ЕКОНОМИЈА - ОГРАНИЧЕЊЕ КАМАТА НА СТАМБЕНЕ КРЕДИТЕ
ПРЕДИЗБОРНА МЕРА ИЛИ БРИГА ДРЖАВЕ О ГРАЂАНИМА?

К. Бонџулић
13.09.2023.

Фото: Shutterstock/Балонцици

Народна банка Србије донела је Одлуку да се дужницима привремено ограничи номинална каматна стопа у наредних 15 месеци, почев од октобарске рате.

Иако је одлука Народне банке Србије да се дужницима привремено ограничи номинална каматна стопа у наредних 15 месеци, почев од октобарске рате, обрадовала грађане који се боре са отплатом кредита, стручна јавност, са друге стране, поменуту меру не сматра рационалном одлуком.

Подсећања ради, привремена мера НБС односи се на стамбене кредите физичким лицима, и њоме је ограничена каматна стопа за дужнике који су корисници првог стамбеног кредита са променљивом каматном стопом, а чији уговорени износ не прелази 200.000 евра.

Камата неће моћи да буде изнад 4,08 процената на кредите узете до краја јула прошле године, док ће се за кредите узете после тог датума примењивати иницијална камата уговорена са дужником.

Такође, банке после истека рока привремене мере, односно краја 2024. године, неће имати право да траже од грађана да им надокнаде ту разлику.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду, каже за Данас да мера Народне банке Србије нарушава уговоре склопљене између банака и дужника, што директно нарушава правну сигурност државе.

"Ограничавање каматних стопа од стране централне банке представља необичну меру. Не ради се само о ограничавању каматних стопа за неке будуће кредите, већ задирање у постојеће уговоре, који су резултат слободно изражене воље две уговорне стране. Ако држава или неки њен орган мења клаузулу уговора слободно склопљених између две уговорне стране, то може да наруши утисак о општем правном миљеу државе, као и о правној сигурности. У том смислу, две кључне ствари су важне ако се тежи развијању тржишне привреде – да сте у стању да заштитите својину и да заштитите уговор. Стога, није добро нарушавати уговоре државним одлукама, јер у том случају можемо претпоставити да поново неки државни орган може мењати битне елементе уговора који се склапају било где у привреди и друштву једне земље", појашњава наш саговорник.

Он истиче да су се слична "уплитања" догодила и у Мађарској пре неколико година, што је изазвало лоше реакције у Европској унији и остатку света, по питању солидности правног система те земље.

"Није добро када изостаје сигурност да ће се уговор реализовати онако како је склопљен, те када постоји опасност да државни орган својом вољом мења клаузуле. На тржишту се не дешава ништа абнормално по питању каматних стопа, оне су тренутно на нивоу на ком су биле годинама уназад, односно на 5, 6, 7, 8 одсто. Пре 10 година, стављањем новца на девизну штедњу у домаће банке, добијале су се камате по 7-8 одсто на годишњем нивоу. Према томе, кредити су били скупљи од тога, врло често 10-11 одсто. Сада су они на дупло нижем нивоу, те није било реалне потребе да се држава уплиће у потписане уговоре", напомиње Шошкић.

Данасов саговорник предочава да, иако ће ова дата мера многима донети олакшање а Народној банци популарност, са аспекта финансијске стабилности – она није оправдана.

"Свакако да ће тренутни дужници осетити олакшање, за њих је то популарно и добро. Банке ће претрпети губитке, а оно што је необично, јесте да је таква одлука уведена баш сада, за период од 15 месеци. Поменуто открива могућу политичку позадину, што би било лоше по репутацију централне банке. Да ли она својим мерама треба да подржава било коју политичку партију и утиче на услове на изборима? Оно што је сигурно, са аспекта одржавања финансијске стабилности у систему, тешко је наћи оправдање за меру када немамо било какво битно нарушавање стабилности. Коначно, сама чињеница орочавања одлуке говори у прилог тези да можда није било ни потребно да се доноси. Ништа не гарантује да ће за 15 месеци да буде мањих изазова за финснсијску стабилност. То је комплексно питање које је тешко предвидети, а доста зависи и од међународних фактора. Ипак, несумњиво је да ће овај потез донети популарност Народној банци, и вероватно Влади код одређеног броја грађана који ће од њега имати непосредне користи", тврди Шошкић.

Са друге стране, Петар Ђукић, професор на Технолошко-металуршком факултету у Београду, каже да га доношење мере не изненађује, јер је, према његовим речима, актуелна власт навикла да регулише привредни систем и економске стандарде како год хоће – посебно пред изборе, како би имала основ да каже људима да није лоше као што би могло да буде.

Наш саговорник истиче и да су корективне мере увек рационалне и разумне са неког становишта. Ипак, да је у овом сличају питање да ли је Одлука разумна за грађане или политичаре, јер следе избори.

&qout;Мере Народне банке, које су корективне мере у финансијском систему, могу се доносити из различитих побуда. Да ли је разумно за грађане или за политичаре који пикирају изборе, прилично је питање. Када је конкретно реч о овој мери, мишљења сам да је популистичког карактера у сусрет изборима. Поменуто је уследило након што је 1. септембра либерализован износ трошкова које банке наплаћују за обраду кредита и других трошкова које укључују кредитне рате. Да то не би био превелики удар, те испало да су људи незадовољни – решили су да уведу ограничење, али на кратак период. Са једне стране овај корак могуће је разумети, јер је још увек стање јавних финансија у Србији под утицајем инфлације и веома ровито. Ту је могућ лов у мутном и нека врста интервенције. Ипак, истовремено је контрадикторно ономе што је Народна банка саопштила пре пар дана – да дефинитивно више нећемо имати посла са инфлацијом и да ће она сваког месеца, на међугодишњем нивоу, бити нижа", истиче професор ТМФ-а.

Ђукић појашњава да би то значило да банке снижавају камате на кредите уместо да их подижу, јер нижа инфлација аутоматски значи стабилније новчане прилике.

",Ако није тако, и ако се није остварила прогноза да у августу инфлација буде 11 одсто, већ је 13,5, а била 12,5 одсто – онда је ђаво однео шалу. Следе нека друга јесења поскупљења, а цене се не понашају исто као на Балкану, а посебно не као у остатку Европе. Свака инфлација има своје корене,и много је опаснија где постоје инфлациона очекивања као код нас. Зато је ова мера „дај шта даш“, да некако бар контролишемо то стање, да народ не буде много незадовољан", виђења је наш саговорник.

Такође је става да не постоји опасност да стране банке оду из Србије, јер се мера односи само на 15 месеци, а оне не размишљају на тако кратак рок.

Смањење камате обухватиће око 100.000 кредита који се тренутно отплаћују у нашој земљи, а банке се за сада нису огласиле по овом питању.

Извор