БЛИЦ / БИЗНИС / СТРАТЕГИЈА
ИСТОРИЈАТ ОСМОЧАСОВНОГ РАДА: ЕВО КАКО ЈЕ УСПОСТАВЉЕНО РАДНО ВРЕМЕ ОД 9 ДО 5

Америчка радна култура се врти око тога да запослени раде осам сати дневно, пет дана у недељи. Њу је овековечила Доли Партон у својој песми "од 9 до 5" из 1980.

Аница Јеловац
13.09.2023.

ФОТО: VADYM DROBOT / ALAMY / ALAMY/ ПРОФИМЕДИА
Историјат осмочасовног рада: Ево како је успостављено радно време од 9 до 5

То је само норма, многи претпостављају. Међутим, није увек било тако. Начин на који су САД стигле на стандард од осам сати није био резултат једног синдиката или једне индусaтрије, једне компаније или једног закона. Напротив, он је настао након дуге и сложене мешавине радничких акција, заговарања, политичких компромиса, пионирских послодаваца и економске конкуренције.

Ево скраћеног прегледа како је америчко друштво усвојило осмочасовни радни дан.

Дужина радног дана

Уопштено говорећи, постојао је стални пад дужине радног дана од 1800-их до Другог светског рата, са прилично стрмим падом током 1920-их, рекао је економски историчар Бенџамин Ханикат, професор на Универзитету у Ајови.

Радни дан од 9 до 5 настао је 1800-их захваљујући америчким радничким синдикатима који су покушавали да заштите права радника. Тада су запослени у производњи радили око 100 сати сваке недеље.

Средином 1800-их, рад од 70 и више сати седмично био је уобичајен, према економисти Роберту Вејплесу, професору на Универзитету Wаке Форест, који је направио детаљан временски оквир о еволуцији радних сати у Сједињеним Државама за удружење Ецономиц Хисторy.

С обзиром на то да су људи тада обично радили шест дана у недељи, то је отприлике 12 сати дневно.

Није да није било примера на почетку 20. века да су људи уложили много више времена од тога. На крају Првог светског рата, на пример, радници у индустрији челика обично су радили 84 сата недељно, примећује Вејплес.

- Ови ненормално дуги сати били су предмет многих осуда и штрајка који је почео у септембру 1919. Штрајк је пропао, али четири године касније УС Стеел је смањио свој радни дан са дванаест на осам сати."

ФОТО: АЛЕКСЕИ ИВАНОВ ПАНТХЕРМЕДИА / ПРОФИМЕДИА
Пионирски послодавци и шесточасовни радни дан узбуркали све

Пионирски послодавци и шесточасовни радни дан узбуркали све

Године 1926, Форд Мотор Цомпанy, под вођством Хенрија Форда, увела је осмочасовну петодневну радну недељу.

Потом у Великој депресији, због велике незапослености, идеја о 6-сатној радној недељи је дошла у фокус. Хуникатова књига, „Келогов шесточасовни дан“, говори о томе како је барон житарица В.К. Келог 1930. одлучио да уведе шесточасовне смене уместо осмочасовних, уз извесно смањење плата радника.

Овај потез је омогућио Келогу да поново запосли људе који су били отпуштени и да запосли друге незапослене људе. Био је мотивисан уверењем да је враћање више времена радницима друштвено добро. У року од две године, радници су за шест сати почели да зарађују оно што су зарађивали радећи осам, рекао је Ханикат.

Келогов потез привукао је националну пажњу и убрзо је дошло до покушаја да се на савезном нивоу уведе шесточасовни радни дан. Али предлог закона који има за циљ да привремено уведе 30-часовну радну недељу, који је усвојен у Сенату, пропао је у Дому.

Убрзо након тога, 1933. године, новоизабрани председник Френклин Делано Рузвелт потписао је Закон о националном индустријском опоравку, према којем су послодавци склопили добровољне споразуме о успостављању радне недеље од 35 до 40 сати и плаћању минималне плате од 12 до 15 долара недељно. Две године касније, међутим, Врховни суд је одлучио да је НИРА неуставна због одредбе која се односи на клање пилића, пише ЦНН.

ФОТО: ГОРАН ШУРЛАН / РАС СРБИЈА

Закон о поштеним радним стандардима

Упркос томе што је НИРА поништена, законодавци и синдикати наставили су да се залажу за боље услове рада. Крајем 1930-их, створили су нешто што је успоставитило оно што данас познајемо као осмочасовну петодневну радну седмицу, поред постављања федералне минималне плате и успостављања заштите дечијег рада.

Френклин Делано Рузвелт је 1938. године потписао Закон о поштеним стандардима рада, који је утврдио да послодавци морају да плац́ају прековремени рад запосленима који раде више од 40 сати недељно.

Новац или време?

Келогов шесточасовни радни дан, који је био популаран међу запосленима када је уведен, није потрајао. До касних 1950-их, већина запослених је одлучила да настави са осмочасовним радним временом. Они који нису били су углавном жене и остали су на шесточасовном распореду до средине 1980-их.

Хуникат је интервјуисао неколико радника компаније Келог о томе зашто су се вратили на дужи радни дан. Они су указали да ће потреба за више новца увек надмашити изгледе за краће радно време. Више нису били вољни да мењају већу плату за краће време на послу.

- Потреба за више новца постала је апсолутна. Доколица је обезвређена, више није нормално добро, више није део напретка, истакао је Ханикат.

Данас је компромис између времена и новца једнако релевантан за запослене одрасле особе, али са новим обртом: пандемија Цовида променила је мишљење људи о томе колико би посао требало да буде напоран, у односу на друге важне делове њиховог живота, као што је време са породицом.

Као и многи стручњаци за рад, Ханикат се пита да ли би запослени међу генерацијом З и миленијалцима могли да донесу другачије одлуке од претходних генерација.

- Искуство пандемије је погодило неке акорде. Можда постоји начин да живим свој живот потпуније и да радим свој посао у исто време. Поново је на столу, закључио је Ханикат.

(CNN/Biz Life)

Извор