ЕКОНОМИЈА
ПРИВАТИЗАЦИЈУ МНОГИХ ВИТАЛНИХ ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА У АД ИЛИ ДОО СТАТУСУ ОМОГУЋИЋЕ ЗАКОН О УПРАВЉАЊУ ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА, УПОЗОРАВАЈУ САГОВОРНИЦИ ДАНАСА

Југоинспект одлази у приватне руке, контролор остаје без контроле

И. Николетић
19.09.2023.

фото ЕПА-ЕФЕ/АНТОНИО БАТ

Државно предузеће Југоинспект, које се већ 125 година бави контролом квалитета и квантитета готово свих производа у Србији, ускоро ће добити приватног власника.

Министарство привреде је 5. септембра огласило јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за учествовање у поступку приватизације Југоинспекта, ком је држава већински власник, а има статус акционарског друштва.

Та вест изазвала је бурне реакције у јавности , с обзиром на природу посла којим се Југоинспект бави и потребу да у оцени квалитета производа, првенствено хране на тржишту, али и руда, енергената, текстила, коже и осталог, буде потпуно самосталан и лишен било каквих утицаја, од самих произвођача али и државе.

Са друге стране, такву самосталност морала би и сама држава да контролише и очува.

Саговорници Данаса сагласни су да је погубно да такво предузеће буде истргнуто из државног власништва и предато приватном власнику, над којим неће бити могуће вршити било какву контролу. Са друге стране, они упозоравају да је још опасније то што ће нови Закон о управљању привредним друштвима омогућити уплив приватног капитала или потпуну приватизацију било ког виталног државног предузећа са АД иили ДОО статусом, упркос уверавањима врха власти да то неће бити могуће.

Меланија Лојпур, портаролка Политичке платформе Солидарност и чланица странке Заједно сматра да је овакав поступак одсутајање од суверенитета и један од доказа шта ће се десити са другим јавним предузећима које преведемо у АД и ДОО статус.

– И раније смо упозоравали да предузећа са АД или ДОО статусом лако могу бити приватизована. То је био разлог зашто смо се борили против Закона о управљањем привредним друштвима. Коментари Владе, премијерке и других ешалона који су опортуно заузели државу и њене институције, а који покушавају да нам кажу да овај закон није опасан по грађане – управо су демантовани, рекла је Лојпур.

Она наглашава да би новац било ког криминалца, тајкуна могао да уђе у предузећа од виталног значаја за све грађане.

– Одричемо се државне контроле над најважнијим производима, а свакако од државног монопола, као што кажу стручњаци из Југоинспекта, гори је приватни. Продаја овог предузећа значи да би у будуће приватна лица могла да контролишу квалитет производа које други приватници стављају на тржиште – јасно је да је могућност куповине погодних анализа много већа у случају када је тај процес под контролом приватника. Како ће бити спречено да управо неко чије производе треба контролисати постане власник предузећа задуженог за контролу квалитета?, пита се Лојпур.

Она објашњава да остати без органа контроле значи стварати стање у коме важи правило јачег.

– Новац, а не знање и струка одлучиће шта ће моћи да се нађе на нашем тржишту, на нашој трпези, односно шта на крају има да одлучује о нашем здрављу. Држава, а тиме заправо грађани губе сваку сувереност, сигурност и аутономију. Заиста је алармантно у какво стање нас ова власт води, закључује Лојпур.

Лојпур каже за Данас да би држава требало да буде надлежна за квалитетно и ваљано функционисање оваквих институција које би суштински требало да одражавају суверенитет једне земље, односно да нам показују чему држава служи.

– Уместо тога, они јасно отварају простор да се променом правне форме великог броја значајних, виталних предузећа у овој држави, од СДПР, националних паркова, трансмитера и емитера, постоји цео списак више од 20 предузећа, за која се отвара могућност заправо да се врло лако пребаце у приватне руке. И онда, када имате предузеће у приватним рукама, онда сутра неки птиватник може да дође и да купи позитивну анализу од Југоинспектаи да каже да има производ који може да буде на тржишту, објашњава Лојпур и додаје да се одлучивање о томе дешавало "испод жита", током летњег периода.

Када приватни капитал уђе у такво предузеће, сматра Лојпур, од тог тренутка држава нема никакав механизам ни могућност да исконтролише шта се у њему ради.

– Питање овог предузећа тиче се Закона о управљању поривредним друштвима, Закона о планирању и изградњи, где се отвара могућност да се са том имовином, са тим предузећем и са контролом, ради буквално шта хоћете. Да ли ћемо, као неке земље, бити у ситуацији да за неколико година откупљујемо витална предузећа и враћамо их у државну својину, пита Лојпур.

Економиста Бранко Павловић сагласан је да није добро да једна таква угледна фирма буде приватизована, а каже да за то нема ни разлога.

– Оно што њој недостаје су инвестиције у савременије механизме разних провера и анализа. А са друге стране, држава преко својих инспекцијских органа и контрола, не би смела да дозволи да нешто што је или приватно или државно послује различито. Приватно мора бити једнако контролисано као државно, у погледу поузданости и да ти сертификати које они издају, заиста буду такви како на њима пише. А то значи да држава мотра имати свакако неки свој капацитет контроле оних који контролишу, да би то све био један утегнут систем, сматра Павловић.

Он додаје да држава може да има могућност контроле "уколико хоће да има".

– Проблем долази сасвим супротно од очекиваног, од државе која притиска да налази контроле који нешто говоре да не ваља и да није добро буду скрајнути и да се исилују резултати као да је нешто довољно доброг квлаитета иако није. Дакле, држава је основни извор проблема, они не долазе из приватног сектора, објашњава Павловић.

Петар Богосављевић из Удружења за заштиту потрошача каже да, пратећи оно што се дешава у свету, може да каже да у тако осетљивим питањима, као што су испитивање и оцењивање квалитета и безбедности хране, приватизација се није показала као довољно поуздана па такви процеси не би требало да добију могућност деловања на тржишту без усмеравање политике квалитета и безбедности квалитета робе и услуга, од стране државе.

– Дакле, нисам пртисталица да се врши приватизација у тим сегментима у којима је потребно да се практично кроз систем обезбеди утицај државе у позитивном смислу. Када то говорим, имам у виду мемачка искуства када је у питању управо безбедност и квалитет хране, и робе у целини на тржиштру, који је под будним праћењем државе. Они имају једна веома фини модел који обезбеђује висок степен самосталности, али обезбеђују и праћење од стране државе шта се дешава. Са друге стране, без обзира на висок степен самосталности, ипак су били незадовољни и хтели су да копирају наш модел упоредног испитивања и оцењивања квалитета јер су добили потврду да је он поуздан и није зависан ни од државе, прича Богосављевић.

Он ипак напомиње да је тај систем, иако је добро функционисао уз помоћ бизнис сектора , државних органа, надлежних Министарстава, грубо обустављен, када је већ била припремљена регионална конференција 2006. о сарадњи на унапређењу безбедности и квалитета хране.

Извор