ПЛАТЕ У СРБИЈИ ПОРАСЛЕ РЕАЛНО 0,1 ОДСТО: У КОЈИМ СЕКТОРИМА СУ ЗАРАДЕ ВЕЋЕ, А ГДЕ СУ МАЊЕ?

БИЗНИС Аутор: Н1 Београд
21.09.2023.

Shutterstock

За првих шест месеци 2023. године, обрачуната просечна зарада без пореза и доприноса износила је 84.204 динара, и у односу на исти период претходне године номинално је виша за 15,4 одсто, а реално за 0,1 одсто, објавио је Републички завод за статистику.

Поређењем зарада без пореза и доприноса по секторима запажа се да је највећи реалан раст у првој половини 2023. године, у односу на исти период 2022. године, остварен у секторима Трговина на велико и мало и поправка моторних возила (1,1%), Прерађивачка индустрија и Уметност, забава и рекреација (1%).

Највиша зарада без пореза и доприноса у прва два квартала 2023. године обрачуната је у следећим областима: Рачунарско програмирање и консултантске делатности (257.994 динара), Ваздушни саобраћај (190.144), Научно истраживање и развој (177.543), Експлоатација сирове нафте и природног гаса (152.704), Управљачке делатности; саветовање у вези са управљањем (150.101), Производња дуванских производа (146.373) и Финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова (144.092), наводи се на сајту РЗС.

У свим осталим областима зараде су се кретале у распону од 46.722 динара (Делатност припремања и послуживања хране и пића) до 137.195 динара (Услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима).

Посматрано по регионима, највиша просечна зарада без пореза и доприноса у првој половини 2023. године обрачуната је у Београдском региону и износи 106.746 динара, следи Регион Војводине, са просечном зарадом од 79.690 динара, затим Регион Јужне и Источне Србије, са 72.399 динара, док је најнижа просечна зарада забележена у Региону Шумадије и Западне Србије и она износи 70.165 динара.

Према графикону РЗС, плате у односу на прошлу годину су порасле у областима трговине на велико, поправке моторних возила, прерађивачкој индустрији, уместо, забави и рекреацији, саобраћају и у пословању некретнинама.

С дуге стране, у првој половини ове године у односу на исти период прошле у одређеним областима се бележи и реални пад зарада. То су информисање и комуникације, санбдевање електричном енергијом, државна управа, грађевинарство, административне делатности, услуге смештаја и исхране, рударство, као и пољопривреда, образовање, финансијске делатности, здравствена и социјална заштита и снабдевање водом.

РЗС

Извор