су били довољни повод да учествујем у протесту – каже Марковић.

Извор