БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВО
ШОКАНТНО НЕЗНАЊЕ ЂАКА ПОСЛЕ РАСПУСТА СРЕДЊОШКОЛЦИ МАСОВНО НЕ ЗНАЈУ НА КОЈОЈ СТРАНИ СВЕТА ИЗЛАЗИ СУНЦЕ, НА ИНИЦИЈАЛНИМ ТЕСТОВИМА ПРЕДАВАЛИ ПРАЗНЕ ПАПИРЕ

После недеље лаганог увода у прве школске обавезе, уследила је и права настава, а од почетка ове недеље и тестирање. Ђаци широм Србије радили су иницијалне тестове који се бодују, али не оцењују, а наставницима служе да направе пресек знања ученика, односно колико тога знају из градива од прошле године. Први утисци кажу - јако мало.

Никола Тодоровић
15.09.2023.

ФОТО: ХИНА/ АДМИР БУЉУБАШИЋ / ТАЊУГ

Три године корона вируса, али и све последице стравичног масакра у ОШ "Владислав Рибникар" оставиле су трага и на ђачко знање. Подсетимо и да су ђаци овог лета имали никад дужи школски распуст, јер се управо због ове велике трагедије школска година завршила раније. У тој ситуацији нико није могао да буде концентрисан на учење, нити је то у том тренутку био приоритет, али евидентно је да наши ђаци из године у годину све мање знају.

"Знање деце све мање и мање"

- Мени је утисак осредњи, доста тога су заборавили, и потребно је уложити доста труда. Има доста пропуштеног градива од краја прошле године, и то је потребно уклопити у досадашње планове. Наставницима није лако, и не знају на који начин најбоље да надоместе то све што је пропуштено - каже за "Блиц" Бранка Поповић, професорка у ЕТШ "Никола Тесла".

Према њеним речима, деца су доста изгубила у погледу стицања знања током епидемије корона вируса.

- За време короне сажимано је градиво, радило се онлајн, то су све биле значајне отежавајуће околности које никако не би смело занемарити. Како ће, и да ли ће деца то успети да надоместе зависи од труда наставника. Оно што је евидентно јесте да је знање деце све мање и мање - објашњава Поповић за "Блиц".

ФОТО: RINGIER
Због онлајн наставе током короне ђаци заостају

Средњошколци предавали празне тестове

Осврнула се и на то да су деца у средњим школама, много мање заинтересована да нешто науче.

- Деца у средњим школама, дакле до 18 година, нису много мотивисани да уче. Ту ни родитељи не могу много да ураде, све је на наставницима да ли ће успети да их мотивишу да уче. Мислим да је то генерално стање међу децом средњошколског узраста - напомиње она за "Блиц".

Истакла је да би просветним радницима у основним и средњим школама и те како значило да имају једну недељу на почетку школске године током које би обнављали градиво претходних година.

- Неопходна нам је та једна недеља за обнављање градива. Деца много боље савладају градиво уз нашу помоћ него када им ми дамо да они сами раде задатке. Доста пропуста је било претходних година, деца науче за оцену, али није било простора за утврђивање градива, па тако није могло ни да дође до укорењивања знања - нагласила је Поповићева.

Сузана Мијушковић, учитељица у ОШ "Николај Велимировић" у Шапцу и председница Савеза учитеља каже за "Блиц6quot; да је њен лични утисак као учитељице одличан.

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ/RINGIER / RINGIER
Просветари кажу да је неопходна та једна недеља за обнављање градива

- Матерњи језик су урадили одлично. Ја сам као учитељица задовољна њиховим знањем које су стекли у трећем разреду. Математика је такође урађена како би то и требало да буде. Највећи постотак ученика, чак две трећине је математику добро урадио - каже Мијушковић за "Блиц".

Она такође каже да је у средњим школама ситуација другачија.

- Како чујемо од колега у средњим школама, деца су масовно предавала празне тестове. Једноставно им није важно, пошто ту не добијају оцену која се рачуна у просек. Тужно је што деца данас све више уче за оцену него за знање, уместо да схвате да је стицање знања њима од велике помоћи у даљем животу - закључила је она за "Блиц"

Забораве до 90 одсто градива

Како за /"Блиц" каже Дејан Анђелковић, директор ОШ "Кизур Иштван" из Суботице, учитељи и наставници нису потпуно задовољни, јер је увек после дуже паузе знање слабије.

ФОТО: БИЉАНА ВУЧКОВИЋ //RINGIER / RINGIER
Дејан Анђелковић, директор ОШ "Кизур Иштван" у Суботици

- Верујем да су, као и претходних година, резултати 50:50, увек 50 одсто деце има знање на задовољавајућем нивоу, док друга половина треба да појача знање и обнови градиво - каже Анђеловић за Блиц.

Мирјана Стевановић, директорка у ОШ "Матко Вуковић6QUOt; у Суботици каже да је према речима наставника историје у овој школи ситуација таква да "чим се провера не оцењује, резултати су слабији".

ФОТО: БИЉАНА ВУЧКОВИЋ /RINGIER / RINGIER
Мирјана Стевановић, директорка у ОШ "Матко Вуковић" у Суботици

- Ученике интересује само оцена. Требало би радити на мотивацији за стицање знања због знања и опште културе. Преко распуста се око 90 одсто градива заборави. На почетку школске године деци увек треба више времена да "отворе фолдере" - каже Мирјана за "Блиц".

Нека деца се и припремала за тестове

Олга М, бака деветогодишње ученице из Суботице, каже да је њена унука рекла да јој тестови нису били тешки и да је све знала.

- Припремала се за почетак школске године. Поновила је јуче "Свет око нас", односно "Природу и друштво", и јако сам задовољна колико је запамтила. Чим је подсетимо зна даље градиво, али чак и оно што нису учили уме логичним размишљам да да одговор. Највише је запамтила из српског језика, врсте реченица и друго - каже ива Суботичанка за "Блиц".

Не знају "на којој страни света излази Сунце"

- Моји петаци су сасвим солидно урадили иницијалне тестове из биологије и географије, просечно у нивоу знања за јаку четворку, што је сасвим коректан резултат обзиром на то да су те предмете тек добили, и да им се знање базира на основу општег познавања природе и друштва из предмета који су у нижим разредима основне школе - каже један од ваљевских наставника који је од ове школске године и разредни старешина новој генерацији основаца.

Његов колега, такође наставник у основној школи, знање ђака шестог разреда на иницијалном тесту енглеског језика илуструје податком да су резултати у распону од 50 до 98 одсто тачних одговора, али истиче да је у питању "јако одељење, где је већи део ђака имао изнад 90 одсто тачних одговора".

ФОТО: ВЕСНА ЛАЛИЋ / RINGIER
У неким школама ђаци су имали изнад 90 одсто тачних одговора

За разлику од њих, професори у средњим школама нису толико задовољни резултатима првих иницијалних тестова. Као пример неприпремљености износе податак теста знања географије у једној ваљевској средњој школи где је на питање "на коју страну света гледаш када Сунце излази", чак 70 одсто одељења није знало да је тачан одговор исток.

Највише их мучи математика и граматика

Каква је ситуација у новосадским основним школама за "Блиц" је говорио Петар Наранчић, директор Основне школе "Светозар Марковић Тоза" и председник актива директора новосадских основних школа.

- Прошла школска година завршила се на страшан начин и плашили смо се како ће то утицати на ученике зато што су заиста били оптерећени том ситуацијом. На срећу, утврдили смо да код ученика нема великих одступања у знању показаном на иницијалним тестовима у односу на прошлу годину. Можемо рећи да новосадске школе држе неки свој завидан ниво чиме смо веома задовољни и убудуће ћемо се трудити да задржимо ту репутацију – поручује Наранчић за "Блиц".

Како незванично сазнајемо од ученика, традиционално су и ове године највише проблема на иницијалним тестовима имали са задацима граматике, како на предмету матерњи језик, тако и на тестовима из страних језика.

Ништа мање нису се мучили ни са задацима из математике јер су одређене рачунске операције "површно прешли" крајем протекле школске године због ранијег завршетка наставе тако да је то јасан сигнал наставницима и ученицима на шта треба да обрате пажњу ове школске године.

Тестови на почетку школе пракса годинама

Дарко Егер, директор ОШ ",Кнегиња Милица" каже за "Блиц" су иницијални тестови стална пракса са циљем да покажу на ком су нивоу знања су ђаци на почетку нове школске године.

ФОТО: ОЛИВЕР БУНИЋ / RINGIER
Дарко Егер, директор ОШ "Кнегиња Милица" на Новом Београду

- Ти тестови се никад и нису у писали у дневнике, али су уписиване, нормално, код наставника, да би били путоказ за оно што би дете требало да савлада. То је једноставно у служби одређивања почетне тачке са које дете у текућој школској години полази - каже Егер за "Блиц".

Те оцене се не уписују сумативно, већ формативно, односно оцене се не уписују бројчано него описно. Ипак, ђаци би требало да се припреме и на оцене у дневницима које ће им бити уписане већ крајем септембра и почетком октобра.

Извор